IZ RUSIJE, S LJUBAVLJU: Srbija, sigurna kuća za Putinove medije

piše: Tomislav Marković

Medijska scena u Srbiji prilično je monolitna i teži sve većem jednoumlju, otkad je Aleksandar Vučić zarobio većinu medija i upregao ih da služe njegovom održavanju na vlasti. Da se pita naš gospodar, sve televizije, novine, radio-stanice i portali imali bi jedinstvenu uređivačku politiku koju bi određivao on, lično i personalno. Predsednik je vredan i radišan preko svake mere pristojnosti, ništa mu nije teško, pita se za sve i još ponešto, pa je logično da baš on bude glavni urednik svih medija koji misle kao jedan, kad već uređuje i sve ostale oblasti života u našoj zemlji.
Srećom, tu je bratska Rusija, poznata po slobodnim medijima i njihovoj raznovrsnosti, da nam pomogne u stvaranju medijskog pluralizma. Pronela se vest da će RT (ex Russia Today) uskoro otvoriti svoje predstavništvo u Beogradu, vest je potvrdila i glavna urednica srpske verzije Sputnjika Ljubinka Milinčić, dakle – stvar je sigurna. RT je inače TV stanica koju je Evropska unija pre neki mesec zabranila zbog „podsticanja i podrške ruskoj agresiji” na Ukrajinu.

PUTINOVA REČ JE ZAKON

Dakle, nije u pitanju zabrana medija, već medijuma Kremlja koji je već godinama zadužen za stvaranje lažne slike o Putinovom režimu, te za širenje zvanične državne propagande. Pojmovi kao što su istinito i objektivno informisanje njima su potpuno tuđi, što je sasvim u skladu sa tezama Aleksandra Dugina da postoji posebna ruska istina koja se razlikuje od onog što se u ostatku sveta podrazumeva pod ovim terminom. Istina je ono što tvrdi ruska vlast, otuda i njena promenljivost i proizvoljnost.

Detalji o novoj zvezdi na našem medijskom nebu još nisu poznati, ne zna se ni da li će emitovati program na srpskom jeziku, pojavila su se i neka jeretička mišljenja koja kažu da po važećem Zakonu o elektronskim medijima nijedan medij ne može da se registruje ako predstavlja vlasništvo države, autonomne pokrajine ili javnog preduzeća. Ovakve primedbe ne mogu se shvatati ozbiljno, jer prenebregavaju osnovni postulat specifičnog političkog uređenja naše unikatne zemlje.
Kod nas važi pravilo koje veli da su zakoni mrtvo slovo na papiru, ne poštuju ih ni oni koji su ih doneli, kao ni organi zaduženi za njihovo sprovođenje, jedini zakon koji je na snazi je predsednikova volja i lični hir. A ni Putinova reč nije za potcenjivanje. Ukoliko gazda naredi da se otvara ruska televizija u Srbiji, gubernator Vučić može samo da salutira i odgovori: Razumem i nije mi teško.

