Milena Gvozdenović iz CDT-a kazala je da je Vlada propustila da otvori odškrinuta vrata Evropske unije. Smatra da je Crna Gora u jako lošoj situaciji i da smo mi daleko od punopravnog članstva u EU, te da je to iznenađenje samo onima koji su vjerovali našim političarima. Ona je kazala da tek kada budemo imali odgovorniju političku elitu, možemo se nadati boljem izveštaju.
Bilo je za očekivati, smatra ona, da ćemo imati loš izvještaj EK jer se desilo mnogo negativnih stvari po našu unutrašnju demokratiju i vladavinu prava što se negativno odražava i na naše evropske aspiracije.
“Imali smo situaciju da se formirala atipična vlast iz koje je proistekla Vlada koja je preuzela na sebe ključni zadatak da otvori oškrinuta vrata EU. Ta Vlada nije bila na nivou tog zadatka i nije ispravila prethodne vlade i prosto je izabrala da se bavi nekim drugim stvarima, ne reformama”, kazala je Gvozdenović.
Podsjetila je da smo na prošlonedjeljnoj sjednici Vlade imali priliku da čujemo da smo upozoravani iz evropskih krugova.
“Zašto u ključnom momentu EU integracija stavljate fokus na temeljni ugovor? Podsjetiću da smo tada čuli i jako zabrinjavajuć podatak da je realizovano samo 38 odsto zadataka iz programa pristupanja, što dovoljno gvori kakva je bila posvećenost naših vlasti evropskim integracijama”, kazala je ona.
Iz svega ovoga može se zaključiti, kaže Gvozdenović da je Crna Gora u jako lošoj situaciji i da smo mi daleko od punopravnog članstva u EU.
“Mislim da ta činjenica može biti iznenađenje samo onima koji su vjerovali našim političarima kojima su bila puna usta evropskih integracija. A šta smo vidjeli u praksi? Podrivanje demokratije u našoj zemlji”, rekla je Gvozdenović.
Smatra da je u ove dvije godine samo na površinu izašao raspad političkog sistema. Ističe da su reforme odskočna daska prema Briselu, ali prije svega da naša zemlja i društvo bude funkcionalno.
Da je poslanicima stalo do izbora čelnika pravosuđa, glasali bi po savjesti
Podsjeća da je stanje u pravosuđu vrlo problematično, te da su upozorenja za čelne finkcije u pravosudnim organima postojala i prije četiri godine. Problem je, kaže, što se naše nezavisne institucije biraju kriz političku trgovinu.
“Da je našim poslanicima bio pripritet izbor čelnih pravosudnih funkcija oni bi glasali na osnovu biografija po svom uvjerenju, ubjeđenju i savjesti. Nažalost to se nije desilo jer to nije prioritet”, kazala je ona.
Od izbornih reformi, dobili samo alibi političara
Partije koje su došle na vlast 30. avgusta su došle na vlast pričom o izbornoj reformi i zakonu o porijeklu imovine, a kako kaže Gvozdenović, ništa se od toga nije desilo.
“Čuli smo samo alibi političara, a to ukazuje da ni nacrt nije bio dobar”, kazala je ona.
Ističe i da je partijsko zapošljavanje nastavljeno u obliku koji smo godinama gledali.
Ipak potrebna sveobuhvatna medijska reforma
Uprkos dobrom mišljenju EK o medijskim slobodama, ona smatra da je ipak potrebna sveobuhvatna medijska reforma jer se mediji nalaze u ekonomski jako nepovoljnoj finansijkoj situaciji.
“Naročito kada imate u vidu nelojalnu konkurenciju. Tu treba obratiti pažnju na upliv medija iz regiona. Tu ne mislim samo na dezinformacije koje nam serviraju, a koje itekako utiču na naše javno mnjenje, nego mislim i na ono što se naziva stranim vlasništvo nad našim medijima”, kazala je ona.
“Šta reći o evropskim reformama kada imamo državu koja je pred institucionalnim gašenjem. Ja mislim da u jednoj zemlji u kojoj Vlada dva puta izgubi povjerenje u godini koja nije ni na izmaku, možemo govoriti samo o većini koja je tu za dodvoriti se biračima i stvoriti neke uslove za moguće izbore. Mi nemamo većinu koja je spremna da sprovodi teške i nepopularne reforme. Kada budemo imali odgovornije političke elite, moći ćemo da se nadamo povoljnijem izvještaju”, kazala je ona.