Abazović: Nismo krivi što je došlo do trzavica unutar većine, DF i Demokrate pokušali u blickrigu da rekonstruišu vladu

Mi nismo krivi što je došlo do trzavica unutar vladajuće većine, niti se smatramo odgovornim za takvu vrstu fenomena, koji su se pojavili naročito nakon ustoličenja mitropolita Joanikija na Cetinju. Tada su kolege iz Demokratskog fronta i Demokratske Crne Gore pokušali u jednom “blickrigu” da rekonstruišu vladu. Rekli smo da to može da se uradi, nema nikakvih ucjena s naše strane, ali mi u tome ne možemo da učestvujemo. Ako oni imaju neku drugu soluciju, neka im je sa srećom. Ali ako misle da mi učestvujemo u tome, onda ta vrsta “blickriga” ne prolazi, rekao je potpredsjednik Vlade Crne Gore Dritan Abazović u intervjuu za dnevni list “Nova”.

Abazović, koji je ujedno i koordinator službi bezbjednosti u Crnoj Gori, rekao je da je ta zemlja postigla izuzetne uspjehe u borbi protiv orgnaizovanog kriminala u prethodnih godinu dana, te da će sa boljom tužilačkom organizacijom rezultati biti mnogo vidljiviji.

On je naglasio da je njegova politička organizacija URA brani državu od ekstremne korupcije i kriminalaca koji su peresinifikovali prethodnu vlast i protiv retrogradnih ideja koje žele da vrate Crnu Goru u devedesete godine.

“Zato mi smetamo i zato svi o nama pričaju i zato svi nas napadaju. Mi smo ti koji stojimo kao most između dva pola, željni da pomirimo Crnu Goru, ali postoje strukture koji ne žele da se pomire, kojima odgovara ovakva situacija i podjele”, poručuje on.

Kakva će 2022. biti za Crnu Goru i Balkan? Imajući u vidu najavu pojačanog djelovanje SAD i EU i sankcije protiv nekih lica u Srbiji, da li očekujete nešto slično i u Crnoj Gori?

Svi priželjkujemo da ova godina bude bolja što se tiče Balkana. Mislim da je godina za nama bila veoma tenzična, bilo je dosta polarizacije, mnogo negativnih vijesti iz regiona, komplikacija oko regionalne saradnje… Mislim da je potrebno to klatno, koje se definitivno poremetilo iz političkih razloga, vrati na svoj mjesto. Mehanizam koja je uspostavila nova administracija u SAD je dobar i lično ga podržavam. Ne želim nikoga da targetiram, niti želim da govorim ko zaslužuje da bude na tim crnim listima, ali definitivno mora nešto da se radi. U pitanju je mehanizam koji definitivno pomaže da se korupcija u ovom dijelu svijeta suzbije. Ostajem čvrsto pri tezi da gotovo iza svakog nacionalizma i nacionalista stoji zapravo korupcija. Ako to prihvatimo kao istinu i činjenicu, biće nam mnogo lakše da se mirimo i da uspostavljamo dobre međudržavne odnose. Naša poruka iz Crne Gore je da bi voljeli sve države iz regiona da postanu punopravne članice Evropske unije, ali da bi dostigli taj cilj moramo da ispunimo određene uslove.

Pomenuli ste regionalnu saradnju. Kakav je vaš stav prema projektu “Otvoreni Balkan”. Treba li Crna Gora da postane njegov dio?

Ja tu imam malo drugačiji stav od ostalih kolega iz vlade. Ne mislim da je ta ideja loša, naprotiv. Mi sve možemo da gledamo u kontekstu određenih političkih struktura. Često možemo čuti u Crnoj Gori da je to Vučićeva ideja, da je to Ramina ideja, da su to napravili zbog “Velike Albanije” ili “Velike Srbije”. Ako te teze uzmemo kao tačne, onda ni ja nisam za to. Međutim, ako posmatramo političare kao prolazne stanice i ako želimo da idemo prema demokratizaciji društva, onda je ta teza netačna. “Otvoreni Balkan” doživljavam kao idejno sredstvo koje može da poboljša regionalnu saradnju i pomogne biznis. Što se Crne Gore tiče, najbolji period kad funkcioniše “Otvoreni Balkan” je ljetnja turistička sezona – imate veliki protok ljudi, granice su prilično labave i svi su zadovoljni. Svakako sam za veću saradnju, Balkan je sve probao, samo nije probao pomirenje i saradnju. Važan je i taj neformalni kontekst koji ima taj projekat, nema potpisivanje dokumenata, ne postoji ugovorni odnos između više strana.

