Slovenački program “Evropa sad” od prije gotovo tri decenije pomogao je toj zemlji da se preobrazi, transformiše u demokratsku državu koja je potom postala članica Evropske unije (EU), kaže izvjestilac Evropskog parlamenta za Crnu Goru Tonino Picula, uz želju da se tako nešto ponovi i u našoj državi. Ipak, neki briselski poslanici ne kriju skepsu povodom određenih djelova tog finansijskog plana, i poručuju da je jedna stvar obećati građanima evropsku realnost, a sasvim druga ostvariti taj cilj.
Održivost javnih finansija jedan je od osnovnih preduslova za napredovanje ka EU. Stoga, poslanici u EP s punom pažnjom posmatraju sprovođenje budžeta, ali i finansijski program “Evropa sad”. Optimističan je to projekat, kažu, ali imaju i određene sumnje.
“Ja bih volio da on bude uspješan kao i projekt koji je na neki način postao identitet slovenačkog puta ka EU prije 30 godina Slovenci su se okupili oko programa ‘Europa, zdaj!’. Evropa je tog trenutka bila kohezivno tkivo koje je pomoglo Sloveniji da se preobrazi, transformiše u demokratsku državu koja je onda sve svoje pune potencijale ostvarila kroz pregovore, ali i članstvom u EU. Ja doista želim da se to ponovi u Crnoj Gori”, rekao je Picula.
No, jedna je stvar obećati građanima evropsku realnost, a druga je da se to ispuni, posebno u ovim teškim vremenima pandemije, kaže kopredsjedavajući POSP-a Vladimir Bilčik.
“To je nešto o čemu svaka odgovorna Vlada mora da vodi računa. Imam lične sumnje povodom određenih novčanih iznosa koje sam čuo u javnoj raspravi i nekih obećanja koja su data javnosti u agendi Evropa sad, tako da moramo da stavimo mnogo više realizma i fokusa na opipljive rezultate rada Crne Gore u procesu pristupanja EU”, kazao je Bilčik.
Poslanici naglašavaju i da je Crnoj Gori potrebno manje populizma, i više praktičnog fokusa na stvari koje mogu biti postignute i u koje građani realno mogu vjerovati.
“Prazna obećanja najgora su stvar u politici, posebno u ovim teškim momentima za Zapadni Balkan ali i nas u Evropi, s obzirom na pandemiju i izazove sa kojima se suočavamo. Nadam se da će stvari u Crnoj Gori smiriti i da će preovladati osjećaj stabinosti zasnovane na činjenicama ali i obećanjima koja mogu biti ispunjena, jer to je odgovorna politika”, dodao je Bilčik.
“Da li će taj program biti tačka okupljanja različitih crnogorskih proveropskih političkih opcija ili će neki i taj projekat iskoristiti da istaknu političke razlike i dodatno blokiraju rad crnogorskih instucija ostaje da se vidi, ali svakako je ambiciozan”, dodao je Picula.
Poslanik Evopskog parlamenta Tomas Vajs smatra da projekat pokazuje da “ima ambicije”.
“Taj projekat pokazuje da ima ambicije. Smatram da u procesu demokratskog preispitivanja u Parlamentu postoji prostor za dodatno poboljšanje tog predloga”, ocijenio je Vajs.
Prema usvojenom Zakonu o budžetu, predviđen je deficit od 5,1 odsto projektovanog BDP-a i veći je u odnosu na prvobitni plan Vlade (od 3,9 odsto), pošto Skupština nije prihvatila niz kompenzacionih mjera koje su predložene za balansiranje efekata povećanje minimalne zarade za do 80 odsto i ukidanje doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje.