Izjava crnogorskog ministra pravde, ljudskih i manjinskih prava Vladimira Leposavića kojom negira genocid u Srebrenici dokazuje da se nalazimo na početku procesa stavljanja crnogorskih Bošnjaka izvan zakona, ona je poziv na nasilje i nemojte uopšte sumnjati da možemo očekivati barem ograničeno nasilje prema njima. Svi indikatori su tu – ocijenio je za Pobjedu direktor Memorijalnog centra Srebrenica Emir Suljagić.
Uz ogradu da govori u svoje lično ime, jer se prema zakonu u ime Memorijalnog centra može oglašavati jedino Upravni odbor ove ustanove, Suljagić ističe da je Leposavićeva izjava u stvari namijenjena njegovim biračima, onima, ističe naš sagovornik, koji pišu grafite i lome prozore na džamijama, napadaju Bošnjake po Pljevljima.
Povratak u devedesete
Podsjeća da je i neposredno nakon prošlogodišnjih avgustovskih izbora u Crnoj Gori upozoravao na to da će nova većina našu zemlju galopirajućim korakom vratiti natrag u devedesete godine.
“To se, čini mi se, i događa. Gdin. Leposavić nas ne može povrijediti i pogoditi onim što je rekao, negiranjem genocida u Srebrenici, ali ovo ponašanje, uz neke ranije izrečene stavove u Skupštini Crne Gore, može biti indikator organizovanog i ciljanog nasilja prema Bošnjacima”, upozorava Suljagić.
Leposavić je u petak u parlamentu, odgovarajući na poslanička pitanja, ne samo negirao genocid u Srebrenici, već doveo u pitanje i legitimitet Haškog tribunala, ali i izjednačio žrtve Bošnjaka i Muslimana sa srpskim žrtvama u krvavom raspadu bivše SFRJ. Čak je optužio poslanika Demokratske partije socijalista Andriju Nikolića da postavljanjem pitanja o genocidu u Srebrenici produžava patnju pogođenih ovih zločinom, uz poruku da ne može da prizna ili ne prizna nešto o čemu nema saznanja?! Poručio je i da „da po ovakvim temama manje ispitujemo jedni druge, a više slušamo“, te da je spreman da prizna „da je u Srebrenici učinjen zločin genocida kada se to nedvosmisleno utvrdi“.
“Ovo je otvaranje lova na Bošnjake koji žive u Crnoj Gori. Ovo je suštinski poziv nekakvim nekontrolisanim grupama da krenu u nasilje. Uopšte ne bih bio iznenađen da sjutra nekakva paravojna grupa ubije nekoga… Očigledno su na vlast u Crnoj Gori došli ljudi koji sanjaju Šahoviće i 1924, a gdin. Leposavić je očigledno samo jedan od bolje artikulisanih među njima”, istakao je Suljagić.
Presuda za genocid u Srebrenici, dodaje, skoro da je postala dio evropske pravne tekovine.
“Ljudi koji daju ovakve izjave žive u paralelnoj stvarnosti i njih činjenice ne zanimaju. Gdin. Leposavić, kao i bilo ko drugi, može se vrlo lako, jednostavno informisati o Srebrenici, što se tamo uradilo od aprila i maja 1991. kada su došli „arkanovci“, pa sve do jula 1995”, naglašava Suljagić.
On je pozdravio reakciju predsjednika Crne Gore Mila Đukanovića koja je uslijedila nakon Leposavićeve izjave, ukazujući da je to jedino civilizacijski prihvatljiv stav.
Đukanović je juče poručio da sve dok žive ideologije koje negiraju počinjene zločine, ne prestaje ni opasnost od novih stradanja.
Komentarišući činjenicu da je jednom od konstituenata aktuelne vlasti, građanskom pokretu Ura, trebalo više od 24 sata da se oglase i osude izjavu Leposavića, naš sagovornik ističe da je lider ovog pokreta Dritan Abazović „od Srebrenice čak pokušao da napravi nekakvu unutrašnjo-političku temu u Crnoj Gori“.
“Nijesu oni pokazali nikakvo poštovanje prema genocidu u Srebrenici”, kategoričan je Suljagić.
Poručuje da za Crnu Goru, ali ni za region, neće biti dobro ako većina građana naše zemlje misli da treba da imaju neprijatelja u bosanskohercegovačkim Bošnjacima.
“Ako misle da treba da imaju vlast koja koordinirano i isključivo proizvodi neprijatelje”, kaže Suljagić.
Upozorava da je izjava Leposavića uznemirujuća za Bošnjake u Crnoj Gori i da bi se on da ovdje živi plašio.
“Ovo nije vlast koja se mnogo razlikuje od onih koji su proizveli događaje u regionu krajem osamdesetih, početkom devedesetih godina prošlog vijeka. Izgleda mi kao da je u posjed crnogorske države došlo nekoliko ljudi sa spremnom listom neprijatelja”, zaključuje Suljagić.