Subota, 25 Juna, 2022
Rubrika:

U uzaludnoj potrazi za Tomašicom, preko Jasenovca

Sa preke strane reke, kada se uđe u Bosnu i Hercegovinu, nalazi se još jedan spomen-kompleks posvećen žrtvama Jasenovca, Donja Gradina. Tamo se Dodik i Vučić – uz blagoslov popova Crkve Srbije – intenzivno bave proizvodnjom istorijskog revizionizma. I po cenu devalviranja žrtava ustaškog terora. Oni od toga žive i vladaju

Piše: Dinko Gruhonjić (Al Jazeera

Najbrži put od Novog Sada ka Prijedoru, gde sam trebao da učestvujem na tribini, vodi autoputem (nekada se zvao Bratstva i jedinstva) preko graničnog prelaza Jasenovac (sa hrvatske strane), odnosno Donja Gradina (sa strane Bosne i Hercegovine). Usput se vidi i monumentalni spomenik “Kameni cvet”, čuvenoga Bogdana Bogdanovića. Spomenik je podignut u znak sećanja na sve žrtve najozloglašenijeg  ustaškog koncentracionog logora Jasenovac.

Istoga dana kada sam se zaputio ka Prijedoru, neoustaše su potpuno uništile Partizansko groblje u Mostaru, koje je takođe kulturni spomenik čiji je autor – Bogdan Bogdanović. To je jedan od najmonumentalnijih antifašističkih spomenika na Balkanu. Kako se zovu oni koji uništavaju antifašističke spomenike? Fašisti.

Kompleks koncentracionog logora Jasenovac, ukoliko niste znali, podignut je na ušću Une u Savu. Una je jedna od najlepših jugoslovenskih reka, u oštroj konkurenciji. Sava je najduža jugoslovenska reka koja je celim svojim tokom proticala kroz državu koju su fašisti silovali, zaklali i unakazili. Fašisti su, siguran sam, namerno podigli logor baš na tom mestu. Ne samo zbog toga da bi tela logoraša mogli bacati u reku, već i da se na najužasniji način narugaju lepoti života. Teško je i zamisliti o čemu su mogli misliti logoraši, koji su – čekajući na egzekuciju – možda povremeno mogli pogledati i ka ušću Une (Jedine), u veliku Savu.

Sa preke strane reke, kada se uđe u Bosnu i Hercegovinu, nalazi se još jedan spomen-kompleks posvećen žrtvama Jasenovca, Donja Gradina. Tamo se Dodik i Vučić – uz blagoslov popova Crkve Srbije – intenzivno bave proizvodnjom istorijskog revizionizma. I po cenu devalviranja žrtava ustaškog terora. Oni od toga žive i vladaju.

Put dalje vodi kroz Kozarsku Dubicu, to jest Bosansku Dubicu. U manjem bh. entitetu, Republici Srpskoj, temeljito se trude da zatru svako spominjanje Bosne. U komšiluku je i Novi Grad, to jest Bosanski Novi. Takvih primera ima po celoj Bosni i Hercegovini, koliko hoćete. Namera je, dakle, od samog početka rata bila jasna: ubiti Bosnu, po svaku cenu.

Uprkos upornosti, od Tomašice ni traga

U Prijedor stižem sat i po pre početka tribine. Ne osećam se dobro u Prijedoru i ne šeta mi se po tom gradu koji je nekada imao lokalpatriotski šmek, a koji je devedesetih ogrezao u ratnim zločinima. Odlučujem da napravim eksperiment i da sam, uz pomoć GPS-a, potražim najveću masovnu grobnicu na Balkanu, Tomašicu, na nekih 15-20 kilometara od Prijedora. Računam, toliko je poznata da i Google mora znati za nju. Vozim magistralom pa skrećem na makadamski put koji me vodi u šumu. Auto se probija po bosanskim bregovima, otpada mi ratkapna, prolazim pored seoske crkve, dalje u šumu i na još uži makadam… Uprkos upornosti, od Tomašice ni traga.

“A, pa ne možeš sam naći Tomašicu”, čude se preživeli logoraši kada smo se susreli u Prijedoru pre tribine. “To te neko od nas mora odvesti, mada ne garantujemo da ćemo i mi uspjeti stići do nje, jer često raskopaju put, samo da se ne bi moglo do Tomašice”.