EVROPSKO POVERENJE U PREVARANTE

Evropska unija je reagovala oštro poput 87 puta upotrebljenog brijača. Kad neke fraze ponoviš hiljadu puta one pomalo izgube na efektu, deluju izanđalo i pretvore se u prazne reči. Portparol Evropske komisije za spoljnu politiku i bezbednost Piter Stano rekao je da je “RT deo ruskih propagandnih i dezinformacionih instrumenata pomoću kojih Kremlj prati nezakonitu agresiju na Ukrajinu i ubistva ukrajinskog naroda”. Pa to je upravo razlog što ćemo im dozvoliti da dođu u Srbiju.
Stano je dodao da “u tom kontekstu EU očekuje od Srbije da se uzdrži od intenziviranja odnosa sa Rusijom kao zemljom koja masovno krši Povelju Ujedinjenih nacija i međunarodno pravo”. Srbija je inače poznata kao veliki poštovalac međunarodnog prava, a Povelja UN nam je Sveto pismo. Lepo je što EU nešto očekuje od Srbije, očekivali su i razne druge stvari, na primer da ispunjavamo uslove za pridruživanje, da otvaramo poglavlja, sprovodimo vladavinu prava, iskorenjujemo korupciju, pa su sva ta očekivanja izneverena. Kad te neko godinama otvoreno folira, laže i bezočno izvrdava sve dogovore, možda iz takvog ponašanja može da se izvuče i neki zaključak. Na primer, da zemlja koja neprestano izneverava sva očekivanja, može to da učini još koji put. Evropska unija zapravo poručuje: očekujemo od prevaranta i lažova koji nas je hiljadu puta prevario da održi reč.
Viola fon Kramon bila je još oštrija. Ona je rekla da je od neuvođenja sankcija Rusiji značajno opasnije pružati aktivnu pomoć ruskim predstavnicima u širenju propagande, a zbog navoda da je Srbija odobrila otvaranje predstavništva RT-a, uputila je poziv Vladi i predsedniku Srbije da jasno kažu na kojoj su strani. Pa zar do sada nije postalo jasno na kojoj smo strani? Jesmo li uveli sankcije Rusiji? Nismo. Jesmo li proterali kojeg ruskog diplomatu-špijuna? Nismo. Jesmo li ukinuli letove za Rusiju? Nismo. Da nismo možda ukinuli masovnu kremaljsku propagandu koja čini osnovni sadržaj provladinih medija? Nismo. Da li je za srpsku javnost Vladimir Putin car, Bog, idol i mesija? Jeste. Pa šta još treba da uradimo da bi evropski zvaničnici shvatili na čijoj smo strani? Da aktiviramo dokument o ulasku Srbije u savez sa Rusijom i Belorusijom? Da se zvanično proglasimo ruskom gubernijom? Da objavimo rat Ukrajini?

PRAVLJENJE KAŠE OD MOZGA

Na prvi pogled, RT u Srbiji je sasvim nepotrebna, pošto ovde većina medija već igra onako kako Putinov režim svira. Šta će nam još jedno rusko propagandno glasilo pored živih i zdravih pet televizija sa nacionalnom frekvencijom, nedeljnika “Pečat”, tabloida kao što su “Informer”, “Srpski telegraf”, “Alo”, “Kurir”, “Objektiv”, dnevnih novina poput “Politike” i “Večernjih novosti”, portala “B92”, “Novi standard”, “Srbin.info”, “NSPM”, “Stanje stvari”, “Iskra” i još hiljadu kremaljskih protočnih bojlera? RT, Russia Today, odnosno Rusija Danas – to je uređivački slogan većine glasila koja oblikuju javno mnjenje u ovoj zemlji koja je izgubila svaki kompas.
Ipak, ne treba biti isključiv, valja imati na umu da svaki ruski propagandni kanal neguje svoj stil i ima svoje specifičnosti. Nije dovoljno ponoviti laž hiljadu puta da bi postala istina, kao što su propovedali prethodnici današnjih novinara u civilu, neophodno je usavršiti veštinu obmanjivanja, te pokazati izvesnu individualnost i originalnost u ponavljanju jedne te iste priče. Šteta bi bilo da srpska publika bude uskraćena za najveće vedete Putinovog mentalnog pohoda na zdrav razum.
Recimo, bilo bi zanimljivo makar pogledati glavnu urednicu RT-a i blisku Putinovu saradnicu Margaritu Simonjan u nekoj živoj emisiji. To bi možda i zbunilo neke ovdašnje putinofile za koje je reč ruskog hazjajina jedini put, istina i život. Simonjan ima običaj da slobodni interpretira zvanične dogme, pa je tako dovela u pitanje narativ o specijalnoj vojnoj operaciji u Ukrajini, iako je to jedini dozvoljen pojam za krvavu agresiju. Međutim, što nije dozvoljeno običnim mužicima koji mogu da zaglave robiju ako rat nazovu ratom, to je dozvoljeno Jupiterima iz Putinovog okruženja.
Tako Simonjan tvrdi da se u Ukrajini zapravo vodi rat, ali ne ratuju Rusija i Ukrajina, već Rusija i čitav NATO pakt. Drugom prilikom je izjavila da se u Ukrajini odvija građanski rat, na jednoj strani su rusofobi, fašisti, antisemiti, nije precizirala ko je na drugoj strani, ali u svakom slučaju se uloga Rusije svodi na pomoć tim drugima, verovatno Rusima iz Ukrajine. Tu verziju je zastupala pre neki dan, ko zna kakav će sutra karakter imati rat u Ukrajini i ko će u njemu učestvovati. Stvarnost je neobavezujuća, nju oblikuju propagandisti, a u tome ne moraju čak ni da budu dosledni. Važno je lagati što više, bombardovati publiku protivrečnim dezinformacijama i napraviti im kašu od mozga, tako da odustanu od bilo kakvog pokušaja da shvate šta se zbiva.

