Ljubitelji modi malo znaju o tragičnoj istoriji modne kuće Gucci ,a priča počinje kasnim večernjim pozivom 8. januara 1997. Anonimni čovijek traži da priča sa Filipom Ninijem, šefom policije italijanske regije Lombardija. Zahtijeva da se nađu. Ne želi da otkrije mnogo preko telefona: “Reći ću samo jedno ime – Guči.” Nini je bio jedan od glavnih detektiva u slučaju koji je dotle djelovao kao još jedna nerijazrešena italijanska misterija – ubistvo Mauricija Gučija, multimilionera, vlasnika modne imperije Guči.
Dvije godine prije poziva, Gučija je, dok je ulazio u svoju poslovnu zgradu, upucao nepoznati čovek. Nijedna od brojnih istraga nije došla do pravog odgovora ko stoji iza ubistva.
Pošto se sastao sa Ninijem, doušnik se predstavio i objasnio da je odsio u hotelu s jednom zvezdicom u Milanu gde je čuo da se noćni portir hvali da je on regrutovao ubicu Gučija. To otkriće je policiju povelo ka rasvijetljavanju slučaja u čijem centru je bila bivša Gučijeva supruga Patricija Ređani. Ono što je posebno zanimljivo filmskim stvaraocima danas nije samo zločin, već bajkoviti početak cele priče.
Zato će i jednu od najdramatičnijih priča koju pamti svijet mode je ovjekovječiti film koji će režirati Ridli Skot režirati a glavnu ulogu tumačiti Lejdi Gaga.
“Tek ćeš viđeti šta je pakao”
Ređani i Guči su bili u dvadesetim kada su se upoznali na jednom partiju milanske elite. Unuk osnivača modne kuće Gucci je bio očaran Patricijinom ljepotom i pitao je prijatelja: “Ko je ova ljepotica u crvenom koja izgleda kao Elizabet Tejlor?”
Vjenčali su se 1972. uprkos protivljenju Mauricijevog oca Rodolfa i postali su jedan od najatraktivnijih parova u Italiji. Zanos je trajao malo duže od deceniju. Brak se raspao 1985. ali je brakorazvodna parnica trajala skoro deset godina.
Smrt oca je promenila Mauricija, počeo je da se ponaša kao da mu više ni do koga nije stalo. U intervjuu za “Storie Maledette” Patricija je rekla i da kada je bila na operaciji tumora mozga, Guči nije ponudio nikakvu podršku. Jedino što ga je zanimalo bio je posao. Porodičnom biznisu se priključio u 15. godini, a posle smrti oca je nasledio 50 odsto vlasništva i postao je predsjednik imperije. Do 1993. je prodao svoj Gucci udio firmi Investcorp iz Bahreina, a pominje se cifra od 150 do 200 miliona dolara. Tako modni gigant prestaje da bude italijanska firma, a Mauricio postaje jako bogat. Otprilike u isto vrijeme Ređani dobija milion dolara godišnje u brakorazvodnoj parnici.
Patricija ipak nije zadovoljna.
Bila je bijesna i zbog načina na koji je bivši muž vodio posao, ali i zbog činjenice da je našao mlađu devojku Paolu Franki s kojom je već planirao svadbu. Količina akumiliranog bijesa i mržnje u Patriciji je postala evidentna tek kasnije, na suđenju, kada je pušten snimak njene telefonske poruke. “Prešao si svaku granicu mržnje koju osećaju tvoje ćerke. Ne žele da te vide više da bi zaboravile na traumu. Ti si deformisani čir, bolna upala koju svi želimo da zaboravimo. Tek ćeš videti šta je pakao”, kaže Patricija u poruci Mauriciju.
Tada počinje da traži plaćenog ubicu. Svoju čistačicu je zamolila dva puta da joj pomogne, a čak se konsultovala i sa advokatom kog je pitala šta bi se desilo kada bi se otarasila bivšeg muža.
“Moram da priznam da sam tada stvarno imala želju da ga se oslobodim. Željela sam to da uradim i pitala ljude iz okoline da li hoće da mi pomognu, ali moje namere su se tu završile – čista opsesija, čista želja”, objasnila je. Nikada, do kraja suđenja do kog je došlo kasnije, nije priznala da je naručila ubistvo.
Njena prijateljica Pina je kasnije svijedočila da joj je “u trenutku slabosti” pomogla da nađe plaćenog ubicu, iako je Ređani na sudu tvrdila da nije imala pojma da ga je Pina našla. Pina je stupila u kontakt sa hotelskim portirom koji je našao ubicu. Uz gomilu peripetija, tri muškarca su izvršila ubistvo. Na suđenju “crnoj udovici” i ubicama je bilo dosta kontroverznih svedočenja.
Sud je napisao: “Kriminalni čin koji je izvela Patricija Ređani nema nikakve veze sa dogovorom sa Mauricijem Gučijem. To je irelevantno. Sve druge stvari imaju veze sa moralom, ali ne sa strogo pravosudnom sferom.”
Patricija je oduvijek tvrdila da nije nameravala da ubije bivšeg muža.
Na dan kada je Mauricio upucan, u svoj dnevnik je ipak upisala jednu jedinu reč – “paradeisos”, što na grčkom znači “raj”.
Kada su joj napokon ponudili ranije oslobađanje iz zatvora “San Vitore”, rekla je da nema namjeru da radi bilo koji fizički posao i da bi radije ostala u ćeliji sa Bambijem, njenim kućnim ljubimcem papagajem. Na pticu je slučajno kasnije sela jedna zatvorenica i on je uginuo.
– Nikada u životu nisam radila i sigurno neću početi ni sada – rekla je na sudu u Milanu.
Tu su još neki neobični detalji sa suđenja. Benedeto Ćeraulo, optužen da je pucao u Mauricija Gučija, osuđen je na doživotnu robiju. Bio je vlasnik picerije u dugovima. Još jedan saučesnik u ubistvu bio je Patricijin lekar koji je prvi angažovao plaćenog ubicu i osuđen je na zatvorsku kaznu od 25 godina. Vozač zadužen da odveze ubicu sa mjesta zločina je bio kockar i sitan mafiozo. On je osuđen na 29 godina.
Gospođa Ređani je na suđenje došla u visokim štiklama i budni, noseći Gucci maramu oko vrata.
Patricija je proglašena krivom zbog naručenog ubistva i osuđena na 29 godina zatvora. Kazna je posle uložene žalbe smanjena na 26 godina. Poslednje dve godine zatvora , bilo joj je dozvoljeno da izlazi iz zatvora i vodi svoj modno-juvelirski biznis u Milanu. Na ramenu je gotovo uvek nosila makao papagaja. Puštena je iz zatvora 2017.
Apelacioni sud u Milanu je odlučio da će danas 71-godišnja gospođa Ređani, iako je naručila suprugovo ubistvo, dobijati pozamašnu godišnju sumu iz muževlje ostavštine i to zbog sporazuma koji je Mauricio potpisao 1993, dvije godine prije nego što je ubijen. Takođe su joj retroaktivno isplatili novac koji nije primala dok je bila iza rešetaka, što je ukupno više od 18 miliona evra.
Imovinu Mauricija Gučija su naslijedile njihove ćerke Alegra i Alesandra Guči, i one majci moraju da isplaćuju godišnji bonus.
U jednom od najskorijih intervjua Patricija je izjavila da bi vojela da se cijela priča napokon zaboravi. U međuvremenu uživa u “beneficiranoj penziji”, puna kao brod, trošeći svoje milione kao sav normalan svijet.