Ima li kraja posrtanju SPC?

Piše: Nenad Kulačin (Al Jazeera Balkans)

Posle skandalozne besede vladike banatskog Nikanora posvećene premijerki Srbije Ani Brbabić, patrijarhove konstatacije da su LGBT osobe “zlo koje se ne leči”, nedeljnih litija u Beogradu koje predvode bajkeri Vladimira Putina, novo zakucavanje na stub srama Srpske pravoslavne crkve je zabeležila dodelom novog odlikovanja presuđenom ratnom zločincu Vojislavu Šešelju. Ima li kraja posrtanju SPC-a?, sve više se pitaju iskreni i časni vernici SPC-a.

Da sramota po SPC bude još veća, Šešelju je ovo treće odlikovanje koje je dobio od Crkve. Prvo ga je 2015. godine odlikovao vladika mileševski Filaret ordenom Belog anđela prvog reda, a iste godine i pokojni mitropolit Amfilohije Ordenom zlatnog lika Svetog Petra Drugog Lovćenskog Tajnovidca. Sada ga je odlikovala i eparhija novogračaničko-srednjozapadnoamerička, odnosno vladika Longin, i to ordenom Svetog vladike Mardarija.

Tri ordena na grudima ratnog zločinca

Politika Vojislava Šešelja, barem ona koju je sprovodio i za koju se zalagao, nije imala dodirnih tačaka sa hrišćanstvom, niti sa načelima SPC-a. Zagovarao je fašističke stavove tokom ratova na teritoriji bivše SFRJ. Zalagao se za prinudno iseljavanje Hrvata i pripadnika ostalih nacionalnih manjina u Srbiji i podelu njihove imovine srpskim izbeglicama. Uoči početka NATO bombardovanja Savezne republike Jugoslavije, kao potpredsednik vlade izjavio je da, “ako dođe do bombardovanja NATO-a, ako dođe do američke agresije, mi Srbi ćemo prilično stradati, ali Albanaca na Kosovu neće biti”.

Još nasilniji je bio prema pripadnicima sopstvenog naroda sa kojima se nije slagao. Ne postoje reči koje im ne bi uputio, a i nedavno je javno, na televiziji, psovao sagovornika uživo u programu samo zato što za predsednika Rusije rekao da je – zločinac. Poznatog beogradskog advokata i borca za ljudska prava Nikolu Barovića pretuklo je Šešeljevo obezbeđenje, posle jedne televizijske emisije. Mali je ovo prostor za nabrajanje svih “zasluga” koje su dovele do toga da na Šešeljevim grudima stoji tri odrena SPC-a.

Bez ikakve kočnice ili dileme, Šešelj je zasigurno političar koji je naneo najviše zla sopstvenom narodu u istoriji Srba. Nepogrešivo propagira politiku koja za cilj može da ima samo uništenje ove zemlje, i tako već decenijama. O rezultatima njegove politike dovoljno govore hiljade mrtvih i nestali, kao i stotine hiljada raseljenih. Na svu sreću, nije imao mnogo prilike da bude na vlasti kako bi do kraja zapečatio sudbinu Srbije, ali je nekako uvek bio uz nju kada se stradalo. On nikada nije stradao, sem kada je u Hagu osuđen za zločine protiv čovečnosti. Danas je, na svu sreću, njegova Srpska radikalna stranka na nivou nepostojeće političke organizacije, ali on je i dalje spreman da uništi sve što može.

Crkva je postala država u državi

Svedoci smo toga da SPC – tačnije, pojedine eparhije – bezrezervno podržavaju Šešeljevu politiku. SPC se posle patrijarha Pavla potpuno izgubila, skandal za skandalom se nižu u njenim redovima. Dok sa jedne strane proklinju premijerku, jer je pripadnica LGBT populacije, uživaju u ogromnom novčanom darivanju te iste Vlade Srbije. U pitanju su milioni evra narodnih para kojima država Srbija obasipa SPC. Visokodostojnici SPC-a se državi revanširaju tako što uživaju u luksuzu, umesto da dele skromni način života na šta su se zakleli i kakav žive većina njenih vernika.Vlast verovatno na ovaj način kupuje mir i bez puno turbulencije prolazi svako udaljavanje Kosova od Srbije.

Litije koje, navodno, organizuje SPC imaju svrhu odbranu hrišćanskih vrednosti od agresivnih napada, kako to reče patrijarh Porfirije, LGBT ideologije. To što državnici Srbije moraju da prelepe registarske tablice na službenim vozilima kada ulaze na Kosova i što kosovski Albanci u Srbiju ulaze tako što na administrativnim prelazima pokazuju lična dokumenta sa pečatom Republike Kosovo SPC nije nagnalo da šeta i drži molebane.

SPC ćuti sve ove godine kada se osnovni porodični principi, za koje se čvrsto zalaže, krše bez pardona. To što muževi tuku žene, pa čak ih i ubijaju, to ne uznemirava patrijarha Porfirija, ali mu smeta LGBT parada u Beogradu. U Srbiji danas decu izbacuju iz vrtića zato što su im roditelji članovi opozicionih stranaka, ali vladike SPC-a okreću glavu od tih tema. Najveća sramota SPC je ta što pod tepih sklanja svoje grehe koje se tiču homoseksualizma, pedofilije i seksualnog nasilja. Pravi se luda, a i može joj se, jer je u pravom smislu reči postala država u državi.

I u takvoj crkvi, međutim, postoje svetli primeri vere i hrišćanstva. Slično kao i ostatku Srbije, oni su u manjini. Bore se i žive u ljubavi sa Hristom, ali i svim ostalim verama. Crkva je, poput svih drugih institucija, ovozemaljska pojava i sklona svim iskušenjima koja vrebaju na svakom koraku. Aktuelan trenutak je idealan po nju, jer je u velikom saglasju sa većinom svojih vernika. Problem je što ih nije ujedinila ljubav, već mržnja prema različitim od njih. Kada god je to bila ideja vodilja, u poslednjih nekoliko decenija, i SPC je nepogrešivo, poput svog laureata Šešelja, birala ono što je zlo.

‘Svaki drugi mafijaš je dobio orden’

Taj Šešelj nije izuzetak, već čvrsto opredeljenje SPC-a. Dovoljno je pogledati spisak ljudi koje je učinila dostojnim ordena. Na toj su listi, pored Šešelja, i ministri Aleksandar Vulin i Siniša Mali, predsednik Jedinstvene Srbije Dragan Marković Palma, direktor Bezbedno-informativne agencije Bratislav Gašić, glavni i odgovorni urednik Večernjih novosti Milorad Vučelić, njegov kolega iz Informera Dragan J. Vučičević…

Valja podsetiti na reči patrijarha Porfirija koje je izrekao studentima Bogoslovije 2019. godine, kada je bio mitropolit zagrebačko-ljubljanski: “Za to ko je dobio orden, ko nije dobio orden… svaki drugi mafijaš u Srbiji je dobio orden SPC-a. Ordenje ne znači ništa, ordenje je toliko devalviralo. Pa, ne, svako svog pajtosa u svojoj partiji može… Neki baja i dao mi je lovu da napravim ne znam ni ja šta, evo, orden tamo, dajte, znaš, da mu date, da bi dao još više. Hiljade ljudi je dobilo. Naravno, ima i ljudi koji su zaslužili i časno dobili. Šta da radimo…”

Nije poznato da li je u međuvremenu promenio mišljenje.