Sjutrašnja inauguracija Džoa Bajdena na formalnom nivou proći će mirno, smatra profesor na Džons Hopkins univerzitetu u Vašingtonu Siniša Vuković. On je gostujući u Drugačijoj radio vezi kazao da se ne strahuje od institucionalne blokade već od radikalnih grupa, krajnje desnice čiji ekstremni stavovi nijesu kreirani juče.
”Već duži niz godina je stvaranje jednog narativa koji je izuzetno inkopatibilan sa standardnim diskursom u državi. Postoji strah da će oni biti ti koji će uzurpirati proces”, naveo je Vuković.
Vuković dodaje da se namjere ekstremističkih grupa ne odnose samo na Vašington, nego i na ostale veće gradove u SAD kako bi se stvorio haos.
On je naglasio da je nakon napada na Kapitol Hil demokratija u opasnosti. Veliki su pritisci na demokratske sisteme, možda demokratija preživaljava svoje najteže dane.
”Ne zbog toga što se desilo nešto posebno neobično po pitanju liberalne demokratije, već kada su posrijedi ti novi pritisci koji postaju nepodnošljivi za postojeći sistem. Govorim o brzini protoka informacija, o nekontrolisanosti diskursa, o demokratizaciji javnog mnjenja odnosno načina na koji se oblikuje javno mnjenje”, objašnjava Vuković.
U Predstavničkom domu nije bilo iznenađenje što je impičment predsjednika Donalda Trampa izglasan. Demokrate žele da Trampa istorija pamti kao negativnog, ističe Vuković. Kakve su šanse da impičment Trampa prođe u Senatu? U Senatu prvo kreće suđenje, navodi Vuković. Sud donosi presudu koju mora da potvrdi dvoterćinska većina – 67 senatora.
”To znači da demokratama je u ovom trenutku neophodno još 17 republikanskih kolega koji će prihvatiti da pošalju takvu poruku, za predsjednika koji ih je predstavljao sve ove četiri godine. Iskren da budem za sada nema naznaka da tih 17 je moguće naći”, kaže on.
Impičmentom u Senatu, Trampu bi se onemogućilo ponovno kandidovanje za predsjednika a ne bi imao nijednu privilegiju kao bivši šef najveće svjetske sile.
“To prestaje da bude samo neka simbolička poruka koja za istoriju se piše, već prije svega zato što postoji doza očekivanja da će Tramp biti kandidat Republikanske partije za četiri godine”, ističe Vuković.
Svijet očekuje zaokret u spoljnoj politici Vašingtona ali to će biti teško, naglašava Vuković. Postoje, kaže, jasne naznake da će Bajden odmah krenuti u ublažavanje štete, poput vraćanja u Pariski sporazum o klimi, iranski nuklearni sporazum, pokušaće da vraćati staru američku politiku prema Evropi i Nato-u.
Koliko će SAD moći da utiču i sarađuju sa Evropom? Mnogo toga se desilo u četiri godine, kaže Vuković. Evropa je danas pod uticajem populizma, nacionalizma, ekonomski u odličnoj saradnji sa Rusijom.
”Bajden će imati velikih problema sad da ubijedi Evropu da vjeruje Vašingtonu, da se neće ponoviti izlet kao što je bio za vrijeme Trampa. Da je Amerika pouzdan partner”, navodi Vuković.
Crna Gora se u Vašingtonu računa kao pouzdan partner ali potencijalna žrtva određene politike, posebno ruske, kaže Vuković. Bajden poznaje situaciju u Crnoj Gori.
”Postavlja se pitanje ko će biti ljudi koji će u njegovo ime, sprovoditi politiku u Stejt Departmentu i Ministarstvu odbrane. U toku Tilersona i Pompea dosta Stejt Department je proživio jedan traumatičan period kada je posrijedi kadriranje. I sada se postavlja pitanje ko će sad biti novi koji će doći na te funkcije, koliko će njima biti u fokusu ne samo Crna Gora već Balkan u cjelini”, naglašava on.