Mnogo smo puta u prethodnom periodu mogli da čujemo kako će URA da napusti vladajućuju koaliciju i da ćete formirati vlast sa DPS-om Mila Đukanovića. Pa, hoćete li?

Mi to nikada nismo najavljivali, to je sve ono što se pojavljivalo u medijima i što su drugi ljudi govorili. Mi smetamo i jednom i drugom političkom polu u Crnoj Gori.

Kad je riječ o saradnji sa Đukanovićem, ostajem pri svojoj tezi – on je prošlost, što se tiče Crne Gore, kao i DPS. Smatram da je dobro imati nove generacije političara u svim partijima i vrijeme je određeni ljudi odu političku penziju kako bi se ovaj region pomirio i krenuo napred.

Mi branimo državu, s jedne strane, od organizovanog kiriminala, ekstremne korupcije, kriminalaca koji su peresinifikovali prethodnu vlast, a s druge strane protiv smo i nekih retrogradnih ideja koje žele da nas vrate u devedesete godine. Oni žele da nas, retorički i suštinski, vrate u jedan period uz kog smo mi jedva izašli. Zato mi smeta i zato svi o nama pričaju i zato svi nas napadaju. Mi smo ti koji stojimo kao most između dva pola, željni da pomirimo Crnu Goru, ali postoje strukture koji ne žele da se pomire, kojima odgovara ovakva situacija i podjele. Mi ćemo i dalje voditi autonomno svoju politiku i zadovoljan sam što i dalje maksimalno stoje naše principi, koje smo iskazali prije formiranja Vlade Crne Gore. Mi nismo krivi što je došlo do trzavica unutar vladajuće većine, niti se smatramo odgovornim za takvu vrstu fenomena, koji su se pojavili naročito nakon ustoličenja mitropolita Joanikija na Cetinju. Tada su kolege iz Demokratskog fronta i Demokratske Crne Gore pokušali u jednom “blickrigu” da rekonstruišu vladu. Rekli smo da to može da se uradi, nema nikakvih ucjena s naše strane, ali mi u tome ne možemo da učestvujemo. Ako oni imaju neku drugu soluciju, neka im je sa srećom. Ali ako misle da mi učestvujemo u tome, onda ta vrsta “blickriga” ne prolazi.

Kako tumačite odluku Mila Đukanovića da se povuče sa čela DPS? Koliko će to uticati na političke prilike u Crnoj Gori?

Smatram da je to veoma pozitivna stvar. Mi moramo da se oslobađamo duhova prošlosti, ali to nikoga ne amnestira za nešto što je radio u prošlosti. Dobro je da ljudi, koji nose taj virus devedesetih, polako odstupaju. Mislim da je potreba koju iskazuje društvo. Ta odluka, ako ostane pri njoj, je pozitivna stvar za Crnu Goru.

Može li to eventualno povlačenje Đukanovića biti dio dogovora da on izađe iz politike, a da se ne vodi istraga protiv njega?

Da bi neko bio amnestiran, na način na koji neko aludira, mora da se donese specijalni zakon. Bez toga, sva ta priča je, čini mi se, u kontekstu dnevne politike. Nisam čuo da neko pominje tu vrstu zakona, a siguran sam u Crnoj Gori za to ne postoji ni gram volje. Svi smo jednaki pred zakonom. Na kraju krajeva, mi smo zemlja koja teži da uđe u EU i za takvu se zemlju borimo. Promjene i sve što smo do sad smo uradili imaju za svrhu demokratizaciju našeg društva, a ne da idemo nazad. U tom smislu, svako će odgovarati za ono što je radio i trenutno jedino što je moja briga i za šta navijam su kvalitetne promjene i reforme tužilačke organizacije i sudstva. Neće biti nikakvog lova na vještice, već samo pravda, bilo da je riječ o poltičarima, biznismeni ili običnim građanima.

