Mislim da je ključni problem u regionu, što svi insistiraju na razlikama, a u stvari imaju toliko sličnih stvari koje ih spajaju. Iskoristite te sličnosti da bolje sarađujete, da se približite jedini drugima, jer je to ono što se tokom pregovaračkog procesa i traži – dobrosusjedska saradnja. Na kraju će i Crna Gora i Srbija biti dio EU i zato je potpuno nepotrebno insistirati na razlikama, produbljivati svađe jer je vaša budućnost jedinstvena evropska porodica, kaže u intervjuu za Pobjedu ambasador Španije Raul Bartolome Molina. Ističe da Crna Gora ima punu podrške Španije za brži ulazak u EU.
Da bi Crna Gora postala punopravna članica Evropske unije neophodan je konsenzus i zajednički trud kompletnog društva. Da li je ovako podijeljena Crna Gora sposobna za tako zahtjevnu transformaciju?
Molina: Naravno, potrebno je jedinstvo kompletne zajednice za postizanje tako važnog cilja. Sa druge strane, u svakom društvu postoje razlike, odnosno različita gledišta, kako doći do tog cilja i to je normalno za jednu demokratiju. Ali te razlike ne bi smjele da utiču na imidž države, jer Crna Gora mora demonstrirati zajedništvo koliko god razlika bilo. Ako se te razlike prenose međunarodnim partnerima onda je nemoguće imati jedinstven stav u zemlji prema ovako teškim pregovorima koji Crnu Goru čekaju. I moja jedina preporuka bi bila da Crna Gora treba da ima jedinstvenu vizuju šta želi da bude, a većina stanovništva želi da budete dio EU i to je ono na čemu treba zajedno da radite. U Španiji je bilo različitih pogleda, mišljenja – ali smo mi tokom pregovora sve to stavili po strani i uspjeli smo.
Ova podijeljenost u Crnoj Gori koja se prenosi i na spoljnu politiku ne može biti dobra za društvo i državu. To sam i rekao crnogorskim zvaničnicima. Crna Gora je i dalje država koja najviše napreduje na putu ka ulasku u Evropsku uniju, više od drugih zemalja, ali se unutrašnje razmirice moraju rješavati u kući.
Aktuelnu crnogorsku Vladu i njenog premijera je izabrala Srpska crkva – crkva druge države. Kako nas takva Vlada može voditi ka EU i da li sa ovolikim nacionalizmom koji dolazi iz Beograda Crna Gora može da izbori?
Molina: Ne razumijem se mnogo u pitanja koja se tiču pravoslavne crkve, ali znam da tu ima problema. Ali svakako religijski problemi ne bi trebalo da utiču na proces pregovora. Sve članice Evropske unije su države bez oficijelne religije. Moramo da budemo tolerantni po religijskim pitanjima. U Crnoj Gori postoji dio stanovništva koje se izjašnjavaju kao Srbi i to se mora poštovati.
Mislim da je ključni problem u regionu, što svi insistirate na razlikama, a u stvari imate toliko sličnih stvari koje vas spajaju. Imate sličan jezik, sličan mentalitet i tradiciju. Iskoristite te sličnosti da bolje sarađujete, da se približite jedini drugma, jer je to ono što se tokom pregovaračkog procesa i traži – dobrosusjedska saradnja. Na kraju će i Srbija i Crna Gora biti dio EU i zato je potpuno nepotrebno insistirati na razlikama, produbljivati svađe jer je vaša budućnost jedinstvena evropska porodica. Prije ulasaka u EU Španija je preživjela diktaturu, potpunu izolaciju od strane Zapada, kao i tešku ekonomsku krizu. Dugo i teško smo pregovarali i dobili smo današnju Španiju koja je mnogo bolja od one prethodne. Ostavite nacionalizme i razlike po strani i okrenite se budućnosti. A budućnost je ulazak u EU.
Koliko je EU spremna za nas, šta se dešava sa politikom proširenja?
Molina: Španija podržava Crnu Goru na putu ka EU, podržavamo cijeli region jer stabilan Balkan znači stabilniju Evropu. Naravno, situacija u regionu se polako mijenja nabolje i potrebno je da radite na reformskim procesima i pogotovo na vladavini prava. Imate veliku podršku Španije na tom putu. Šta za jednu državu znači ulazak u EU najbolje govori primjer Poljske i Ukrajine. Ove dvije države su na početku procesa imale iste startne pozicije. Pogledajte ih danas. Napredak Poljske je ogroman i njeni građani žive mnogo bolje.
Koliko je suočavanje sa prošlošću bitno za budućnost, za napredak ka EU i ekonomski prosperitet? Znate da je donedavno u crnogorskoj Vladi sjedio ministar koji ne priznaje gonocid u Srebrenici? Kako upošte možemo naprijed?
Molina: Genocid u Srebrenici je činjenica i međunarodni sud je donio presudu. To je bliska prošlost ovih prostora i jednostavno je morate prihvatiti. Treba zapamtiti lekcije prošlosti da se više nikada ne dogode i to je ono što će donijeti ulazak u EU. Unija je nastala na procesu pomirenja Njemačke i Francuske i taj isti proces može izmiriti i Balkan. Možda će vam naredni primjer objasniti šta znači proces izmirenja. Razgovarao sam u Parizu sa jednom starijom ženom, pripadnicom visokog društva. Sva uzbuđena mi je rekla da joj se ćerka udaje za Njemca i da ide Dizeldorf na svadu. To bi prije trideset godina bilo nezamislivo, jer su Njemci bili za Francuze neprijatelji i okupatori… danas su prijatelji i partneri. I to je osnova EU pomirenje i ekonomski prosperitet i to je jedini put kojim region može da ide.