Piše: Svetislav Basara
Ubaci mi neko prekjuče kroz Viber, moj prozor u svet, odlomak video-klipa gostovanja Branislava Lečića kod trenutne pinkuše br. 1 Jovane Jeremić, koja je pre dva-tri meseca zapalila društvene mreže izjavom da je nevinost izgubila na Vidovdan. E sad, neki bi cinik rekao da se u bolja vremena na Vidovdan gubila glava, a ne nevinost, ali jbg. Vremena se menjaju.
Mlada (i sve mlađa) dama Jeremić tom zgodom nije precizirala da li je svečani čin obavljen s blagoslovom Nj. s. patrijarha – odoka sudeći o daminim godinama, reklo bi se da se veliki gubitak za srpsku čednost dogodio za vakta patrijarha Pavla – a takođe nije priopćila ni ko je imao čast da je razdeviči, sledstveno je neki Tviter šeret posumnjao na devet Jugovića. Bilo bi u duhu tradicije.
Bilo kako bilo, sve je bilo baš onako srpski i pravoslavno, pa me ne bi začudilo da se i J. J. nađe na spisku za dodelu Ordena Sv. Save. Ako ništa, nevinija je od većine nosilaca visokog crkvenog priznanja.
Idemo mi dalje. Zbog oćoravelosti, izbegavam da gledam video-klipove na telefonu – malo mi nekako, a i ton loš – ali Lečić na Pinku, pa još kod J. J. – to je bilo must see. U stvari – brzo se pokazalo – must hear. Već kod prve Lekine rečenice zapitah se da li je to isto onaj Branislav Lečić kome je u ljutoj bici za supremaciju Lutovac pred nosem demontirao stranačku firmu i odneo DS kući, ili je to neki novi Lečić, koji je namerio da u ime retalijacije osnuje stranku koja će ljuto konkurisati Šešelju, Dverima i sl.
Evo inkriminisane rečenice. Ne da se ovaj narod slagati, blagoizjavio je Lečić – a vrapci pod Pinkovom strehom prsnuli u grohotan smeh – a onda je Leka stao da kiti kako „naš narod“ ima dušu, kako „sve oseća iznutra“, kako ga je „nemoguće prevariti“, kako je narod „mnogo pametan“, a da su svi oni koji se od naroda „distanciraju“ – a ima i takvih, to su tzv. drugosrbijanci – u stvari k*rve koje, ako im se narod ne sviđa, neka idu da žive u nekoj drugoj državi.
Treba li uopšte reći da je Lečićeva narodnjačka rodomontada Jeremićku dovela na ivicu amoka, umal grešna mi duša ne napisah orgazma. Kao da je samo čekala repliku. Momentalno je izvršila transfer blama sa k*rvi iz Picinog parka (a i šire) na k*rve iz Krugova Dvojke i Druge Srbije.
Tako je, tako je – uskliknula je s ljubavlju vidovdanska gubitnica nevinosti – nije k*rva ona koja rado daje nego je k*rva ona koja narod o jadu zabavlja. I na tom mestu se dogodio kurcšlus. Da li je dubaru uvalila zlobna Pinkova režija, ili ju je naknadno umontirala neka zlurada drugosrbijanska k*rva, ne znam, a i boli me qwrz. Samo što je Jeremićka abolirala k*rve, na ekranu se pojavio video na kome Lečić nekom zgodom – sećam je se kao kroz maglu – okupljene k*rve, tj, drugosrbijance, poziva na krstaški pohod na Pink i poziv završava grohotnim, izveštačenim smehom. Šta ono kaže naš narod: najslađe se smeje onaj ko se poslednji smeje. Lečić se nasmejao prvi. Ja sam se nasmejao pretposlednji.