Da ste u poziciji da ponudite Đukanoviću da se ne vode istrage protiv njega, a da se on zauzvrat povuče zaista iz politike, da li biste to učinili?

Ja tu moć nemam, a odgovorno tvrdim da niko u Crnoj Gori nema tu moć, niti će je imati. To možda funkcioniše u nekim drugim sistemima. Svi mi moramo da znamo šta su naše obaveze, šta znači kad se pređe granica – i u pravnom i u političkom kontekstu. Svi mi moramo da znamo šta su naše međunarodne obaveze i mislim da to vrlo dobro shvata i gospodin Đukanović i da će na osnovu toga povlačiti dalje poteze.

Kad smo kod tih istraga, da li vam djeluje da su građani u Crnoj Gori očekivali više kad je riječ o procesuiranju onih koji su učestvovali u malverzacijama u posljednjih 30 godina?

Definitivno su očekivali više, ali ovo što je do sad učinjeno, ja bih rekao da je u nekim segmentima čak i spektakularno. Ne postoji mafija koju mi, kao nova vlast, nismo napali – građevinsku, duvansku, narko kartele, mafiju koja je povezana sa privrednim kriminalom. Naravno, građani očekuju spektakularna hapšenja nekih ljudi koju su “krupne ribe” i to se nije desilo. Međutim, nekoliko ljudi je zaista procesuirano, to što se sve banalizuje je druga stvar. Procesuirani su bivši ministri, direktori katastra i JP Morsko dobro, a biće toga još. Mi smo prošlu godinu potrošili u promjeni Zakona o državnom tužilaštvu i u izboru Tužilačkog savjeta koji se desio na samom kraju godine. Sa boljom tužilačkom organizacijom sigurno će ti rezultati biti mnogo vidljiviji. Kad je riječ o borbi protiv organizovanog kriminala, mislim da smo mi tu šampioni. Mi smo zemlja koja imala najveću zapljenu kokaina poslije Holandije, totalno desetkovali kavački i škaljarski klan, pokrenuli smo velike akcije protiv duvanske mafije u Crnoj Gori, to je biznis vredan 500 miliona eura godišnje.

Uvjeren sam da ne postoji zemlja koja je u 365 imala ovakve rezultate. Kad je riječ o visokoj korupciji, mislim na ljude koji su bili nosioci visokih državnih funkcija, mi smo uradili dovoljno i spremni smo za dalje korake. Ako ostale institucije budu imale više volje da tome odgovore, sve druge ćelije sigurnosnog sistema su u potpunosti spremne da takve aktivnosti podrže i očekujem da se to desi u toku 2022. godine.

Često se ističe da je jedan od preduslova za uspješan rad tužilaštva i smjena glavnog specijalnog tužioca Milivoja Katnića. Šta vi mislite o tome?

Dijelim stav da on ne radi svoj posao kako treba. Vjerujem da će novi Tužilački savjet ocjeniti dobro i kako je on radio i kako su radili drugi tužioci. Specijalno državno tužilaštvo ima sepcijalna ovlaščenja i ona su zaista velika, specijalni tužilac je u svakoj državi glavna batina i glavno oružje za borbu protiv mafije i visoke korupcije. Bez njega ne može da se obavlja ovaj posao. Ono što smo mi uspjeli da, nekad uz njegovu podršku, a nekad uz, čini mi se, aktivnosti koje za svrhu imale da nas spriječe u postizanju određenog cilja, samo govore o značaju rezultata koji je postignut u sektoru bezbjednosti. To nije pitanje za mene, ja sam dio izvršne vlasti, ali mišljenja sam da bi najveće reforme trebale da se dese u Specijalnom državnom tužilaštvu.