Subota, 10 Aprila, 2021
Rubrika:

Biljana Srbljanović: Nismo dobro, mamu ti…

Često ponavljam čuvene Mihizove reči kako dobra predstava (serija) ima hiljadu mana, a loša samo jednu - da je loša, i dugo nisam našla tačniji primer za ovu mudru misao, od serije ''Porodica''.

Piše: Biljana Srbljanović

Jedna izuzetno važna, veoma dobra, umetnički i istorijski, pa i politički tačna i poštena serija kakva se veoma dugo nije pojavila kod nas, ima hiljadu sitnih mana. Sve one zajedno – neko parče dijaloga, komad neke scene, deo nečije maske ili vlasulje, način glumačke interpretacije ili pravac nekog ispaljenog metka – ne oduzimaju veličini i značaju celog dela baš ništa. Pa ipak, ovako agresivnu hajku na nepunih pet sati igranog programa, ne pamtim da sam videla. Ti napadi, sva ta agresija, koja je okupila najširi spektar protivnika, najviše me, zapravo, podseća baš na hajku koju je sam čin hapšenja i izručenja Miloševića Hagu pokrenuo, da se dan danas ništa u tome nije promenilo.

“Porodicu” napadaju Miloševićevi branioci i saradnici, što je i logično. Ono što nije logično je da ti i takvi ljudi i dan danas imaju visoke pozicije u političkom životu zemlje, a da to nikome u stvari ne smeta, pogotovo ne koliko im smeta serija o hapšenju istog tog Miloševića.

“Porodicu” napadaju i ljuti Miloševićevi protivnici, a koji se žale da je “Sloba” humanizovan, da je predstavljen kao čovek, a ne kao monstrum i zločinac, kakav je bio. Govori se da serija nema kontekst, da, ako je neko sa strane danas gleda, može da pomisli da je Milošević bio jedan običan čovek, a ne krvnik, kriv za brojna zlodela. A Slobodan Milošević jeste bio jedan običan čovek, ambiciozan, lukav i zao, ali i dalje sasvim običan, prosečan partijski aparatčik, koji se, nošen opštom aklamacijom intelektualnih elita i najširom podrškom miliona zaludjenih ljudi, uspeo do pozicije sa koje je mogao da uništi čitav naš svet, ubije celu jednu zemlju i stotinu hiljada njenih stanovnika, uništi gradove, likvidira ljude, zbriše budućnost naše dece i osramoti našu prošlost do te mere da će svaki pošten čovek decenijama osećati gađenje na sam pomen reči “istorija”.

Da je bio monstrum, psihopata, da je imao patološke a ne ljudske osobine, mnogo bi nam svima lakše bilo. Imali bismo alibi, imali koga da krivimo za sve, za svaki rat i svaku smrt koju smo, kao zemlja, i skrivili i istrpeli. Ali nije bilo tako. Zlikovac, kakav Milošević jeste bio, nikada ne nastaje sam od sebe. Njega uvek iznedri neki “narod”, uvek ga rukom iz gomile izabere neka “elita”, uvek mu ulije dovoljno snage i moći, da krene na svoj zločinački pohod, ne zbog toga što se velikim rodio, već zato što ga je, jednog običnog mediokriteta, moralno zapuštenog, a bolesno ambicioznog, stvorila i potpomogla većina.

U ovoj seriji je to možda i ono najvažnije, ono što hajkači nikako ne mogu da joj oproste, jer dan danas odbijaju da sagledaju sopstvenu, makar metafizičku krivicu i saučesništvo.

Umetnički beskompromisno, a emotivno i potresno, od epizode do epizode, autori nam govore upravo to, posebno kada pratimo dokumentarne snimke sa početka svake epizode. U njima se tačno može rekonstruisati hronologija Miloševićeve vladavine, ali preko njegove podrške: od miliona ljudi koji mu aplaudiraju, koji ga aklamacijom proglašavaju za spasitelja, do trenutka kada mu, tek punih deset godina kasnije, ta većina konačno okreće ledja. Teško je to prihvatiti, da je jedan običan “čovek po sredini” našom greškom uspeo da uništi sve dobro što smo ikada imali. Nije on bio okupator i nije došao sa strane, njega smo iznedrili mi, njegov narod, što je i dan danas većinom ljut na Miloševića ne što je ratove vodio, nego što u njima nije pobeđivao.

