Smrad trule vlasti i pridruženih ubazda

piše: Goran Popović

Bojni otrovi na Cetinju bili su samo uvertira u širenje nesnošljivog smrada iz truleži aktulne vlasti i njenih mentora, ali i pridruženih ubazda što se stavljaju u službu kleronacionaista u udruženom zločinačkom poduhvatu demontaže Crne Gore pod nazivom „srpski svet“.

Najbolje su to osjetili baš Cetinjani koji, dan poslije desanta srpskih popova u NATO helikopterima, rekoše da je „od smrada jučerašnjih suzavaca gori smrad cetinjskih Uraša i Demokrata“, aludirajući na njihovu sramnu ulogu u izdaji svoga grada.

Nakon opsade Cetinja smrad truleži tzv. „vladajuće većine“ i njenih ktitora proširio se do Podgorice, Beograda, pa čak i do Moskve. Besprizorne manipulacije, spinovi i otvorene laži, od one sa Krivokapićevim Mo..mo..lo.. koktelom, preko „stavljanja lisica na ruke“ Veselinu Veljoviću, jer je „probio kordon policije“, do Porfirijevog snajpera i  „pucanja na policiju iz  vatrenog oružja“, dodatno su garnirane nebuloznom Vučićevom i poganom izjavom portparolke MIP-a Marije Zaharove. Tu su se savršeno uklopili i bageri Bata Carević kojima je, sa budvanske strane, uništavao automobile Cetinjana, kako veli, iz ljubavi prema partijarhu.

Trulež vlasti „osjetio“ se i u noći između 4. i 5. septembra. Krivokapić je pominjao „državni udar“, otkazivanje poslušnosti u bezbjednosnom sektoru…U „kriznom štabu“ su te noći bili i poslanici Knežević i Milačić, kojima tamo nije mjesto. Dobro, Knežević je možda bio nazočan jer je predsjednik skupštinskog Odbora za bezbjednost, a Milačić  je možda brinuo šta mu žena radi. Ali šta je tamo radio građanin Andrija Mandić? On trenutno ne obnaša niti jednu državnu dužnost. Jedino ga je titula četničkog vojvode mogla učiniti poželjnim te noći u pripremi policije za ulogu pravoslavnih talibana.

Građanin Mandić, inače, izjavio je kako su dobro i „nacionalno odgovorno“ postupili srpski policajci kad su privodili poslanicu Dragicu Sekulić i protiv nje podnijeli krivičnu prijavu zbog šest tableta bromazepama. Da je 2006. godine, objasnio je on, Sekulićka glasala protiv nezavisnosti Crne Gore, sad bi slobodno mogla da ide na sahranu svoje babe. Ovo bazdi…do Tokija.

Pridružene ubazde takođe su doprinijele širenju smrada. Tu je u NVO sektoru prednjačila Akcija za ljudska prava. Svojim, kako reče A. Nikolaidis, „sociopatskim saopštenjem“, sazdanim od nemušto sročenih pravnih tehnikalija, akciju okupacije i trovanja Cetinja pokušala je HRA da predstavi kao ogledni primjer dostizanja demokratskih evropskih standarda i veliki uspjeh trule nam vlasti. Šta reći? Samo čovjek da hrakne…

Na medijskoj sceni novi direktor Javnog servisa Boris Raonić uspio je u rekordno kratkom roku da prevaziđe sva režimska glasila i odigra „top spin“ da je na Cetinju na policiju, „kako je potvrđeno RTCG“, pucano iz vatrenog oružja. Notornu laž pokušao je kasnije  da „dokumentuje“ montiranim audio snimkom i neprikladnim „pokrivalicama“ sa Belvedera, što ga je dodatno demantovalo i ogolilo kao medijskog lažova i trulog propagandistu kleronacionaističkog režima. U interesu građana…

Prevelika količina smrada dovela je na kraju do nove krize vlasti. Dritan bi sad da smijeni Krivokapića, a Bečić ne da. DF je ranije htio da makne premijera, ali sad ćuti, jer ga je pohvalio Vučić zbog desanta na Cetinje.

PS: Dritan baš liči na Prla iz mladosti. Ko zna, možda i njega nekad helikopterom dostave na Cetinje…