UKIDANJE SIMBOLA CRNOGORSKE SAMOSTALNOSTI Odluka o sahrani Montenegro Airlines-a isključivo u interesu Air Serbia

Za aktuelno.me

Piše: Vlatko Sekulović

Pred Evropskom komisijom, samo tokom protekla tri meseca, pokrenuto je više stotina postupaka protiv vlada članica EU, između ostalih Nemačke, Francuske, Danske, Rumunije, Hrvatske, itd. usled nepoštovanja pravila vezanih za tzv. državnu pomoć, od čega se preko 20 odnosi na avio-kompanije i aerodrome https://ec.europa.eu/competition/elojade/isef/index.cfm?fuseaction=dsp_sa_by_date.

Nova crnogorska Vlada odlučila je da i u ovoj oblasti javnost iznenadi još jednim potezom, ukidanjem Montenegro Airlines-a uz najavljeno osnivanje nove avio-kompanije. Razlog je navodna neusklađenost sa Zakonom o kontroli državne pomoći Zakona o ulaganju u konsolidaciju i razvoj Društva za transport putnika i robe u vazdušnom saobraćaju “Montenegro Airlines” A.D. Podgorica, koji je država Crna Gora donela kao lex specialis kako bi omogućila opstanak nacionalnog avio-prevoznika, a sve na osnovu rešenja Agencije za zaštitu konkurencije. U izreci predmetne odluke Agencije za zaštitu konkurencije navode se dva ključna razloga za obustavljanje državne pomoći nacionalnom avio-prevozniku: da nisu ispunjeni uslovi za primenu testa subjekta u tržišnoj ekonomiji, kao i sumnja u zakonitost odnosno usklađenost navedenih pravnih akata.

Ono što odmah pada u oči jeste da je predmetni zakon donet krajem 2019. godine, a Agencija svoju odluku donosi 3. septembra 2020. godine. Istovremeno, Evropska komisija rešava gore navedene predmete najčešće u roku kraćem od mesec dana. U međuvremenu se desio opšti kolaps aviosaobraćaja, te su brojne zemlje posegle za državnom pomoći, formulisane na jedan ili drugi način, kako bi omogućile opstanak svojih avio prevoznika. Spisak pomognutih preduzeća je pozamašan od Lufthanse do Air France, a svaka država u regionu, na jedan ili drugi način subvencioniše svoju kompaniju gde je Air Serbia jedan od očitih primera i to nezavisno od pandemije COVID19. Gore navedeni spisak uključuje tako i pomoć Slovačke aerodromu u Bratislavi i Poljske nacionalnom avio-prevozniku LOT-u, a sve radi otklanjanja ozbiljnih poremećaja u privredi.

Evropska komisija u ovim slučajevima je odlučila da ne primeni bilo kakvu meru, smatrajući da su u skladu sa pravom Evropske unije. Šta više, suočeni sa kombinovanom zdravstveno-ekonomskom krizom i sama  EU je relaksirala svoje ograničavajuće mere u vezi državne pomoći, jer one imaju svoju logiku u normalnim uslovima kako bi obezbedile poštovanje osnovnog principa jednakosti ekonomskih subjekata na tržištu, odnosno konkurencije među njima. Ipak, u nenormalnim uslovima apsolutnog poremećaja na tržištu, članice EU su otišle i dalje, povinovavši se realnosti, te su njihove vlade izabrale da pošto-poto spašavaju svoje resurse u aviosaobraćaju, time potvrđujući značaj ovih subjekata u funkcionisanju privreda pojedinih zemalja.

