Predstavnički dom Holandije usvojio je 8. decembra rezoluciju, kojom poziva svoju vladu da se u Briselu založi za privremenu suspenziju bezviznog režima za Srbiju, ukoliko se Srbija ne usaglasi sa viznom i spoljnom politikom EU.
Međutim, predlog je podržao i predstavnik opozicione Socijalističke partije (SP), Džasper van Dajk.
Poslanik Jeoren van Vajnharden podijelio je na Tviteru da je njegov predlog dobio podršku predstavničkog doma holandskog parlamenta.
„Donji dom podržava naš predlog za stroži pristup Srbiji ako predsjednik Vučić ne podrži sankcije Rusiji. Prekid procesa pridruživanja Srbije EU mogao bi da postane opcija. Nećemo oklijevati da ga koristimo“, poručio je Van Vajnharden.
Isti poslanik je dan prije iniciranja rezolucije u parlamentu dobio odgovore na poslanička pitanja o povećanoj migraciji preko Srbije od strane državnog sekretara za pravdu i bezbjednost Erika van der Burga. On je rekao da vlada „dijeli zabrinutost evropske komesarke Johanson zbog povećanog priliva preko Srbije i vidi potrebu da se suprotstavi prilivu preko Zapadnog Balkana“, ali i da pozdravlja korake koje je Srbija preduzela na planu usklađivanja sa viznom politikom EU i da će nastaviti da prati razvoj situacije, te da vrši pritisak ukoliko je to potrebno.
De 2e Kamer steunt onze motie voor een strengere aanpak van Servië als president Vucic zich niet schaart achter de sancties tegen Rusland
Staken van het EU-toetredingsproces van Servië kan een optie worden. We zullen niet aarzelen die in te zetten. https://t.co/U3tYUA5UzR
— Jeroen van Wijngaarden (@vanwijngaardenj) December 8, 2022
U institucionalnom sistemu Holandije, parlament ima mandat da da smjernice Vladi za vođenje spoljne politike. Primjera radi, kada je Holandija blokirala otvaranje pregovora sa Albanijom, takva incijativa došla je iz parlamenta.
Rezolucija holandskog parlamenta poziva na suspenziju bezviznog režima za Srbiju putem mehanizma kočnica (emergency brake mechanism) najkasnije do marta 2023. godine, „s obzirom na to da Srbija sve više podriva spoljnu politiku EU zbog dobronamjernog odnosa prema Rusiji i neusaglašavanja sa sankcijama EU“, ali i neusklađivanja viznog režima, zbog čega je tokom 2022. veliki broj neregularnih migranata prešao u EU upravo preko Srbije.
Prema Lisabonskom ugovoru, u Evropskoj uniji postoje dva tipa ove procedure. Jedna koja je vezana za Zajedničku spoljnu i bezbjednosnu politiku i druga koja se primjenjuje u drugim oblastima, poput saradnje u oblasti borbe protiv kriminala i socijalne bezbjednosti.