Američka košarkaška liga NBA našla se na udaru Kine pošto je generalni menadžer tima Hjuston rokets izrazio podršku demonstrantima u Hongkongu. Mada NBA ima izvjesnu prednost na kineskom tržištu, incident bi mogao imati širi značaj za strane kompanije koje posluju u Kini.
Spor američke košarkaške lige NBA s Kinom, pošto je generalni menadžer tima Hjuston rokets podržao demonstrante u Hongkongu, može imati širi značaj na strane kompanije koje posluju na unosnom tržištu najmnogoljudnije zemlje na svijetu gdje se lako mogu naći na udaru zbog stavova ili izjava o osjetljivim pitanjima u Kini, pišu svjetski mediji.
Oluju je pokrenuo u petak prošle nedjelje generalni menadžer Hjuston roketsa Deril Mori s porukom na Tviteru na kojoj je bila slika s natpisom “Borba za slobodu, podrška Hongkongu”, što bi mogao biti najproblematičniji tvit u korporativnoj Americi ove godine, ocjenjuje CNN.
Brzo obrisana poruka, koja se ionako nije mogla vidjeti u Kini jer je tamo Tviter zabranjen, i dalje odzvanja u dvije zemlje, ističe CNN, ukazujući da kontroverzu takođe pažljivo prate američke kompanije koje posluju u Kini i koje treba da balansiraju između zakona te zemlje i američkih ideala.
Iako je vlasnik hjustonskog tajma sat kasnije na Tviteru naveo da Mori ne govori u ime ekipe, Kineska košarkaška asocijacija je u nedjelju saopštila da će suspendovati saradnju s tim timom, dok je kineski konzulat u Hjustonu tražio da se “razjasne i odmah isprave greške”. Kineska nacionalna televizija CCTV je najavila da će suspendovati prenos događaja s Roketsima. Istu najavu izneo je i striming servis Tencent.
Dan kasnije NBA je saopštila da prihvata da su Morijevi stavovi “duboko povrijedili” prijatelje i navijače u Kini i izrazila žaljenje zbog toga, ali i da liga podržava pravo pojedinaca da iznesu svoje mišljenje. Reakciju je kritikovalo nekoliko američkih političara iz obje partije. U utorak je komesar NBA Adam Silver pokušao da smanji štetu, ali je rekao da neće cenzurisati igrače ili timove u vezi s Kinom i drugim pitanjima, kao i da je “liga zainteresovana za mnogo više od novca i da sloboda izražavanja mora biti zaštićena”.
CCTV je zatim izrazila “snažno nezadovoljstvo” zbog Silverovog saopštenja i saopštila da će prekinuti prenose predsezonskih mečeva NBA timova u Kini, kao i da će preispitati odnos s NBA. Tencent je pratio odluku, istom najavom. Prošle sezone, više od 600 miliona ljudi gledalo je NBA mečeva na kineskoj televiziji, dok je skoro 500 miliona pratilo program o NBA na platformama Tencenta. CNN ukazuje da je NBA uložila godine i milione dolara u Kini i da sada ta zemlja donosi najmanje 10 odsto prihoda te lige, a da bi do 2030. taj procenat mogao dostići 20 odsto.
Na udaru Pekinga našla se i animirana serija “Saut Park” u čijoj se posljednjoj epizodi “Band in China” ismjeva kako holivudski studiji često prave filmove da udovolje kineskim cenzorima i tako dobiju pristup unosnom tržištu, navodi CBS njuz.
Prema izveštajima, na sajtu za pretragu društvenih medija Veibo, serija “Saut Park” se ne spominje u milijardama prethodnih postova, dok su cele sezone i klipovi nestali sa Alibabinog striming servisa Jouku.
“Saut Park” se tako pridružio još jednom crtanom koji je zabranjen u Kini – Viniju Puu, navodi CBS njuz, dodajući da je kinesko ime za Vinija Pua (Mali Meda Vini) blokirano na kineskim društvenim medijima pošto blogeri porede punačkog medu s kineskim predsednikom Si Đipingom.
