Siguran glas

Piše: Milutin Cerović

– Odakle ti ta informacija druže?

– Pročitao sam u Informeru!?

– Odakle znaš da je to istina?

– Vučić potvrdio na TV-Pinku i TV-Haapy !?

– Odakle ti sve to šta tvrdiš?

– Marjan Rističević pokazivao neke slike o tome u skupštini Srbije.

– I tvrdiš da je sve tačno to šta pričaš?

– Naravno, komšijina mama radi na RTS-u i oni znaju sve!?

– I stvarno veruješ sve šta čuješ i pročitaš kod nas?

– I veruješ više punom frižideru na TV-ekranu, no svom ličnom u kuhinji?

– Pa ja nemam frižider i televizor, isključili su mi struju zbog dugova. Gledam TV-kod komšije, a hranu držim u podrumu.

Ovo gore je opis prosečnog i sigurnog glasa koji zaista veruje medijima i zlatnom podrumu, to jest zlatnom dobu u Srbiji.

Verovati i znati su dve fundamentalo različite kategorije…!?

Ko ne zna ništa, on veruje da zna bukvalno sve i takvog je nemoguće ubediti da ne zna ništa.

A oni koji znaju sve, oni ne veruju u ništa, štaviše sumnjaju čak i ono što nepobitno znaju.

Zato u našoj stvarnosti neznalice najviše mrze one koji bilo šta znaju, jer oni kvare po običaju svako suludo verovanje, tipa Sneška Belića, ovima kojima od znanja imaju samo veru i verovanje.