Staljin je bio u pravu

Sad će tri decenije od izbijanja rata u Jugoslaviji i ubistva te države. Više od dvesta hiljada mrtvih i ranjenih, nekoliko miliona izbeglih i po zapadnom svetu raseljenih. Zvanično, rat je ugašen posle hrvatske “Oluje”, u Dejtonu, i proterivanjem države Srbije sa Kosova, pre dvadeset godina. Rata nema, a rat ne prestaje. Ne ubija se ni kuršumima ni granatama, nego rečima. Mržnjom koja se, kao benzin po žaru, prosipa po neugašenim ratnim ranama

Piše Vuk Drašković

“Neka sve duše počivaju u miru, nikada nećemo ponoviti ovu grešku!” piše u Hirošimi, na spomeniku žrtvama atomske bombe bačene na taj grad u avgustu četrdeset i pete. Hirošima, pa Nagasaki, tri dana kasnije. Od američkih atomskih bombi, jedinih u dosadašnjoj istoriji čovečanstva koje su bačene na neki narod i državu, ubijeno je i na odloženu smrt osuđeno blizu pola miliona ljudi! Skoro svi, bili su civili. Bombe i granate saveznika počinile su sličan pomor i u Nemačkoj, i do temelja razorile najveće gradove. I Japanci, i Nemci, prihvatili su krivicu svojih režima za krvavi rat koji su ti režimi pokrenuli. Krivicu ne samo za zlodela nemačkih i japanskih nacista širom sveta, nego i krivicu za sve ratne žrtve i tragedije u njihovim narodima.

A mi gde smo? Sad će tri decenije od izbijanja rata u Jugoslaviji i ubistva te države. Više od dvesta hiljada mrtvih i ranjenih, nekoliko miliona izbeglih i po zapadnom svetu raseljenih. Zvanično, rat je ugašen posle hrvatske “Oluje”, u Dejtonu, i proterivanjem države Srbije sa Kosova, pre dvadeset godina. Rata nema, a rat ne prestaje. Ne ubija se ni kuršumima ni granatama, nego rečima. Mržnjom koja se, kao benzin po žaru, prosipa po neugašenim ratnim ranama.

Od svršetka ratova, u kojima su spaljene obe Jugoslavije, i Aleksandrova i Titova, u čije je i stvaranje i obnovu uzidano najviše srpskih glava, u Srbiji traje, neprekinuta i sve žešća, kampanja slavljenja i uzdizanja glavnih krivaca za rat, poraze i zločine. Lelekanjem nad samo mrtvim Srbima, obavlja se lobotomija i nad mozgovima ljudi koji pamte šta je bilo i kako je bilo, a u duše mladih, koji i ne pamte devedesete, ubrizgava propaganda o antisrpskoj zaveri Amerike i Zapada, začinjena kultom Rusije, kao jedine zaštitnice Srba.

“Staljin je, četrdeset i osme, bio u pravu!” poručuju propagandisti iz Moskve.

Staljin, zaista, i jeste bio u pravu. Odbili smo, tada, da postanemo Staljinova gubernija i da se izlečimo. Da dobro upoznamo taj zagrljaj i da se, čim stisak popusti, okrenemo ka Evropi i Americi. Kao što su to učinili Bugari, Rumuni, Mađari, Česi, Slovaci, Poljaci. Svi. I kao što, danas, stotine hiljada Rusa napuštaju Rusiju čiji stratezi zaziru od evropskog i američkog virusa demokratije i ljudskih sloboda, pa preko svojih tajnih službi nastoje da potpire haos, raskole i stare mržnje među evropskim državama i narodima.

Srbija im je centralno uporište na Balkanu. Zbog ruske, tobožnje, odbrane nepostojećeg suvereniteta Srbije nad Kosovom, Srbiju drže kao zarobljenika koji ne može i ne sme da raskine svoje okove, da se odveže od krvavog nasleđa režima iz devedesetih, krene ka Zapadu, duhovnom i moralnom ozdravljenju, saradnji i pomirenju u regionu. Da je Staljin bio u pravu, te mračne službe ne poručuju ni Hrvatima, ni Slovencima, ni Bošnjacima, ni Albancima. Staljinov lanac je, danas, samo za Srbe i Srbiju.

Sa tog lanca otrgnule su se i Crna Gora i Severna Makedonija, iako ruske službe to još ne priznaju. Lideri crnogorskih Srba, osuđenih za neuspeli puč službe GRU u Crnoj Gori, javno govore da je Vladimir Putin njima predsednik, a Rusija otadžbina. Glavešina jedne političke partije u Srbiji zahteva da srpski narod na Kosovu, crkve i manastire poklonimo Rusiji. Privremeno, dok se ne uruše Amerika i Evropska unija! Od svršetka Drugog svetskog rata, Srbija nema svojih nacionalnih službi bezbednosti. Od Ozne i Udbe, pa do današnjih službi, sve su one sa genima, zavetima i postupanjima svojih roditelja: NKVD-a, KGB-a, GRU-a…

Ta hidra, njeni molitvenici i vernici, omča su oko vrata i Rusiji. Gurajući veliku zemlju najvećeg evropskog naroda u sukob sa Evropom, Rusija se odvaja i od Rusije, od svoje istorije, vere, nauke i kulture. Evropa je bila uzor i Petru i Katarini, tvorcima najmoćnije evropske imperije, u Evropu su oni bili zagledani.

Začinje se otpor hrabrih i umnih Rusa, uprkos masovnim hapšenjima i varvarskim pretnjama da će država oduzimati i decu pobunjenika! Rusija, koja se buni, opominje Srbiju da joj Rusija, koja govori da je Staljin bio u pravu, nije ni prijatelj ni zaštitnik, niti je to ikada bila. Konačno, i u Briselu i u Vašingtonu, detektovana je maligna uloga tajnih ruskih službi i njihovih ispostava u Srbiji. Demaskiranje i demontaža te piramide preduslov je svakog napretka ove države i naroda u njoj.

(Autor je predsjednik SPO i bivši šef diplomatije SRJ)

Komentari

avatar