Tvorci “Saut Park” ponudili su lažno izvinjenje Kini ove nedelje. “Kao i NBA, prihvatamo kineske cenzore u naše domove i srca. Mi takođe više volimo novac od slobode i demokratije. Si uopšte ne liči na Vinija Pua”, naveli su autori Trej Parker i Met Stoun.
Skoro svi partneri NBA u Kini su javno saopštili da prekidaju ili suspenduju vezu s američkom ligom, navodi televizija CNBC, ukazujući da je Kina kao zemlja s najbrojnijim stanovništvom i druga najveća privreda, jedno od najvažnijih tržišta NBA.
Od 25 zvaničnih partnera navednih na sajtu NBA Kina, 13 su kineske kompanije, od kojih se 11 distanciralo od američke lige. Preostale dvije kompanije su, objašnjava CNBC, zajednički poduhvati kineskih i zapadnih kompanija.
NBA, međutim, nije samo na udaru kineskih vlasti i kompanija. Kritikovali su je i američki kongresmeni.
Dvostranačka grupa američkih poslanika, među kojima su konzervativni teksaški senator Ted Kruz (Cruz) i liberalna demokratska članica Predstavničkog doma Aleksandrija Okasio-Kortez, poslali su otvoreno pismo Silveru tražeći da NBA pokaže “hrabrost i integritet” i usprotivi se kineskoj vladi, preneo je Asošiejtid pres.
Američki kongresmeni su takođe tražili da NBA suspenduje aktivnosti u Kini dok se ne prekine, kako navode, selektivan tretman Roketsa.
Mnoge kompanije su se izvinile Kini pošto su “povrijedile osjećanja kineskog naroda”, što je rijetko ko primjećivao u njihovim matičnim zemljama, ocjenjuje Volstrit džurnal, dodajući da Kina obično dobije šta želi od kompanija koje žele da posluju tamo, ali da NBA nije spremna na ustupak koji traži Peking – izvinjenje.
Kina nije dobila šta želi, zato što NBA sama po sebi ima neobičnu premoć, ali i zato što je NBA brzo uvidjela da ne može kapitulirati, ističe list. Pokušaj NBA da reši situaciju naišao je na loš prijem i u SAD i u Kini. Kod kuće je kritikovana da kleči pred Pekingom, iako saopštenje lige nije ispunilo kineske standarde pokajanja. Problem je, ukazuje list, što su američki političari interpretirali saopštenje kao izvinjenje, ali kineski zvaničnici nijesu.
Odbijanje komesara NBA da se izvini direktno se kosi s kineskim pravilnikom za kompanije ili pojedince koji se nađu na njenom nišanu. Taj ritual izvinjenja, objašnjava Volstrit džurnal, toliko je utvrđen u Kini, da je portparol kineskog ministarstva spoljnjih poslova na redovnoj konferenciji za novinare rekao da NBA “zna jasno šta da kaže i šta da uradi”.
Kineski zvaničnici su snažno nagovestili da NBA treba da slijedi scenario lanca hotela Meriot koji se izvinio prošle godine kada je negdje naveo Tibet kao zemlju, a ne dio Kine. Meriot je potom izdao saopštenje u kojem je naveo da poštuje teritorijalni integritet Kine i kritikovao “separatističke grupe”. Čak je otpustio menadžera za društvene medije koji je na Tviteru lajkovao objavu tibetanske grupe za nezavisnost.
Za razliku od drugih kompanija, objašnjava Volstrit džurnal, NBA nema mogućnost da tiho objavi saopštenje koje će proći neopaženo kod kuće, pošto se Morijeva podrška demonstrantima u Hongkongu dotakla međunarodne krize. S jačanjem krize u Hongkongu, dodaje list, Peking je znatno otvoreniji u svojoj netrpeljivosti izražavanja mišljenja korporativnog sektora. Ranije je mogao da pokuša da riješi sporove iza zatvorenih vrata. Ali ne sada, i ne u vezi s Hongkongom, kao što je NBA naučila ove nedelje, zaključuje list.
