Mesijanski nastup Miodraga Perovića na sopstvenoj televiziji pokazao je svu provincijsku pretencioznost i političku monstruoznost ovog crnogorskog Arhimeda, saopštio je danas portparol Demokratske partije socijalista i poslanik Miloš Nikolić.
Kako je istakao, Perović nije mogao da sakrije euforiju što ga je zapalo da sa popovima i predstavnicima antidržavne koalicije sastavlja izvršnu vlast.
“Naučnik – kako sebe rado, mada bez mnogo osnova, naziva – tvrdi da će njegova Vlada modernizovati Crnu Goru?! Doduše nije objasnio kako se te njegove ambicije i ideje sprovode kađenjem institucija, kletvama, prijetnjama manjinskim narodima, proklinjanjem birača DPS-a i pričom o dvije srpske države, iako je pokušao da svoje partnere amnestira političkim neiskustvom”, navodi Nikolić.
Dodaje da zaista zvuči farsično kada o slobodi institucija govori čovjek koji je zarobio sve čega se dotakao, istovremeno pretvarajući svoje firme u partijske ćelije, dajući otkaze onima koji misle drugačije od njega, reketirajući privrednike, državne institucije, ugrožavajući budućnost svojih zaposlenih i potkradajući državu uplaćivanjem doprinosa na minimalac ili izbjegavanjem plaćanja obaveza.
“Kada Perović, prijeti da će on i njegovi zabraniti DPS, to stvarno djeluje komično ali i monstruozno u isto vrijeme. Komično – zato što takvom izjavom ovaj lažni moralista džinovskih ambicija, pokazuje svoju euforiju u kojoj zaboravlja da je DPS najveća i najjača politička partija. Monstruozno – zato što argumentacijom tipa “ako ih pustimo da prežive” – misleći na najveću i najbrojniju partiju u Crnoj Gori – on pokazuje da pretenduje na neformalno mjesto u novoj vlasti sa kojeg će da odlučuje ko treba da bude ugašen, ko ućutkan, ko će da preživi a kome će to pravo uskratiti”, naglašava poslanik DPS.
Kako kaže, ostaje im da konstatuju da se bar po tom planu gašenja DPS složio sa svojim antipodom Nebojšom Medojevićem, u međusobnim optužbama ko je od njih saradnik UDBE.
“I na kraju, Perovićevu javno izgovorenu tvrdnju o potkupljivanju političkih predstavnika manjinskih naroda najbolje demantuje lojalnost koju ti narodi iskazuju prema Crnoj Gori, ali i ogromna podrška apsolutno svih liberalnih i demokratski nastrojenih intelektualaca regiona. Ti ljudi su devedesetih podržavali tadašnji Monitor, danas većina njih odbija da da izjavu ili intervju za njih. Morao bi se tužni mali čovjek sa velikim “mesijanskim kompleksom” konačno zapitati – zašto. Odgovor je baš bolan”, zaključuje Nikolić.