EU I SAD TOLERANTNE PREMA ZVANIČNOM BEOGRADU: Kad zapadne diplomate dođu u konflikt sa politikom Zapada  

Ponekad se čini da diplomate Evropske unije (EU) i Sjedinjenih Američkih Država (SAD), kao da nijesu usaglasile svoje djelovanje sa zvaničnom politikom administracije iz Vašingtona i Brisela kada je u pitanju region, posebno Beograd i Podgorica.

Dobro je poznato djelovanje američke administracije u Podgorici, koja je, kako smo više puta pisali, pod uticajem paramedijskih, pseudocrkvenih i NVO krugova, zdušno pomagale promjenu vlasti i dovođenje velikosrpskih, proputinovskih, antizapadnih snaga nakon 30. avgusta 2020. godine.

Nedavno potpisivanje  ’’plana konsultacija ministarstava spoljnih poslova Srbije i Rusije’’, koje su na marginama Generalne skupštine UN u Njujorku potpisali ministri spoljnih poslova Srbije i Rusije Nikola Selaković i Sergej Lavrov, samo je ponovo otvorilo kontroverze kada je u pitanju djelovanje zapadnih ambasada u regionu.

’’Sjedinjene Američke Države žele pojašnjenje od Srbije šta je potpisano sa Rusijom u Njujorku’’, rekao je ambasador SAD u Beogradu Kristofer Hil, u naizgled otvorenoj kritici zvaničnog Beograda.

Međutim, kako su kazali diplomatski izvori Portala Aktuelno dobro upućeni u djelovanje zapadnih ambasada i Rusije u regionu, Hilova izjava je samo nastavak prakse popuštanja zvaničnom Beogradu i Aleksandru Vučiću koji je nosilac ruskog uticaja u regionu.

Zapad se plaši da pritisne Vučića

Iako se čini da je Hil pritisnuo Vučića i režim u Srbiji, kako su kazali naši dobro upućeni diplomatski izvori, taj pritisak nije ni približno intenzivan ako uzmemo u obzir ’’mehanizme prisile’’ koje Zapad i SAD imaju u odnosu na Beograd. Jar kako ističu, zapadne diplomate kao u slučaju Hila, kritikuju Vučića zbog sitnica, dok sa druge strane tolerišu mnogo ozbiljnije stvari.

’’U suštini je politika Zapada i SAD prema režimu u Beogradu veoma blaga, i nameće pitanje – zašto ga ne pritiskaju iako imaju sve instrumente i mogućnosti za to? Odgovor je jednostavan, jer prije svega žele da im isporuči Kosovo. Osim toga Zapad i SAD se plaše da će, ako jako pritisnu Vučića, to iskoristiti Rusija koja će ga potpuno pridobiti da stane na njihovu stranu’’, rekli su naši izvori.

Smatraju da je to veoma pogrešan pristup, da ih je Vučić ’’navukao’’ i da su se ’’upecali’’ na njegovu demagogiju.

’’Blag stav koji Zapad i SAD imaju prema Vučiću dovodi do jačanja uticaja Rusije u Srbiji, a preko Beograda taj uticaj se intenzivno širi na čitav region. Ustručavajući se da pritisnu Vučića do kraja, Kristofer Hil i zapadne diplomate doprinose jačanju ruskog uticaja, čime idu protiv zvanične politike Vašingtona i Brisela koja nema toleranciju ni naklonost prema Putinovom režimu.  Slična situacija je i u Podgorici, gdje se samo formalno osuđuje saradnja sa proruskim partijama, ali su u praksi stvari prilično drugačije’’, navode naši izvori.

Nedosljednost u izjavama

Kako naglašavaju naši izvori, treba obratiti pažnju na nedosljednost u izjavama zapadnih diplomata, koji čas podražvaju, a zatim kritikuju režim u Beogradu.

’’Njihove izjave su apsolutno nedosljedne, jer čas podržavaju neke djelove Vučićeve putinofilske politike, a neke segmente kritikuju. Time prave samo još veću grešku jer njegova politike je kompletna, ide u paketu. Ne može da se kaže sviđa mi se ovo, a ono ne. Kao kad momak ode kod djevojke pa govori – sviđa mi se kosa, ali ne usne. To ne može tako – ili prihvati ili ne prihvati, sve ostalo je samo puko izigravanje kritike’’, rekli su naši izvori.

Kako ističu, podržavajući jedan aspekt politike, a drugi ne, stvaraju disbalans i nedosljednost.

’’Osim Kristofera Hila treba uzeti i primjer poslanice u Evropskom parlamentu Viole Fon Kramon koja napada Srbiju i Beograd jer su potpisali sporazum sa Rusijom. Zatim kritikuje velikodržavni projekat Otvoreni Balkan, a sa druge strane podržava glavnog Vučićevog potrčka u regionu Dritana Abazovića. Tako obezvrjeđuje svoju kritiku Vučića i ruskog uticaja u regionu’’, rekli su naši izvori.

Poručuju da se politika zapadnih diplomata u regionu svodi na taj princip – kritikuju manje bitne stvari, a žmure ili podržavaju one najbitnije, koje se tiču otvorenog ruskog uticaja na region.

’’Takva politika je licemjerna i nedosljedna, suprotna zvaničnoj politici Vašingtona, Londona i Brisela. Da Zapad zaista želi da riješi ’srpski problem’, mogli bi to da urade za dva dana, jer je 80 odsto Srbije zavisno od zapadne podrške’’, navode naši izvori.

Vučić ne potpisuje bez odobrenja Hila?

Kako se spekuliše, odnos ambasadora SAD u Beogradu Kristofera Hila, sa Vučićem, ali i sa liderom takozvane SPC Porfirijem Perićem je veoma blizak. Stoga se javlja opravdana sumnja da i sporazum sa Rusijom, koji su potpisali Lavrov i Selaković, nije mogao da prođe bez odobrenja Hila.

’’Postoji sumnja da je Hilovo javno postavljanje pitanja i konstatacija da će SAD tražiti pojašnjenje od Srbije šta je potpisano sa Rusijom, ustvari samo predstava da bi američki ambasador izgledao neupućen. Ustvari se spekuliše da Vučić ne može da potpiše ništa bez odobrenja Hila, koji je predsjedniku Srbije obećao da ’’će mu dati Crnu Goru’’ samo da oni priznaju Kosovo’’, rekli su naši izvori.

U prilog tome ide i bliskost sa premijerom u tehničkom mandatu Dritanom Abazovićem, za koga se sumnja da je saradnik BIA-e, Vučićeva marioneta koja radi na potpunom obesmišljavanju državnosti Crne Gore radi njenog uvlačenja u hegemonistički srpsko-ruski projekat ’’Otvoreni Balkan’’, što je eufemizam za ’’srpski svet’’.

’’Sumnja se da je upravo Hil dao zeleno svijetlo Abazoviću da potpiše takozvani temeljni ugovor sa SPC. Da su u bliskim odnosima dokazuje i neformalni ručak  u Porto Novom krajem jula, nakon kojeg su Hil i Abazović prošetali ovim luksuznim odmaralištem. Kako se sumnja, Abazović je tada dogovarao podršku Hila od kojeg je očekivao da će ga održati na vlasti’’, kazali su naši izvori.

Kristofer Hil važi kao jedan od najpoznatijih američkih diplomata koji je godinama radio na Balkanu i važi za jednog od najboljih poznavalaca političkih i ekonomskih prilika u našem regionu. I pored toga izgleda da je moguće da nije shvatio da je samo pion u igri koju Moskva sprovodi u regionu, i da radi suprotno interesima zvanične politike u Vašingtonu.

R.A.