Otrovni nacionalistički cinizam

Piše: Vlatko Sekulović (Autonomija)

Tragajući za korenima tragedija koje su nas zadesile u dva dana, dužnu pažnju zaslužuje izjava jednog od ideologa srpskog nacionalizma, Matije Bećkovića, kojom interpretira „nas“ u uslovima nacionalne žalosti. Analiziraćemo svaki pojedinačni stav predmetne izjave.

„I to što preuzimate kolektivnu krivicu, i to vam je američka kultura (virtue signaling)“ psihologizira Bećković. I to što svaki normalan čovek koji živi u Srbiji, suočen sa tragičnim gubitkom sedamnaest ljudskih života u 48 sati, oseća tugu, empatiju, strah i nesigurnost, i to je kolektivni američki psihološki fenomen, koji smo shodno Bećkoviću, preuzeli.

„I to što ćutite i pozivate na molitvu – i to vam je ono što ste naučili na američkoj mreži od Amera (thoughts and prayers), prekoreva Bećković. I pravoslavna Gluva nedelja, peta nedelja uskršnjeg posta, vreme ćutanja i pokajanja, gluvo vreme, bez veselja, svirke, pesme i zabave, je, shodno Bećkovićevom prekoru, američka kultura.

„I to što palite svijeće po ulici umesto u crkvi i što odajete počast na ulici, i to vam je američka kultura (rest in peace dear angel)“, propoveda Bećković. I ruski pravoslavni svetitelj Jovan Kronštatski, shodno navedenoj propovedi, je bio Amer jer je poručivao: „Dobro je postavljati sveće pred ikone. Ali bolje je ako kao žrtvu Bogu prinosiš oganj ljubavi prema Njemu i prema bližnjemu.“. Dušebrižnička Bećkovićeva logika svrstava u Amere i Ruse i Ruskinje koji su palili sveće 26. septembra 2022. godine u ruskom gradu Iževsku, pred školom br. 88 u kojoj je ubijeno jedanaestoro dece, dva učitelja i dva čuvara.

„I to što će se uskoro držati javne komemoracije preminulih gde će se pričati o njihovim vrlinama i detaljima iz života, i to vam je američka kultura“, zbori Bećković. I to što u Crnoj Gori i Srbiji postoji vekovni običaj govora kojima se odaje počast preminulom (komemoracija), je, po Bećkoviću, izvorno preuzeto od Amera. Zato je „amerikanizovani“ predsednik crnogorske skupštine Bečić 2020. godine govorio: „Opraštamo se danas od visokopreosvećenog blaženopočivšeg Mitropolita crnogorsko-primorskog, Amfilohija, mog prijatelja, ali i jednog od najvećih duhovnika i teologa ovog vremena.“.

„I sve što gledamo na televiziji, od vijesti, filmova pa do rijalitija, kvizova i šou programa, ceo noviji koncept, i to vam je stiglo iz Amerike“ tvrdi Bećković. I Kristijan Golubović, i Veljko Belivuk i Zvezdan Slavnić i Maca Dikrecija, svi su oni doputovali iz Amerike.

„I šoping „molovi“ i Halovin i ceo taj hajp je američka kultura“ hajpuje Bećković. I najlepši šoping mol na svetu, moskovski Gosudarstveni Univerzalni Magazin – GUM, izgrađen 1893. godine je pravljen, prema Bećkoviću, po ugledu na američki Walmart.

„I ta ogledna škola za „elitnu“ djecu, i to je američki izum“, naukuje Bećković. I oglednu osnovnu školu Radoje Domanović u bloku 28 na Novom Beogradu (koju je pohađao autor ovog teksta), po Bećkoviću je u socijalističkoj Jugoslaviji 1974. godine osmislio Amer.

„I cio incident je američka kultura“, kvalifikuje Bećković. I to što nezabeleženu tragediju u istoriji moderne Srbije, krsti tuđicom „incident“, događaj, engleski „happening“ je bećkovićevska kultura i izraz ličnog sistema vrednosti.

