Piše: Nenad Kulačin
Rusija, zemlja koja je vojno napala suverenu teritoriju Ukrajine, i pored velikih problema sa kojima je suočena na frontu, bavi se situacijom u zemlji koja joj jedina u Evropi nije uvela sankcije. I to ne prvi, već po ko zna koji put. Moskva je zvaničnim putem obavestila Beograd da se na protestima protiv kopanja litijuma u Srbiji sprema državni udar, odnosno nasilna promena vlasti.
Kako to po dobro uhodanoj mantri biva, Beograd je zahvalio Moskvi na informacijama i zauzeo stav da se tako nešto neće dogoditi. Rusi su sve to zakitili pričom o obojenoj revoluciji, jer onu jednu, narandžastu u Ukrajini, nikako da preboli.
Nekoliko najviših državnih funkcionera, uključujući i predsednika Srbije Aleksandra Vučića, jasno su javnosti stavili do znanja od koga su dobili informacije koje su potvrdile njihovu višenedeljnu patetičnu kuknjavu o tome kako protivnici kopanja litijuma ne žele da se bore protiv Rio Tinta koji treba da otvori rudnik, već da žele nasilno da sruše legalno izabranu vlast, pre svega predsednika države.
Rusi konstantno drmaju kavez na Balkanu, naročito u Srbiji. Njihov interes u Srbiji je ogroman, kao i njihov uticaj od kojeg mnogi odmahuju rukama. Ono što se Zapadu ne prašta, Rusiji se kliče. Problem je što su se Vučić i Moskva nameračili samo na jednu stranu priče o protestima protiv rudarenja litijumom. Oba centra moći vide samo one protivnike litijuma koji predstavljaju prozapadni deo društva u Srbiji, bez obzira što nema protesta na kojima se ne kliče Rusiji, odnosno žestoko napada EU.
Moskva zainteresovana za krizu u Srbiji
Veliki deo tih protesta čine nacionalistički “elementi” koje direktno finansiraju upravo zvanični Beograd i Moskva. Niko nije napao srpske desničare da su izdajnici naroda i strani plaćenici kada učestvuju na tim protestima. Mete najjačih napada tog tipa su Dragan Đilas, predsednik opozicione Stranke slobode i pravde, te Dragan Šolak, osnivač United Group. Niko ne pominje vođu Obraza, “Nestorove svedoke” ili vođe navijača koji su se godinama krili po okolnim zemljama od pravosudnih organa.
Upozorenje Moskve je stiglo tokom druge posete potpredsednika Vlade Srbije Aleksandra Vulina za veoma kratko vreme. Jasno je da je Vulin postao direktan medijum za komunikaciju između Beograda i Moskve. Ujedno je čovek od poverenja kako Vučića, tako i Vladimira Putina.
Suština je u tome da je i Moskva zainteresovana za krizu oko litijuma u Srbiji. Verovatno nije u prilici da se direktno umeša u ”litijumsku groznicu”, kao jedna od zainteresovanih strana za kopanje i rudarenje, ali njen uticaj na energetski sistem Srbije je takav da Beograd zavisi od Putinove volje i raspoloženja. Moskvi u potpunosti odgovara antievropski koncept aktuelnih protesta u Srbiji i naravno da će da dolije dovoljne količine ulja na tu vatru.
Ona svojom nebulozom o državnom udaru i nasilnoj promeni vlasti u Srbiji stavlja do znanja upravo toj Evropi da je i dalje prisutna u Srbiji i da i te kako ima uticaja na dešavanja u njoj. A što i ne bi kada državni vrh Srbije otvoreno govori o tome da strane službe rade protiv Srbije, a da to nije Rusija. Za razliku od Vučića koji nije smeo da kaže koje su to službe, njegovi najbliži saradnici su precizirali da se radi o nemačkoj i britanskoj službi. Pitanje koje se postavlja jeste kako to da Nemačka želi da uspeju protesti protiv litijuma, a onda Srbija sa Nemačkom kreće u realizaciju projekta “Jadar”.
Zabrinjava izuzetno jaka ‘ruska veza’
Problem je što Evropa ćutke gleda na ovu vezu Srbije i Rusije. Reč jednu niko da kaže, a vlast u Beogradu umesto da se pokrije ušima od sramote kada se zahvaljuje Moskvi na informacijama, nastavlja da se uspešno suprotstavlja EU i njenoj kaznenoj politici prema Rusiji zbog agresije na Ukrajinu.
Da li se Brisel pravi lud zbog tog prokletog litijuma ili nečega drugog, ne znamo, ali vidimo da se Moskva oglasila zbog protesta u Srbiji, ali ne i, primera radi, zbog najave otvaranja mosta na Ibru koji spaja severni i južni deo Mitrovice. Sve to dobro zna Vučić koji iz nekog razloga žuri sa projektom “Jadar”.
Možda najzanimljivije u celom ovom slučaju obaveštavanja Srbije jeste činjenica da su i Beograd i Moskva ispali više nego smešni, jer naravno da se nikakva nasilna promena vlasti nije planirala, niti će. Drugi je padež politička zloupotreba i marketing koji promptno reaguju na ovakve spin priče.
Svakako da zabrinjava to što je “ruska veza” i dalje izuzetno jaka u Srbiji i što je Vučić, po svoj prilici, spremniji da Srbiju pretvori u rudarsku koloniju kojom će upravljati stranci, nego da uvede sankcije Rusiji zbog agresije na Ukrajinu. Kako će se svi oni ponašati u nastavku priče oko litijuma pokazaće vreme, ali činjenica je da najlakši metal od svih iz Mendeljejevog sistema postaje sve veći problem, pre svega po Vučića, jer nijedna tema nije u tolikoj meri ujedinila narod.
Pošto je već tako, najbolje je vaditi se putem praznih, ali efikasnih priča o državnom udaru. To uvek pali kod naroda koji je spremniji da plati višestruko više novca glasajući za pobednika nekog rijaliti programa nego lečenje nekog deteta. Još ako to javi Moskva, uspeh je zagarantovan.