Mada je Kina veoma značajno tržište za NBA, američka profesionalna košarkaška liga ima određenu prednost, ističe BBC.
Slični incidenti su se i ranije događali kada neki brend na određeni način uvredi Kinu, posle čega sledi rad da se ponovo vrati kineskim potrošačima. Ali ovog puta je drugačije, ističe BBC, koji takođe ukazuje da je komesar NBA jasno stavio do znanja da se neće izvinjavati zbog Morijevog tvita, navodeći da američka liga ceni “jednakost, poštovanje i slobodu izražavanja”.
Kineski potrošači nezadovoljni nekim modnim brendom, hotelom ili aviokompanijom za koje smatraju da su se ogriješili o njihovu zemlju, lako mogu preći na druge kompaniju. NBA se, međutim, izdvaja u Kini, objašnjava BBC, pošto se kineska košarkaška liga ne može mjeriti po popularnosti s američkom profesionalnom košarkom.
Pošto sezona počinje 22. oktobra, moguće je da će se do tada sleći prašina i da će se obnoviti partnerstvo s kineskim emiterima, mada utakmica Hjustona ne bi bilo još nekoliko mjeseci. S druge strane, ocenjuje BBC, moguće je da Kina pojača svoje pozive za zvanično izvinjenje što bi situaciju moglo da vodi u dalju eskalaciju, pa da se ne prenosi cijela sezona NBA.
Za strane kompanije koje žele da posluju u Kini dugo je važilo pravilo tri T – ne spominji Tajvan, Tibet i Tijenanmen, ali je s brzim promjenama geopolitičkih tenzija, rastom nacionalizma i povećanjem društvenih medija u Kini, međunarodnim korporacijama sve teže da se snalaze u komunističkoj zemlji, ocenjuje Njujork tajms.
Kao što je NBA otkrila tvitom o Hongkongu, postoji mnoštvo zamki, ističe list, ukazujući da “pogrešan” stav o nekom od brojnih pitanja – na primer, Hongkongu, Tajvanu, Koreji ili Japanu – može otuđiti 1,4 milijarde potrošača i dovesti do gubitka veoma unosnog tržišta.
Multinacionalne kompanije se sve više muče s jednim pitanjem: kako biti apolitičan u sve više politizovanoj i osvetoljubljivijoj Kini, podvlači njujorški list uz ocenu da je ovog ljeta, s antivladinim protestima u Hongkongu, osjetljivost dosegla nove nivoe.
Mada su protesti u Hongkongu pogodili posebno osjetljiv živac u Kini, sadašnji sukob oko NBA teško da je izolovan slučaj i mogao bi biti naznaka onoga što će se dešavati u budućnosti, ocjenjuje Vašington post.
Mada nema ničeg novog u kineskom nacionalističkom bijesu, političke tenzije Pekinga s Vašingtonom i sve veći globalni uticaj Kine primorava multinacionalne kompanije da obrate pažnju, konstatuje list uz ocjenu da sadašnji spor podvlači neizbežnu realnost globalne politike.
Mnoge američke firme i korporativni giganti poput NBA, otišli su u Kini insistirajući da će ulazak na veliko i neiskorišćeno tržište približiti svijet. Otvaranje kineske privrede, vjerovali su mnogi, slijediće neumitna liberalizacije kineske politike i društva, ukazuje Vašington post.
To se nije dogodilo, ističe list, ukazujući da su događaji s NBA samo povećali raširene strahove među američkim analitičarima o korozivnom uticaju na zapadne prakse i norme. Ako Kina sada može lako uliti strah stranim kompanijama, šta će biti za dvije ili tri decenije kada navike i zahtevi potrošača iz kineske srednje klase budu imali veći uticaj na globalnu privedu, pita Vašington post.