Srbija nikad nije iskreno prihvatila nezavisnost Crne Gore i temeljno radi na njenom podrivanju, pa tako i figure koje oblikuju javno mnjenje u Srbiji očekuju da će Crna Gora izabrati nekog ko njima odgovara, ocijenila je predsjednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji Sonja Biserko.
Ističe da je Rusija pod pritiskom, ali da ima destruktvni potencijal koji će koristiti gdje god bude mogla.
“Naročito 2015./16. godine kad je bio isceniran puč, kada je Crna Gora primljena u NATO. To je vrlo važna činjenica za ono što će se dešavati ubuduće u Crnoj Gori. Litije su bile neka vrsta regresivne revolucije koja nije na vreme bila prepoznata od strane zapadne zajednice. To je bila jedna emotivno složena situacija, nisu svi bila za Srpsku pravoslavnu crkvu i Amfilohija, ali njen značaj je sada mnogo umanjen nakon smrti Amfilohija koji je bio snažna figura, koji je imao veliki ugled u crnogorskom društvu. Mogao je tim inžinjeringom na kojem je bio angažovan godinama prosto da izdejstvuje onakve rezultate”, smatra Biserko.
Navodi da se na Balkanu sumnjalo od početka rata u Ukrajini da je moguć drugi front naročito kada je riječ od Crnoj Gori, Srbiji i Republici Srpskoj.
“Kad je počeo taj rat, u jednom slučaju je izgledalo da će Republika Srpska proglasiti nezavisnost koju bi odmah priznala Rusija, ali je to krenulo drugim putem. Srbija je zainteresovana kad čitate naše medije i kada slušate predstavnike naše akademske zajednice i crkve. Oni i dalje misle da će Crna Gora na ovim izborima izabrati nekog ko njima odgovara. Međutim, Crna Gora je u jednom raspolućenom, turbulentnom stanju koje je očigledno podstaknuto svim ovim događanjima a koje i međunarodna zapadna zajednica mislim da prepoznaje”, kaže Biserko.
Objašnjava da je prioritet međunarodne zajednice, u ovom momentu, fokusiran prije svega na bezbjednosno pitanje, pošto je rat u Ukrajini temeljno promijenio evropski bezbjedonosni kontekst.
“ I u tom smislu njihov je fokus na Beogradu, na Kosovu i potiskivanju Rusije sa Zapadnog Balkana. Ako to uspeju, to znači i da su svi susedi bezbedni, odnosno da se na neki drugačiji način očekuje da stvari krenu svojim putem”, kazala je Biserko.
U ovom momentu, dodaje, susjedi su zabrinuti jer jeste fokus na Begradu.
“To je narativ Amerikanaca koji su najvažniji faktor u ovoj situaciji na Balkanu i Evropi i, rekla bih, deluje podilazeći prema Srbiji, ali mislim da je to jedna varka”, objašnjava Biserko.
Poručuje da bi poruke susjedima trebale biti mnogo jasnije, nekako ohrabrujuće.
“U svakom slučaju oni imaju jedan vruć krompir koji sad nekako treba neutralisati. Čuli smo juče ruskog ambasadora koji je rekao da status Kosova treba da se oduži dok se ne završi rat u Ukrajini. Oni očigledno čekaju neka rešenja poput Dejtonskog sporazuma u Ukrajini, a ko zna šta i kakva rešenja na Kosovu. Neka trgovina u svakom slučaju, ali i to je sad prvi put jasan stav Moskve u vezi sa francusko-njemačko-američkim predlogom, koji je sada na stolu i oko kojeg se Vučić muči da li će ga prihvatiti. Sada ulazimo u jedan proces gde ćemo videti kako će te strane da deluju na unutrašnju situaciju u Srbiji”, navodi Biserko.