Na području Prijedora organizovano je ubijeno više od 3.000 Bošnjaka i Hrvata, a među njima i 102 dece. Tela ubijenih su pronađena na više od 60 lokacija, a Tomašica je najveća masovna grobnica od svih. Pored nje, među većima su i Korićanske stijene i Jakarina kosa. Iz Tomašice, koja ničim, dakle, nije obeležena, ekshumirano je više od 400 posmrtnih ostataka. Pred Sudom BiH, za zločine nad bošnjačkim i hrvatskim stanovništvom Prijedora osuđena je 21 osoba na više od 360 godina zatvora. Haški tribunal osudio je 18 osoba na 276 godina zatvora. Za posmrtnim ostacima oko 500 ljudi se još uvek traga. Kroz logore – od kojih su najpoznatiji Omarska, Keraterm i Trnopolje – prošlo je oko 30.000 prijedorskih nesrba.

Svakog 31. maja u Prijedoru se obeležava Dan bijelih traka, u znak sećanja na žrtve. Toga dana, 1992. godine, srpske vlasti u Prijedoru izdale su putem lokalnog radija naređenje nesrbima da obeleže svoje kuće belim zastavama ili čaršavima. U slučaju da izlaze iz kuće, bili su u obavezi da na ruke stave bele trake.

Na kraju mirne šetnje, učesnici na glavnom trgu svake godine u krug polože ruže sa imenima 102 ubijene prijedorske dece. Kada se oni raziđu, komunalne službe brže-bolje pometu cveće i bace ga u kontejnere. Ove godine, učesnici šetnje su ih nadmudrili: nakon šetnje su pokupili cveće i bacili ga u reku Sanu. Kažu da je Bogdan Bogdanović odabrao kameni cvet kao obeležje za Jasenovac jer je mislio da niko nije u stanju da zgazi cvet.

Sami sebe kvalifikuju kao neoustaše

“A da li postoje materijalni dokazi da ste vi nosili bijele trake u Prijedoru”, postavlja na tribini pitanje muškarac s bradom, u tridesetim godinama života. Veli da je istoričar. Pitanje je upućeno preživelim logorašima Edinu Ramuliću i Nusreti Sivac.

Pitanje upućuje, objašnjavaju mi, osoba iz nekakvog pokreta “Samopoštovanje”. To je pokret koji neprestano laže o tome da je užas Prijedora iz devedesetih godina 20. veka zapravo deo “antisrpske propagande”. U malobrojnoj publici bilo je valjda ukupno pet tih “samopoštovalaca”. Među njima su, objašnjavaju mi meštani, i oni koji su pokušali opstruirati obeležavanje Dana bijelih traka ove godine, tako što su najavili da će organizovati proslavu rođendana Viktora Orbana i Željka “Pink” Mitrovića. Kada lažu i falsifikuju činjenice o zločinima koji su počinjeni u Prijedoru, oni se pozivaju na srpske žrtve iz Potkozarja, u vreme ustaške NDH i logora Jasenovac. Pravdanje jednog masovnog zločina drugim masovnim zločinom poslednje je utočište nacionalističkih nitkova. Na taj način oni – suštinski – sami sebe kvalifikuju kao neoustaše.

Na izlasku iz prostorije u kojoj je održana tribina posvećena ulozi medija u ratu i poraću, a gde smo govorili Drago Hedl, Gordana Katana, Edin Ramulić i ja, obraćam pažnju na izložbu dečjih radova. Na jednom radu malom rukom nacrtan je spomenik na Mrakovici, na Kozari. Na crtežu je krupnim ćiriličnim slovima preko spomenika antifašistima dete napisalo “Republika Srpska”.

Ko su ti koji su mali, neiskvareni dečji mozak zarazili takvom propagandom, da od malih nogu mora da veruje u to da Mrakovica i Republika Srpska imaju bilo kakve veze jedno s drugim? Taj spomenik na jednom od kozarskih vrhova delo je arhitekte Dušana Džamonje, a na njegovoj izgradnji radilo je 3.000 ljudi. Ime monumenta je “Spomenik Revoluciji na Kozari”. Podignut je u znak sećanja na pobijene partizane i desetine hiljada civila, koji su mahom bili poslani na stratišta u komplekse ustaških logora, među njima najviše u Jasenovac. Svi oni su pobijeni u ofanzivi Nemaca, ustaša i četnika. U ofanzivi je učestvovalo više od 40.000 vojnika, sa ciljem da unište oko 4.000 partizana. Da ponovimo: Nemci, ustaše i četnici protiv jugoslovenskih partizana. Fašisti protiv antifašista.

