Kapiten Mančester sitija i Belgije Vinsent Kompani je jedan od najpouzdanijih i najkvalitetnijih štopera 21. vijeka, defanzivni bedem je sa njim zaključan, a juče je potvrdio da zna i da direktno donese pobjedu timu.
Ipak, njegova nesreća leži u tome što najčešće zbog povreda morao da bodri saigrače sa tribina. Sada ga saigrači slave kao istinskog junaka.
Kompani je toliko vremena proveo povrijeđen da u zalazak karijere 33-godišnjeg štopera postoji bojazan da više vremena provodi van terena, nego na njemu. A koliko znači “građanima” pokazao je na poslednjem prvenstvenom meču.
Njegov pogodak protiv Lestera bi mogao da bude “tačka na i”, pečatiranje titule Premijer lige. Priča o tom golu je zapravo priča koja može da sažme njegovu karijeru. Lopta je stigla do njega, povukao je na stranu i raspalio sa više od dvadeset metara, tačno u “devedeset” gola Kaspera Šmajhela za erupciju oduševljenja na “Etihadu”. Talasi ljudi su oduševljeno slavili verovatno najbitniji pogodak defanzivca u karijeri. Kolo pre kraja, Liverpul je zadržan na bodu udaljenosti, ostao je još samo jedan meč i slavlje “građana” može da počne.
Jeste Vinsent učinio to što je učinio, majstorijom je oduševio sve kojima je Siti drag, ali nijesu svi vjerovali. Zapravo niko nije imao povjerenje u njega. Gotovo svi saigrači su mu u tom 70. minutu govorili da ne šutira, pa i sam trener Pep Gvardiola. To nije njegova prvenstvena uloga, ali je srce Belgijanca preveliko da bi dozvolio nekom drugom da reši taj momenat. Toliko osporavan prije svega zbog odstustva usljed povreda, pokazao je “misli svojom glavom” i pored svih pritisaka, spoljašnjih i internih.
Nakon meča je Kompani u suzama napustio teren, sve povrede koje je imao u životu su “naplaćene” ovim pogotkom. Kroz suze je napustio travu, a zatim i objasnio šta se dešavalo na terenu dok se namještao na udarac.
“Mogao sam da čujem ljudi kako govore “Ne šutiraj, ne šutiraj!”. Ali, nisam došao ovoliko daleko u karijeri da bi mi sada mladi igrači govorili kada da ne šutiram”, iskren je Kompani.
Kakav zaključak na nevjerovatan put Kapitena (sa velikim K, Kapetan Mančester, rekli bi neki od navijača), ove suze su potopile svu tugu zbog povreda tokom godina, a bilo ih je i previše!
Poznati su slučaji igrača koje su pehovi omeli da pokažu sve što znaju. U fudbalu je to Arjen Roben, Robin van Persi, Ronaldo, Majkl Oven, Roberto Bađo, Marko Rojs… Pa i naš Perica Ognjenović koji je važio za jednog od poslednjih velikih izdanaka jugoslovenske škole fudbala.
Kompani je uvek bio predvodnik ove generacije “građana”, znao je da prvi stane u zaštitu saigrača ili da preuzme odgovornost za kiks tima. A njih je bilo baš, baš malo u poslednje dve sezone u Premijer ligi, upravo zbog mirnoće koju je on donosio svakom timu za koji je nastupao. Siti je u poslednje dve sezone u elitnom evropskom takmičenju zabilježio tek šest remija i šest poraza uz 63 trijumfa!
Sport, pogotovo onaj profesionalni, postaje sve suroviji, a fizičke performanse moraju da budu na najvišem nivou. To kod nekih igrača prouzrokuje veću sklonost ka povredama, a Belgijanac je kroz karijeru često imao muke sa kidanjem mišića zbog čega je propuštao i mjesece fudbala.