Evropska unija (EU) poručuje da sve zemlje Zapadnog Balkana moraju uskladiti vizni režim za građane takozvanih trećih zemalja kako bi se svi zajedno izborili sa ilegalnom migracijom.
“Usklađivanje viza je obavezno. Nezamislivo je i neprihvatljivo da naši partneri iz Zapadnog Balkana imaju bezvizni aranžman sa trećim zemljama, čiji građani koriste pravne praznine kako bi ušli u teritoriju EU”, naglasio je potpredsjednik Evropske komisije (EK) Margaritis Schinas (Skinas), nadležan za promociju evropskog načina života.
Iz Evropske komisije su pozdravili najavu iz Srbije da će uskladiti viznu politiku sa državljanima trećih zemalja.
“Već imamo neki napredak. Srbija već ima neke promjene u viznoj politici u vezi sa Tunisom i Burundijem i najavila je da će učiniti isto za Indiju, te da će isto postupiti sa ostalim trećim zemljama. Činjenica je da većina migranata dolazi iz Srbije, ali sve zemlje (regiona) imaju praznine kada je u pitanju vizna politika”, naglasila je evropske komesarke za unutrašnje poslove Ylva Johansson (Ilva Johanson).
Problem sa ilegalnom migracijom kroz takozvanu “Balkansku rutu” je razlog zašto je Evropska komisija predložila Akcioni plan za saradnju sa Zapadnim Balkanom za rješavanje zajedničkih izazova.
Akcioni plan ima pet ključnih stubova: jačanje upravljanja granicama duž ruta; brže procedure za dobijanje azila i kapacitet podrške za prijem; borba protiv krijumčarenja migranata; unapređenje saradnje u readmisiji i povratku, kao i postizanje usklađenosti vizne politike.
“Akcioni plan utvrđuje niz mjera za jačanje podrške EU državama članicama koje se suočavaju sa povećanim migracionim pritiskom duž zapadnobalkanskih ruta”, pojašnjavaju iz EK.
Navode kako su neregularna kretanja duž zapadnobalkanskih ruta značajno porasla ove godine zbog nekoliko faktora, uključujući ekonomske pritiske i nesigurnost kao rezultat tekućih sukoba.
“Neusklađenost bezviznog režima sa viznom politikom EU takođe doprinosi povećanju broja ljudi koji direktno vazdušnim putem stižu u zemlje Zapadnog Balkana i idu dalje ka EU. Bliska saradnja sa našim partnerima sa Zapadnog Balkana je od suštinskog značaja za rješavanje ovih zajedničkih migratornih izazova”, piše u saopštenju EK.
Lista trećih zemalja čiji državljani moraju imati vizu pri prelasku vanjskih granica država članica EU
Avganistan, Jermenija, Angola, Azerbejdžan, Bangladeš, Burkina Faso, Bahrein, Burundi, Benin, Bolivija, Butan, Bocvana, Bjelorusija, Belize, Demokratska Republika Kongo, Centralna Afrička Republika, Kongo, Obala Bjelokosti, Kamerun, Kina, Kuba, Kabo Verde, Džibuti, Dominikanska Republika, Alžir, Ekvador, Egipat, Eritreja, Esvatini, Etiopija, Fidži, Gabon, Gana, Gambija, Gvineja, Ekvatorijalna Gvineja, Gvineja Bisau, Gvajana, Haiti, Indonezija, Indija, Irak, Iran, Jamajka, Jordan, Kenija, Kirgistan, Kambodža, Komori, Sjeverna Koreja, Kuvajt, Kazahstan, Laos, Libanon, Šri Lanka, Liberija, Lesoto, Libija, Maroko, Madagaskar, Mali, Mianmar/Burma, Mongolija, Mauritanija, Maldivi, Malavi, Mozambik, Namibija, Niger, Nigerija, Nepal, Oman, Papua Nova Gvineja, Filipini, Pakistan, Katar, Rusija, Ruanda, Saudijska Arabija, Sudan, Sijera Leone, Senegal, Somalija, Surinam, Južni Sudan, São Tomé i Príncipe, Sirija, Čad, Togo, Tajland, Tadžikistan, Turkmenistan, Tunis, Turska, Tanzanija, Uganda, Uzbekistan, Vijetnam, Jemen, Južna Afrika, Zambija, Zimbabve.
Naime, prema zvaničnim podacima Evropske agencija za graničnu i obalsku stražu (FRONTEX), u toku 2022. došlo je do porasta migracija preko “Balkanske rute”, posebno preko Srbije. Ovi ilegalni migranti su prelazili u teritoriju EU.
Prema podacima FRONTEX-a u do oktobra ove godine je došlo do 77 odsto većeg broja prelazaka bez dokumenata u poređenju sa istim periodom u prethodnoj godini. Austrija je jedna od glavnih destinacija za pristigle migrante, a mnogi ilegalni migranti potom prelaze u Nemačku i Belgiju.
I evropska komesarka za unutrašnje poslova Ylva Johansson je potvrdila da najveći broj migranata dolazi kroz Srbiju.
“Sa jačim usklađivanjem Srbije, sada postoji rizik korišćenja novih ruta kroz druge zemlje Zapadnog Balkana”, naglasila je Johansson.
Zbog rastućeg broja migranata koji koriste “Balkansku rutu”, Evropska komisija je u oktobru upozorila da bi se Srbija mogla suočiti sa suspenzijom bezviznog režima ako ne uskladi njenu viznu politiku sa trećim državama u skladu sa politikama EU.
Nakon ovog upozorenja, Srbija je najavila ukidaje bezviznog režima za određeni broj državljana iz takozvanih trećih zemalja.