Ova serija to tako snažno, a pošteno, pokazuje i zato je tako mnogo ljudi protiv nje. O njoj bi se moglo govoriti danima, o velikim glumačkim ostvarenjima, o istorijski preciznoj rekonstrukciji, o Stambolićevom pismu, o slici ruiniranog pravosuđa, međusobno zaraćenog i nekontrolisanog sistema bezbednosti, o medijima koje imamo i danas, o tome kakvu je ruševinu od zemlje Đinđić zaista zatekao i koliko je tačno, a kako emotivno, njegovo ubistvo predskazano. Umesto toga, mi imamo zaglušujuću buku besnih ljudi što bi voleli da je samo “Sloba” bio kriv. Zato smo danas ovde, gotovo na istoj tački međusobne iracionalne, sumanute zaraćenosti, i zato od nas takvih, i dvadeset godina kasnije, ništa da bude ne može, jer nam je uvek neko drugi kriv.

Da se poslužim možda najtačnijom replikom iz serije “Porodica”: “Kako smo? Nismo dobro, mamu ti jebem.”

 

Izvorblic.rs

Najnovije

Za obljubu kazna novčana ili zatvor do dvije godine: Mora li se mijenjati kaznena...

Hapšenje muškarca u Podgorici, zbog sumnje da je izvršio nedozvoljene polne radnje u vezi s krivičnim djelom obljuba s djetetom, izazvalo je pažnju javnosti. Otvorena...

Orlandić: Čast je bila biti na čelu Aerodroma Crne Gore, novoj direktorici želim sve...

Rukovođenje Aerodromima Crne Gore pamtiću po mogućnosti da sa svojim saradnicima ostvarimo najbolje rezultate u istoriji ovog preduzeća, poručuje doskorašnji direktor Danilo Orlandić. "U posljednje...

Mišel: Imam besane noći zbog onoga što je Erdogan priredio Fon der Lajen

Predsjednik Evropskog vijeća Šarl Mišel ima besane noći zbog osjećaja stida nakon incidenta s rasporedom sjedenja na sastanku u Ankari ove sedmice. On je to...

DW: Politička kriza u Crnoj Gori bez kraja

Politička kriza u Crnoj Gori se nastavlja i nakon promjene vlasti poslije tri decenije. Ponovo se protestuje na ulicama, putevi drže u blokadi, a...

Lični podaci korisnika LinkedIna se prodaju na dark webu

LinkedIn, platforma koja služi za traženje posla, je priznala da je u krađi ličnih podataka sa profila oštećeno više od 500 miliona korisnika. Krađu je...

Najčitanije

Povezano

Stambolićevo posljednje pismo Miloševiću: ”Ponekad mi se čini da ti Srbiju voliš samo s njene tamne strane”

Pismo Ivana Stambolića Slobodanu Miloševiću, napisano tokom martovskih demonstracija 1991. godine. "Izolovao si me od svih i svega, računajući i na moje, tebi dobro poznate...

Dežulović: Povratak Slobodana Miloševića u Srbiju “na belom konju”

Boris Dežulović jedan je od najboljih regionalnih autora, legendarni hrvatski novinar i pisac, na svom Facebook profilu pisao je o seriji "Porodica", koja govori...

Prije 20 godina uhapšen Slobodan Milošević

Slobodan Milošević, pokojni predsjednik SR Jugoslavije, uhapšen je prije 20 godina - u noći između 31.marta i 1. aprila 2001. godine. On je bio...

Na današnji dan preminuo Slobodan Milošević

Bivši predsjednik Srbije i SR Jugoslavije Slobodan Milošević preminuo je na današnji dan 2006. godine u pritvoru Haškog tribunala u Ševeningenu, gdje je bio...

Komentari

3 Komentara
Najstariji
Najnoviji Najpopularniji
Inline Feedbacks
Pregedaj sve
Dedinhe Ct
05.04.2021-09:41 09:41

Biljo ruglo od serije negledamo a tvoje kometare ne čitamo.

Nikola
05.04.2021-10:05 10:05

Tacno tako. Bolesni deo naroda, nekih 2 miliona je uporiste picoustom, kofercetu, svinjoglavom, balerini, slini, keramicaru, vazduplohovu, aerodrumu, cori preletacici, majmunoliko magarcu, govedu orlicu, vesicu podguznoj muvi,…….ko ce ih sve pobrojati, govna cetnicko fasisticko genocidaska su izmilelaniz rupa i o jadu zabavise normalni deo Srbije, a i cio svijetce ako im se ne stane nogom za vrat. A hoce i to vrlo brzo, samo ce im biti maloona sljiva za sve koji preteknu.

Lux
05.04.2021-10:58 10:58

Pa nisu srusili Milosevica sto se narod pokajo za sopstvena zlodjela il njegova no sto nije ispunio obecanje velike srbije.
Vucic gori pet puta no nema jna i marginalni psihopata bez ikakvog uticaja sem u crnoj gori izgleda