Piše Ivan Mitrović, predsjednik Opštinskog odbora DPS Nikšić
Veliki je naš Nikšić.
Nije bilo davno kada je naš grad širom otvorio vrata nevoljnicima koji su napuštili domove zbog slične nacionalističke pomame koja je i danas na sceni kao i zbog raspada tadašnje Jugoslavije.
Njihov broj se bio ozbiljno primakao broju onih koji su već bili tu.
Ni Crna Gora ni Nikšić ništa nijesu pitali – ni ko su, ni šta su, ni odakle su. Svi su oni bili mi!
Uradili su Nikšić i Crna Gora to isto i 1999. godine kada su kolone sa Kosova u ovoj zemlji potražile utočište. Opet su svi oni bili mi!
Nastavljali smo i dalje ponosni na sebe i znali da tako treba.
Ni pobjeda na referendumu za obnovu crnogorske države nije nas antagonizovala sa onima koji su mislili drugačije. Pružili smo ruku i opet smo išli dalje.
Svi oni su bili mi, Nikšićani i građani Crne Gore.
Već nekoliko poslednjih godina, iz istih radionica iz kojih smo slušali sve te ranije zvekete, začuli su se i novi – nijesmo ravnopravni, nema nas u ovim, onim državnim organima, službama.
Nije demokratski… đe su proporcije…
Onda su se, kao i svaki put do sada potrudili da žestoko demantuju sebe.
Počeli su famoznim spiskovima mahati kao dokazom da ih je najviše na svijetu, više nego ikoga ikad i iđe.
Na spiskovima su i oni koji su se potpisali i oni kojima to nije ni palo na pamet.
Istovremeno se pokušava dokazati i nema nas niđe i ima nas svuda i više no svih ostalih. Mahanje i galama i ništa više.
Opet trče politički aktivisti i porodični biznis inkubatori, da se monopoli ne ugase, da apanaže uredno stižu.
Da lista SPC, DF, Demokrata, bude sveta lista. Lista svetog Macole.
No liste su liste. I one su izborne. Džaba se proglase svetim. Podliježu narodnoj volji.
A nas ima tačno onoliko koliko nas ima. Samo što mi kad kažemo nas mislimo na sve nas. I nas i vas!
Zato će Nikšić i ovoga puta ostati velik. I biti opet širok.
Jer svi mi znamo da će 30. avgusta nesumnjiva većinska narodna volja i u Crnoj Gori i u Nikšiću biti na strani upravo našeg Nikšića i naše Crne Gore.