Ipak, ni novonastala situacija nije bila dovoljna za Agenciju da na crnogorskog avio-prevoznika primeni mogućnost iz člana 6 Zakona o kontroli državne pomoći, stav 1, tačka 2, da u uslovima ozbiljnih poremećaja u privredi, što svetska pandemija sigurno jeste, izdvojena sredstva za konsolidaciju Montenegro Airlines-a, ciljno tumači kao meru za otklanjanje tih poremećaja, tj. kao dozvoljenu državnu pomoć. Šta više, Agencija se držala testa subjektivnosti, pozivajući se na  član 5 Zakona o kontroli državne pomoći, koji u osnovi traži da država deluje kao bilo koji subjekt na tržištu u datim uslovima, što postaje neprimenjivo u promenjenim uslovima pandemije koji su odstupanje od normalnih „datih“ uslova. Pritom, sam „test subjekta“ je nešto što je neprimenljivo u situaciji kada postoji jedan nacionalni avio-prevoznik i kada su jasno propisani slučajevi dozvoljene državne pomoći. Vlada Crne Gore, imajući u vidu praksu Evropske komisije, ima mogućnost da donese novu meru kojom će opet dodeliti sredstva Montenegro Airlines usled ozbiljnih  poremećaja u privredi, kao što je u slučaju Air France uradila Francuska ili Slovenija za avio povezivanje. Ipak ministri u Vladi Crne Gore biraju da to ne učine, da ne iskoriste zakonita sredstva koja su im na raspolaganju, već donose čisto političku odluku da ugase Montenegro Airlines.

Tačka dva dispozitiva predmetne odluke je posebno sporna jer nije na Agenciji za zaštitu konkurencije da utvrđuje usklađenost između dva zakona kako je navedeno, jer se postupak utvrđivanja usklađenosti zakona sa Ustavom u svakoj državi EU, vodi pred Ustavnim sudom, a ne pred Agencijom za zaštitu konkurencije. Imajući navedeno u vidu, jasno je da je Agencija uzela sebi za pravo da odlučuje o pitanjima izvan svoje nadležnosti, pokretajući ispitni postupak o utvrđivanju ustavnosti jednog zakona, kao da se radi o usklađenosti sa zakonom ugovora o spajanju između dva trgovinska lanca, npr. Maxi-ja i Voli-ja. Opet i nakon tri meseca od donošenja predmetnog rešenja, nema nikavih rezultata navodnog „ispitnog postupka“, te ispada da je ovaj stav umetnut samo da bi se skrenula pažnja sa činjenice da je Agencija primenila zakon na štetu Crne Gore suprotno evropskoj praksi.

Moguće manjkavosti predmetnog zakona, kao i prethodni postupci i uopšte poslovanje Montenegro Airlines-a su u ovakvoj situaciji jednostavno nebitni, jer nisu ni uzeti u razmatranje od strane Vlade kada je odlučila da pogubi ovu kompaniju. Žar ministra Bojanića zaduženog za kapitalne investicije sa kojim je proglasio ukidanje Montenegro Airlines-a, te brže-bolja tviteraška podrška transparentog ministra Spajića, ukazuju da se radi o jedva dočekanoj osvetničkoj političkoj odluci koja ima za cilj da po svaku cenu ukine jedan od konkretnih simbola crnogorske samostalnosti. Dakle, kao i u slučaju drugih prava jednostavno se crnogorskom društvu oduzima pravo i mogućnost da ima nešto svoje, bilo da se danas radi o avio-kompaniji, juče o sakralnom objektu, ili sutra o vladi.

Da je namera sadašnje vlade da očuva ili restrukturira jedan sistem koji je nužan za razvoj crnogorske privrede, sigurno bi se ugledala na vlade drugih članica Evropske unije koje svoje interese brane pred svim evropskim institucijama, kako izvršnim tako i sudskim. Montenegro Airlines je samo prva žrtva u ukidanju ekonomske samostalnosti Crne Gore, prvi značajniji slučaj u privredi gde je pravo ustuknulo pred političkim ciljevima i samovoljom, a zarad netransparentnih interesa drugih država. Opravdano se nameće zaključak da je ova odluka o sahrani Montenegro Airlines-a samo i isključivo u interesu jedine avio-kompanije koja ima interesa da stavi crnogorski avio-transport pod svoju kontrolu, a to je Air Serbia. Najava osnivanja nove aviokompanije je čist „spin“ i zamajavanje kako bi se anestetizovala crnogorska javnost u operaciji amputacije jednog značajnog nacionalnog resursa i njegovog poklanjanja drugoj državi.

*Zabranjeno je kopiranje i korišćenje objavljenog sadržaja bez saglasnosti redakcije portala Aktuelno.me i autora teksta.