Sveprisutno propagandno nasilje

Četnici su se od 1992. do 1995. iživljavali nad civilnim nesrpskim stanovništvom Prijedora, tobož u znak odmazde za tragediju Kozare. A za tragediju Kozare, i 1942. i 1992, odgovorni su upravo oni i njihova ideološka sabraća, koja su zastupala – i zastupaju – nacističku ideologiju krvi i tla.

Onaj iz publike koji je postavljao pitanja o “materijalnim dokazima” za bele trake je – po sopstvenom priznanju – imao pet godina kada je rat počeo. Verovatno je otprilike toliko godina imalo i dete koje je nacrtalo spomenik na Mrakovici i napisalo preko njega “Republika Srpska”.

Kažu mi Prijedorčani da je propagandno nasilje nad dečjim glavicama sveprisutno – od škole, preko ulice, do kuće. Kažu mi da deca nikada ne idu u glavni grad Bosne i Hercegovine, Sarajevo. Kažu mi i da se kreću po “sigurnom” terenu na kojem žive Srbi. Kažu mi da su to “nove” generacije koje odrastaju na stratištima i masovnim grobnicama.

Za razliku od njihovih roditelja i praroditelja, oni se ne moraju ni praviti da ne znaju šta je u njihovo ime počinjeno u Prijedoru, u celoj Bosanskoj krajini, nad “inovernim” ljudima. Oni su, valja se plašiti, ni krivi ni dužni – spremni za novi rat.

Najnovije

UŽIVO Povlačenje iz Severodonjecka; Ukrajini neophodan “oružani paritet”

Ukrajina traži “oružani paritet” s Rusijom za odbranu Luhanska Ukrajini treba „oružani paritet“ s Rusijom kako bi stabilizovala tešku situaciju u istočnoj pokrajini Luhansk, rekao...

SONJA BISERKO: Kosovo je bilo prostor najduže državne represije u novijoj istoriji Balkana

Piše: Sonja Biserko Dragi Rade, zahvalni smo ti što si nam podario ovu knjigu. Ona nas vraća u vreme koje bismo intimno možda želeli da...

SNP po želji SPC, neće valjda po crnogorskoj

Piše: Slavko Mandić Sa velikim igračima, nema šale. U očima im iskri snaga a u svakoj riječi odlučnost da lome ako im ko na put...

Vlatko Sekulović: Studentski protesti 1992. godine su bili antiratni

Jedan od organizatora studentskog protesta 1992. godine Vlatko Sekulović ocijenio je u četvrtak na skupu povodom 30 godina od tog protesta da je ključna...

Dritanovo čudo i kvarni novinari

Piše: Goran Popović Premijer Abazović rekao je juče kako je njegova vlada za samo 50 dana napravila čudo. Što to čudo niko ne vidi, požalio...

Najčitanije

Povezano

Gruhonjić: Novinari ratni huškači su morali ići u zatvor

Novinar i profesor iz Novog Sada Dinko Gruhonjić rekao je da su ratni huškači morali krivično odgovarati, kako bi se dao primjer budućim generacijama medijskih radnika...

Kako novi nacionalisti ‘prepoznaju’ Hrvata

Piše: Dinko Gruhonjić (Al Jazeera Balkans) U zag(l)ušujućoj kafanskoj atmosferi odvija se sledeći razgovor: – A ti si Hrvatica?, kaže dvadesetogodišnjak. -Iz Zagreba sam, vjerojatno si skužio...

Gruhonjić: Ako je izbor Putinova pobjeda ili atomska bomba, onda – atomska bomba

Novinar Dinko Gruhonjić izjavio je da ukoliko Rusija pobijedi u ratu u Ukrajini, to će značiti “kraj civilizacije” i dodao da svijet ne smije...

Popov: Narativ koji se sada njeguje u Srbiji je gorivo za buduće sukobe

Direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov izjavio je večeras da je nacionalistički narativ koji se sada dominantno njeguje u Srbiji „gorivo za buduće sukobe“...

Komentari

1 Komentar
Najstariji
Najnoviji Najpopularniji
Inline Feedbacks
Pregedaj sve
Super Hik
21.06.2022-08:31 08:31

Ti si stvarno mazohista jer još uvek živiš u toj “zloj” Srbiji. Idi druže tamo gde je bolje i veruj mi da nećeš apsolutno nikome nedostajati. Briga koga …