Piše: Svetislav Basara (Kurir.rs)
Nakon poternice za Vesnom Pešić, Beogradskaja Pravda, tj. Politikina Rotopalanka, raspisala je poternicu i za Zorannahom Mihajlovićevom, sa sve zapandrčenom slikom, i to zbog teškog krivičnog dela izjavljivanja da je Sergej Lavrov zloupotrebio činjenicu da Srbija nije uvela sankcije Rusiji i da sada raznoraznim paradiplomatskim vratolomijama nastoji da prikaže da Srbija, u stvari, podržava rusku specijalnu invaziju.
Zvaničnom Beogradu nipošto ne odgovara da SAD i EU steknu utisak (inače uopšte ne pogrešan) da je to tako, pa je u tom smislu referentica za Zapad Zorannaha sa visokog mesta dobila licence to speak.
To, međutim, nezvaničnom Beogradu, regrutnom centru zvaničnih Beograda (svih boja), tj. Kitaj Gorodu, cincarsko-kalburskoj i četničko-klerikalnoj čaršiji – čiji je inače Politika zvani organ – i te kako odgovara.
U tim opskurnim krugovima – u koje spadaju i delovi kruga dvojke – već 160 godina ne jenjava nada da se iz ratnih sranja može izvući mastan profit, naročito ako je jedna od zaraćenih strana „naša“ (u najširem smislu reči). Ono, fakat, pradedovi i dedovi uglednika iz gorepomenutih čaršija jesu izvukli grdan profit iz ratnih liferacija – tj. debelo naplaćenih nabavki cokula sa đonovima od kartona, crvljivog mesa i brašna za srpske vojske – ali ostatak Srbije je prolazio ko bos po trnju.
Stvar na terenu stoji ovako: ako istraživanja javnog mnjenja Đoleta Vukadinovića ne lažu, otprilike 80% ovdašnje javnosti podržava rusku invaziju na Ukrajinu i u tom pohodu vidi sveti rat za odbranu pravoslavlja, duhovnovertikalnih porodičnih vrednosti i „mračnih uticaja Zapada“.
Zvanični Beograd se ne prži na roštilju između dve, nego između tri vatre. Razmotrimo stvar. Zameri li se Rusima – belaj. Zameri li se SAD i EU – još veći belaj, zameri li se 80-procentnom delu populacije, ostaje bez podrške u biračkom telu, ubrzo se pretvara u opozicioni Beograd, a pozicije u Zvaničnom Beogradu zauzimaju Boškić, Guzijan, Mica Zevetnica i atomski zdesna Miloš Jovanović.
Lepo je neki N. N. vajber-efendija napisao sledeću misao velikih ljudi: „Idioti, kad se Vučić stropizdi, razularene mase neće glasati za Marinku, Lutovca, Beograd na vodi i ‘žutu patku’, nego za ono najgore što bude ponuđeno na izbornim listama.“
Ali vratio se vremeplovom u doba kad su nož i pogača bili u rukama – po njihovoj samoproceni – „onog najboljeg na izbornim listama“, dakle, vo vremja Carstvija JexS-ovog. Da li se među majkama tadašnje demokratske invencije našao neko da prilikom kreiranja spoljne politike uzme u obzir gvozdeno diplomatsko pravilo – koje Rusija i ne krije – da za Rusiju nema prijateljskih, nego samo vazalnih ili osvojenih zemalja, da, nadalje, Matuška nikada ne pristaje na razvod brakova sklopljenih iz mešavine ljubavi i računa. Ne nađe se niko. JexS & Co – uprkos mojim upozoravanjima da će im sve što dobiju u dubinama Medvedovljevog dupeta izaći na nos – udarnički su podlagali vatru pod ekspres lonac, koji je sada prešao u dijalektičku fazu lokomotive.