Dopisnik sa Balkana uglednog ruskog dnevnika Komersant, Genadij Sisojev je za Standard rekao da je geopolitički ambijent oko afere Atlas savim drugačiji od prethodnih, da zapadne zemlje predsjednika Crne Gore Mila Đukanovića doživljavaju kao garanta evroatlanskog puta Crne Gore, a da inicijatori afere ne mogu ozbiljno računati ni na pomoć Rusije.
STANDARD: Ovih dana je potvrđeno da evropski komesar za proširenje Johanes Han dolazi sledeće nedelje u Crnu Goru. Svi zainteresovani su odmah naglasili: Han stiže u jeku afere Atlas i Koverata, što bi trebalo da znači da će se Han baviti samo tom aferom.
SISOJEV: Neće. Posjeta Hana bila je planirana ranije – on dolazi na regionalnu ministarsku konferenciju, što je potvrdio šef delegacije u Podgorici Aivo Orav. On je takođe naveo koja pitanja o situaciji u Crnoj Gori trenutno najviše zanima EU.
„Veoma smo zainteresovani kako demokratske državne institucije u zemlji koja je predvodnik (evrointegracija) funkcionišu: kako političke partije funkcionišu, kako parlament odgovara na ovu situaciju, kako Centralna banka radi svoj dio posla, a kako Agencija za sprečavanje korupcije i ostali“, rekao je Orav.
Nema nikakve sumnje da će na sva ta pitanja Han dobiti odgovore i otići iz Crne Gore sa osjećajem izvršenog zadatka. Jer, glavno pitanje koje zanima danas Hana i njegove kolege iz Evropske komisije su evropski izbori od 23. do 26. maja, novi raspored snaga u Evropskom parlamentu i funkcije koje će zauzeti nakon toga.
STANDARD: Afera Atlas nije prva koja zaokuplja crnogorsku i međunarodnu javnost. Iako su imale inspirativna imena, “Snimak”, “Telekom”, “Duvanska afera”, sve su dešavale u različitim geopolitičkim ambijentima…
SISOJEV: Geopolitički ambijent oko današnje afere je sasvim drugačiji od prethodnih. Recimo, od afere SČ iz 2002 – 2003. godine. Iako je cilj i jedne i druge isti – da se nanese što teži udarac Milu Đukanoviću. Ali, 2002. godine, međunarodna zajednica je imala puno razloga da pomaže ili makar podrži inicijatore ključne aktere afere SČ. Godinu dana ranije Đukanović je proglasio da je cilj Crne Gore nezavisnost preko održavanja referenduma. A u proleće 2002. postigao je dogovor sa rukovodstvom Srbije o stvaranju, umjesto SRJ, Zajednice Srbije i Crne Gore, kao prelaznom rješenju, kao i o održavanju referenduma u Crnoj Gori za tri godine. Tome se oštro usprotivila EU i prije svih šef njene diplomatije Havijar Solana, koji je gurao rješenje za Kosovo preko stvaranja tročlane zajedinice Srbija – Crna Gora- Kosovo. Ovome treba dodati i tada zategnute odnose Đukanovića sa SAD, nakon što je u avgustu 2000. odbio zahtjev Madlen Olbrajt da bude na čelu SRJ zarad njenog spašavanja.
Zato je afera SČ trajala skoro godinu dana i njom su se bavile desetine zapadnih ambasadora i OEBS. Danas Crna Gora, na čelu sa Đukanovićem ima partnerske odnose sa SAD, a crnogorskog predsjednika na Zapadu doživljavaju kako garanta evroatlantskog puta Crne Gore. Osim toga, izbijanje afere Atlas se podudarilo sa posjetom Vladimira Putina Srbiji, nakon koje je svima postalo jasno da borba za Srbiju tek predstoji između Zapada i Rusije. U toj borbi eventualno rušenje Đukanovića, za SAD i EU bilo bi ravno samoubistvu, za šta, očigledno, nemaju namjeru.
STANDARD: A Rusija?
SISOJEV: Ne mogu ozbiljno da računaju inicijatori afere Atlas ni na podršku Rusije. I da je Knežević ima, taj faktor neće biti odlučujući. Ni 2016. godine, kada je iz Moskve stizala javna politička podrška (i ne baš tako javna finansijska) Demokratskom frontu, crnogorska opozicija nije postigla svoj cilj.
A za one koji nisu razumjeli trenutnu geopolitičku situaciju poslato je nekoliko jasnih poruka. Prva je stigla 22. januara. Vijeće suda u Bariju oslobodilo je nekoliko crnogorskih državljana svih optužbi za šverc duvana. Tako je nakon 18 godina okončana „Duvanska afera“, koja je dugo potresala Crnu Goru. Ta afera mogla je da dobije sudski epilog i kasnije. Međutim, odluka je objavljena sad, kada je pokrenuta aktuelna afera Atlas. Poruka je više nego jasna.
A 8. februara, uslijedila je i druga poruka – iz britanske ambasade u Podgorici. „Ujedinjeno Kraljevstvo i Crna Gora su potpisnice Evropske konvencije o ekstradiciji, čime se omogućuje izručenje između naše dvije zemlje“, navela je Ambasada odgovarajuci na pitanje CdM da li postoji sporazum o izručenju državljana Velike Britanije Crnoj Gori u svijetlu aktuelnih dešavanja vezanih za Duška Kneževića koji ima i britanski pasoš. Iz tog odgovora, u najmanju ruku, slijedi da mogućnost izručenja postoji. Ambasada je mogla da prećuti novinarsko pitanje, makar dok traje afera Atlas. Ali nije.
Tako da afera Atlas može da potraje još neko vrijeme, ali sa geopolitičke tačke gledišta nema šanse.