OD NUKLEARNOG RATA DO KONAČNOG REŠENJA

Imala je Simonjan i ekstremnijih televizijskih nastupa. Pre par meseci je raspravljala sa kolegama analitičarima o mogućnostu nuklearnog rata, pa je ovako zborila: “Ili ćemo izgubiti u Ukrajini ili počinje Treći svetski rat. Mislim da je Treći svetski rat realističnija opcija, poznavajući nas, poznavajući našeg lidera Vladimira Vladimiroviča Putina. Deluje mi najneverovatnije da će se sve ovo na kraju završiti nuklearnim udarom. Čini mi se da je verovatnije da će se događaji drugačije odvijati. S jedne strane, to je užasno, a s druge – znači tako, znači tako stoje stvari…“
Zastala je na pola rečenice, ali je njenu misao brzo dovršio kolega Vladimir Solovjov, još jedna udarna pesnica među Putinovim propagandistima: „Ali, mi ćemo otići u raj, a oni će prosto krepati“. Zaista je velika šteta što srpski putinofili nemaju priliku da gledaju ovakve ugodne razgovore u kojima se planira i njihovo masovno uništenje, mirno, staloženo, bez uznemiravanja. Jedino nije baš najjasnije da li će naši ljubitelji ruskih zločina, u slučaju da njihov idol baci atomsku bombu, završiti u raju ili će prosto crći kao životinje. Mrtvi bili pa videli.
Sličan stil neguju i drugi voditelji RT-a, na primer Anton Krasovski. Pre neki dan je šetkao po Donbasu, pa je na televiziji sa svojim sličnomišljenicima razvio diskusiju „da li je suza našeg ruskog deteta vredna kao suze ukrajinskog deteta“. Veli Krasovski kako se „svi plaše da priznaju da nam je naše dete draže“, zato što je naše. Ali, ima on rešenje za ovaj teški etički problem: „Kad povratimo ove zemlje, a deca postanu Rusi, onda ćemo ih braniti“. Pre toga mogu slobodno da ubijaju decu, ko im je kriv što nisu Rusi. Sa proputovanja po „oslobođenim“ ruskim zemljama javio se svojim obožavaocima sa porukom da mu je malo poginulih u Vinici, te kako se nada skorom „konačnom rešenju“. Eto, zahvaljujući zvezdama RT-a, saznali smo da se denacifikacija sprovodi konačnim rešenjem, što valjda znači da su se i nacisti bavili denacifikacijom.
Otvaranje predstavništva RT-a u Srbiji trebalo bi pozdraviti, jer smo zaslužili da vidimo kremaljsku propagandu u punom sjaju, dojadiše nam ovi domaći ruskokolonaški amateri i njihove laži iz treće ruke. Nije ni Sputnjik loš, ali je iz citiranih primera vidljivo da je RT ipak čitavu klasu iznad. Ako nas već bombarduju Putinovom propagandom bez počivka, neka to radi prvi tim profesionalnih lažova. Pod sloganom: Iz Rusije, s ljubavlju. Ili, još bolje: Rusija juče, danas, sutra.