Piše: Nenad Kulačin (Al Jazeera Balkans)
Ono što Josep Borrell nije uspeo za osam sati razgovora da uradi u Briselu, pošlo je za rukom ambasadoru SAD u Prištini Jeffreyju Hovenieru za mnogo manje vremena. Premijer Kosova Albin Kurti prihvatio je predlog Hoveniera da se odloži na 48 sati kažnjavanje Srba koji nisu preregistovali svoja vozila sa srpskih na RKS tablice. Na ovaj način data je još jedna šansa za rešavanje problema “prokletih” tablica koji može da izazove velike sukobe na terenu.
Noć između ponedeljka i utorka bila je besana kako u Prištini, tako i u Beogradu. Dok je u Prištini Hovenier pokušavao da ubedi Kurtija da odloži početak kažnjavanja vlasnika automobila sa srpskim tablicama na severu Kosova, u Beogradu je predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastančio sa predstavnicima Srpske liste u vezi sa preduzimanjem daljih koraka kada su u pitanju Srbi na tom istom području. Srbi su imali ideju da od ranog jutra budu pripravni i spremni na protest koji bi verovatno rezultirao organizovanjem novih blokada po severu Kosova. Na svu sreću, sada je pred svima njima “extra time” nade da će doći do konačnog dogovora oko tih spornih tablica.
Vest koja je ranije tokom dana došla iz Brisela o tome da pregovori Beograda i Prištine nisu uspeli zbog odbijanja Prištine zavredila je dugotrajno trljanje očiju. Ne samo zbog činjenice da je sada Priština ta koja odbija dogovor, već zbog činjenice da je prvi put od kada traju problemi na Kosovu, Priština dobila “šamar” iz Brisela, a ubrzo je postalo jasno i iz Vašingtona.
Kosovski premijer se zainatio da nametne tablice sa RKS oznakama i jedino će popustiti ako Srbija prizna Kosovo kao nezavisnu državu. S druge strane, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je ovoga puta bio spreman samo na kompromis po pitanju tih tablica i ništa drugo. Evropa je tražila da Kurti odustane od najavljenog kažnjavanja Srba na severu Kosova koji imaju srpske tablice, a od Vučića da prestane da izdaje te tablice. Kurti nije popustio ni za jotu, Vučić je zarad mira pristao i na ovaj predlog EU.
Crvena linija
Kako smo došli dotle da je moguć sukob zbog tih tablica? Početak i kraj priče je Briselski sporazum iz 2014. godine. Srbija je tom prilikom pristala na sve ono na šta prethodna vlast Borisa Tadića nije htela, ili možda nije smela. Urbana je legenda da je tada Tadić rekao da ako bi povukao srpske institucije sa Kosova i Metohije, visio bi na Terazijama. Vučić je, međutim, učinio taj korak, i Srbi sa severa Kosova pridružili su se kosovskoj policiji, pravosuđu, Skupštini Kosova i Vladi Kosova. Bio je to veliki iskorak.
Srbija je na sve to pristala i realizovala svoj deo obaveza, jer je negde u vazduhu visila “šargarepa” u vidu Zajednice srpskih opština. Tu obavezu iz Međunarodnog ugovora Priština ni šest godina kasnije nije realizovala. Važno je napomenuti da je i Evropa svih ovih šest godina ćutala po ovom pitanju. Tek je u ponedeljak, visoki predstavnik EU-a za spoljnu politiku Borrell rekao da će da obavesti svoje kolege iz EU-a da Kosovo ne poštuje dokumente koje je Kosovo potpisao.
Tablice su tako iskorišćene da se dođe do crvenih linija. Za Beograd je to osnivanje Zajednice, a za Prištinu međusobno priznanje. Pri tom, Vučić uporno odbija i pomisao da Srbija pristane na mogućnost da Kosovo postane članica Ujedinjenih nacija. U međuvremenu se pojavio i francusko-nemački predlog po kojem se od Srbije ne traži da implicitno prizna nezavisnost Kosova, ali i da ne sprečava članstvo u Ujedinjenim nacijama.
Miris novog sukoba
Sve to vreme, međutim, u atmosferi se oseća miris novog sukoba. Srbi su napustili kosovske institucije sa zahtevom da se konačno poštuje i primeni kompletan Briselski sporazum. Sve je to dovelo do toga da smo sada u situaciji koja je prethodila potpisivanju Briselskog sporazuma, ali sada bez paralelnih srpskih institucija i sa pogledom u Beograd.
Kurti ima jasnu agendu. Njega ne zanima ništa u pregovorima sem međusobnog priznavanja i u tu svrhu danas koristi tablice. Sutra će nešto drugo. S druge strane Vučić je svestan da njegova priča kako ništa nije dao Kosovu više ne pije vodu i sada se susreće sa posledicama svoje politike koja se svodi na disclaimer – Ne priznajemo lažnu državu Kosovo. To što se toj lažnoj državi zaklinju u parlamenti i predstavnici Srpske liste, nema veze.
Washington se uveliko vratio u proces rešavanja kosovskog problema. Zanimljivo je da i Kurti i Vučić sve karte stavljaju na SAD i njihov uticaj. Obojica su svesni da EU nije sposobna da proces pregovora dovede do kraja. Amerika ne može protiv EU i Vašington i Brisel bi morali zajedno da nastupe, udruže svoje autoritete i stvar privedu kraju.
Kada se sve sabere i oduzme, jasno je da bez uticaja SAD-a kosovski čvor EU ne može da razreši. Srbi će morati da dobiju Zajednicu, bez obzira na to šta Kurti misli. Srbija će morati da se pomiri sa time da će Kosovo postati članica UN-a, a Priština da Srbija neće priznati njenu nezavisnost. U ovim “pomirenjima” treba tražiti održivo rešenje. U slučaju da se to ne desi, problemi zbog tablica biće mnogo manji od onoga što će se desiti u regionu.