Dušan Banićević uživa veliko povjerenje u španskom Sabadelju.
Naš reprezentativac napravio je pravi potez kada je ljetos stigao u Španiju (iz Jadrana u društvu sa Konstantinom Averkom), gdje mu nije puno trebalo da dobije važnu ulogu u bazenu i sa ekipom premaši očekivanja.
U Evropi je Sabadelj stigao do samog kraja – 12. januara igra prvi polufinalni meč Evrokupa, a u domaćoj ligi je odlično kotiran – ispred su samo Barseloneta i Barselona. Baničević će vrlo brzo imati šansu sa ekipom da dođe do samog kraja u Kupu kralja, a u tek završenom Kupu Katalonije Sabadelj je zauzeo treće mjesto.
– Niko se nije nadao ovakvim rezultatima. Prošle godine, sa jačom ekipom, bilo je realnije, ali ove sezone… Ambicije su bile skromnije, a do sada, a sezona još nije završena, uradili smo dobre stvari.
U Sabadelju se ništa ne mora, jer nema pritiska, a u takvim okolnostima ljepše se trenira i lakše se igraju utakmice.
– Opuštenija je varijanta, jer nema puno tenzija oko mečeva. Psihički je, definitvno, lakše, ali kao sportista moraš sebi da stvaraš određenu dozu pritiska. Lično se dobro osjećam, jer sam zadovoljan i radom i uslovima i životom.
U Španiji je i rad drugačiji.
– Treninzi su vremenski kraći, a forsira se drugačiji stil. Igra se brži vaterpolo, sa kontrama i na tim detaljima se više pozicionira trening. Samim tim je zanimljiviji, jer se više radi sa loptom. I sve mi to prija, jer nisam tip igrača od dva metra i 120 kilograma. Uz veoma dobro suđenje u Španiji, više mi odgovaraju nova pravila.
Sabadelj vodi računa o mladim igračima (prosjek 23-24 godine), zato talentovani rado dolaze u ovaj klub poznat po školi vaterpola. Korektnost pokazuju i prema strancima.
– Oduševljen sam kako u klubu postupaju i kako poštuju sve igrače. Mogu da kažem da sam maksimalno ispoštovan sa sportske i sa svake strane.
Period prilagođavanja brzo je prošao.
– Prije svega, pomogao mi je nastup na Olimpijskim igrama, jer u klubu su vjerovali da sam dobar igrač. Ali moraš stalno da se dokazuješ.
Ključan momenat u karijeri centra crnogorskog nacionalnog tima je upravo period pred sami nastup u Tokiju.
– Značilo mi je to vrijeme jer sam igrao sa dobrim igračima i za jedno ljeto naučio više nego za dosta godina.
Iz olimpijskog ritma stigle su utakmice u španskoj ligi, brzo i obaveze u Evropi, splet dobrih okolnosti i prilika da Banićević nastavi dobar niz. Standardan je u Sabadelju. Odličan je bio u porazu od evroligaša Barasleonete – tri gola, peterac i nekoliko iznuđenih isključenja.
– Generalno, ekipi dobro ide. Mislim da smo u Evropi napravili dobar rezultat. Možda bi mogli i da osvojimo trofej. Očekuje nas polufinalni dvomeč sa Barselonom od koje smo u domaćoj ligi izgubili 9:8, ali šanse su podjednake. Polako, vidjećemo. Što se tiče domaće lige, kvalitetna je, uzbudljiva, broji 12 klubova, a najveći broj je iz Katalonije.
Banićević i Sabadelj mogli bi i naredne sezone da se druže, jer naš reprezentativac ima još godinu ugovora.
– Volio bih da ostanem u Španiji Koliko god budem mogao – poručio je Banićević.
Klub sa 25 hiljada članova
Vodeni sportovi u Sabadelju su vrlo popularni.
– Rekli su mi da je Sabadelj najveći klub sa oko 25 hiljada članova, a grad ima oko 200 stanovnika, možda nekoliko hiljada više sa okolinom. I gotovo svi treniraju, plivaju… Klub je finansijski stabilan. Plata je 30. u mjesecu i o tome se ne razmišlja.
Barselona na pola sata
U slobodno vrijeme ”skokne” vozom do Barselone udaljene pola sata.
– Uglavnom odgledam fudbalsku utakmicu. Žao mi je što zbog obaveza nijesam ispratio SP za rukometašice. Sa saigračima se manje družim jer mnogi od njih ne žive u Sabadelju.
Daću sve od sebe…
Silne obaveze čekaju ”ajkule” u 2022. godini. Konkurencija za najbolji tim biće žestoka.
– Natrpan je program, pogotovo igračima koji igraju Ligu šampiona. Probaću što bolje da konkurišem za mjesto, jer nikome nije zagarantovano. Daću sve od sebe da budem što bolji na pripremama i da se dokažem – kazao je Banićević.