piše: Nenad Kulačin
Malo, malo, pa ministar unutrašnjih poslova Srbije Aleksandar Vulin dobije glavnu ulogu u nekom od tekstova. Na stranu to što jeste zaslužio svaku reč koja mu je ovde posvećena, ali to što radi umnogome više šteti državi koju bi prvi policajac Srbije trebalo da reprezentuje, nego njemu. On u tome uživa.
Ko normalan u 21. veku može da izgovara takve reči mržnje i to sa zvaničnog mesta državnog službenika? Da ne govorimo o slici od pre nekog dana kada se na severu Srbije slikao pored nekoliko desetina migranata koji su klečeći sa rukama na potiljku činili Vulinov dekor. Njegova pojava u crnoj uniformi samo je unela dodatnu monstruoznost u celu ovu priču.
Upravo je taj mizanscen Vulin iskoristio kako bi poslao poruku celom svetu da je Srbija humana zemlja u kojoj postoje zakoni i koja neće da dozvoli belosvetskom ološu iz Azije da krijumčari ljude. Problem je što u toj predstavi nigde nisu primećeni krijumčari, već samo nesrećni ljudi koji pokušavaju da se dohvate neke od “obećanih zemalja” u okviru EU.
Niko od njih ni ne želi da bude u Srbiji, već u EU. U zemlji poremećenih vrednosti, neko daje sebi za pravo i na značaju tako što je tužnu sudbinu tih ljudi učinio krajnje neljudskom i nedostojanstvenom kako bi on, lečeći svoje komplekse za uniformama, saopštio nešto bitno i važno.
Vjeran svakoj vlasti, bespogovorno
Neko bi rekao da se Vulin izopačio poslednjih meseci, ali to je Vulin kakvog mi odavno znamo. Veran svakoj vlasti kojoj je rad da služi i to radi bespogovorno. Odavno smo zaključili da je predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću višestruko koristan. Najviše zbog toga što govori sve ono što Vučić ne kaže javno, jer ipak drži do toga da je predsednik države.
Nije nevažno ni to što je Vučić u prvom poluvremenu svog srbovanja poražen do kolena, a sada ga Vulin kruniše titulom “predsednik svih Srba na svetu”. Uostalom, i sam Vučić je nedavno pričao o nekom drugom poluvremenu.
Vulinov “srpski svet” sigurno ne može da bude zamena za “veliku Srbiju”. I toga je svestan i Vučić, ali svog ministra policije nije prekorio nikada ni za jednu budalaštinu koju je njegov ministar obznanio, pre svega na štetu Srbije.
U svom novom maršu na Hrvatsku, srpski ministar policije je hrvatsku Vladu nazvao “ustaškom”, a premijera Andreja Plenkovića “ustašom” i to zbog činjenice da Hrvatska nije dozvolila predsedniku Srbije da položi cvet pod spomenik jasenovačkim žrtvama u okviru privatne posete.
Vulinove moždane vijuge ne dobacuju, međutim, do tog nivoa na kojeg Vučića on lično stavlja. Ako je neko “predsednik svih Srba”, pa i onih u Hrvatskoj, kad bismo pratili tu logiku, onda je normalno da predsednik tolikog sveta ne može tek tako da odlazi u privatne posete u druge zemlje. Zna se kakav se protokol primenjuje i kada.
Nije normalno da predsednik jedne države hoće da ide u privatnu posetu drugoj zemlji i da o tome obavesti samo čoveka kojem je, po Vulinovoj ideji, on “predsednik”, iako taj neko živi u toj drugoj zemlji. Taj čovek se, silom prilika, našao između čekića i nakovnja i nikako ga ne treba osuđivati, jer on nije neko ko može da kaže: “Dobrodošli, predsedniče, u moju zemlju”.
Osuda ministrice
U svom kreativnom ludilu, Vulin je ovih dana otišao korak dalje, tako da uz Vučićevo ime je sada zalepio još jednu u nizu kovanica – unuk jasenovačke žrtve. Novinari zagrebačkog Jutarnjeg lista možda se ne bi mogli složiti sa ovom kovanicom, jer su posetili Čipuljiće kod Bugojna, odakle potiču Vučići, i nisu našli dokaz da je Vučićev deda nastradao u Jasenovcu.
Da ne ulazimo dalje u ovu priču, ali jasno je da Vulin, u predvečerje tradicionalnog zatezanja “dobrosusedskih odnosa” sa Hrvatskom, uoči obeležavanja “Oluje”, bez griže savesti dodatno doliva ulje na vatru i tako je rasplamsava.
Vulinova prozivka, međutim, naišla je ovoga putu na osude. Naravno da ta osuda nije došla od “unuka jasenovačke žrtve”, već od ministarke za energetiku Zorane Mihajlović i ponekih pojedinaca, uglavnom novinara. Uz Vulina se svrstala, međutim, premijerka Srbije koja i sama vuče korene iz mrske joj Hrvatske i, dok nije postala to što jeste, redovno letovala na hrvatskoj obali. Tom prilikom se nije žalila na ustaše.
Bilo kako bilo, zahvaljujući Vučiću i Vulinu, region našpanovan do tačke pucanja dočekuje dane koji slede u kojima će Zagreb slaviti “Oluju”, a Beograd tugovati. Ovoga puta je Jasenovac dodatno pojačao osećanja svih, a posebno motivisao nacionaliste sa obe strane.
Svako ko ima bilo kakvu dilemu po pitanju Vučićevih motiva da baš sada poseti Jasenovac i Vulinovog prozivanja Hrvatske, samo neka ima u vidu da se veče pre svega toga srušio ukrajinski avion sa nekim čudnim tovarom u Grčkoj. Avion je poleteo iz Niša, a navodna krajnja destinacija je trebala da bude Bangladeš.
Povodom pada tog aviona, oglasio se samo jedan čovek, ministar odbrane Srbije, a povodom zabrane privatne posete Vučića Jasenovcu, oglasio se kompletan državni vrh, uključujući i neke od gotovo pa zaboravljenih ministara i državnih funkcionera.