„I komentari djece na mrežama (koji su svakako pola na engleskom), i to je američka kultura.“ pedagoguje Bećković. I deca koja se tresu od straha na pomisao da se vrate u školu Vladislav Ribnikar i to je po Bećkoviću američka kultura. Ameri su školu u Uvaldeu, u kojoj je 24. maja 2022. godine ubijeno devetnaestoro đaka i dva učitelja, srušili i ponovo napravili, jer je gradonačelnik tog grada rekao „Mi ne možemo nikada tražiti detetu da se vrati, ili učitelju da se vrati u tu školu ikada“. A srpsko ministarstvo obrazovanja, posle nedelju dana prekida obnavlja školsku nastavu u zgradi u vračarskoj ulici Kralja Milutina br. 8.

„I to što vam deca žive od i u društvenim mrežama, i to vam je američka kultura.“. Informisan je Bećković. I to što je najpopularnija mreža kineski TikTok, po Bećkoviću, je zato što su je komunisti kupili od Amera.

„Mi smo amerikanizovana nacija. Narod sa hiljadugodišnjom kulturom kopira i preuzima kulturu države stare 200 godina, koja je najviše ubila tuđe dece širom sveta, uključujući i srpsku.“ Mi smo pozapadnjačeni optužuje Bećković, pesnik hiljadugodišnje kulture, a on nosi engleski šerlokovski šešir i škotske sakoe od tvida. I to što je zastava Srbije plavo, belo, crvena, nije od Amera, ali jeste od zapadnjaka, Francuza.

„I to što nijedan ministar nije već podneo ostavku, i to je američka kultura.“ politizuje Bećković.I to što šef beogradske policije nije podneo ostavku i to je po Bećkoviću američka kultura, a šef policije u američkom Uvaldeu istog dana, nakon tragedije, je podneo ostavku, a okružni šef policije je smenjen.

„Nemamo mi I od Istoka. Mi smo mali Amerikanci“, zaključuje Bećković koji u svom pogledu na svet tvrdi da su Srbi kako superiorni „ostatak zaklanog naroda“, tako i inferiorni „mali Amerikanci“. Bećkovićeve uvrnute teze i perverzna logika nameću zaključak da su po njemu Ameri veliki zaklani narod, čiji su Srbi beznačajni ostatak. Zato su za Bećkovića ubistvo osmoro dece i čuvara u beogradskoj školi, te rafalna egzekucija osmoro ljudi po šumadijskim mestima, incident, događaj, „happening“ koji stavlja u funkciju sopstvene ideologije.

Bećkovićeva izjava predstavlja primer zlonamerne manipulacije (gaslighting) javnim mnenjem, u opštoj situaciji straha i nesigurnosti, radi izazivanja dodatne emotivne ambivalencije na individualnom planu kao osobine šizofrenosti. U tako podstaknutom rastrojenom emotivnom stanju, njegova stereotipizirana lažna objašnjenja će delovati ubedljivije i biti efikasnija u propagiranju nacionalizma čiji je sastavni deo antiamerički, odnosno antizapadni, vrednosni sud.

Nacionalizam Bećkovića, koji počiva na cinizmu i manjku empatije, prikriva činjenicu da on jednostavno niti razume, niti želi da prihvati da održivo društvo počiva na stihovima velikog srpskog pesnika Milana Rakića: „Ja plačem kad i drugi strada, kad tuđa sreća ko cvet vene, za mene nema tuđih jada: Što boli drugog, boli mene.“.

*Dva dana nakon objavljivanja Bećković se distancirao od teksta, tvrdeći da nije njegov. Ipak, određene sumnje ostaju iz razloga što se objavljeni tekst potpuno uklapa u Bećkovićev pogled na svijet, način razmišljanja i stil pisanja.