’’Ruka pravde’’ za prikrivanje straha od besmisla i manjka sopstvenog značaja

Za aktuelno.me

Piše: Vlatko Sekulović

Talas bizarnosti koje karakterišu crnogorsku političku scenu dostiže svoj vrhunac kako se približavaju parlamentarni izbori. Pored sprdnji sa crnogorskom javnošću inicijativom „otpriznavanja“ Kosova opštine Zeta ili najave zabrane crnogorskih zastava u Pljevljima, svojom jedinstvenošću izdvaja se imenovanje trajekata u Boki. Jedan će, ako već nije, biti kršten „30. avgust“, a drugi „Ruka pravde“.

U slučaju prvog plovnog objekta stvar je poprilično jednostavna,  sakralizacija datuma, „svetog“ dana, ni prva ni poslednja.  Navodna revolucionarna promena, „oslobađanja“ zarobljene Crne Gore, na izborima 2020. godine, zahteva svoj smisao i značaj. Krstitelj u konkretnom slučaju, koliko god ta inicijativa bila apsurdna, jeste Vlada koja je upravo izabrana glasovima onih od kojih je crnogorsko društvo „oslobođeno“ 30. avgusta.  Besmisao se tu ne završava, politička snaga, Demokratski front, koja je bila „stožer“ 30. avgustovskog „oslobođenja“, se raspala, a dojučerašnji autsajder, underdog, je postao predsednik države na iznenađenje mnogih. Korenite „osloboditeljske“ promene se nisu desile, osim personalnih promena i poplave klijentelističkog zapošljavanja, spoljna politika Crne Gore je ostala ista, a unutrašnji poredak „oslobođen“ je delova jednog zakona, u vezi crkvene imovine, a uveden je u pravni poredak hibridni sporazum sa jednom od tradicionalnih crkava. Drugim rečima, politički i ekonomski sistem nije imao nikakvih promena, i dalje se radi o parlamentarnoj demokratiji i tržišnoj privredi.

U nedostatku „revolucionarnog“ smisla predmetnog datuma ovaj ne može ni imati značaj koji bi krstitelji želeli da mu daju, te onda pribegavaju „učvršćivanju“ tog datuma drugim plovilom krštenog imena „Ruka pravde“. Aluzija je jasna, ako već nema smisla u „korenitoj društvenoj promeni“ koju svaki mesijanski pretendent na revolucionara priziva, poput sadašnjeg vršioca dužnosti predsednika vlade Abazovića, onda bi atribut „pravde“ kao ispomoć, mogao dati neki smisao trajektima, pored njihove osnovne svrhe, prevoza putnika i vozila, u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala.

Abazović će svojom inventivnošću ući u anale pravne teorije posebno u delu njene simbolike. Naime, pompezni naziv „Ruka pravde“, u originalu „La main de justice“, svoj koren ima u feudalnom uređenju srednjevekovne Francuske. U vreme kraljeva i njihovih podanika, postojala je razlika između sizerena i suverena, u suštini suveren je bio vrhovni suveren, iliti „vrhovni poglavnik“. Ključna razlika u vlasti sizerena i suverena je bila u pravdi, odnosno sizeren je vladao određenom teritorijom, shodno volji suverena, a pravdu je utvrđivao i na kraju delio suveren. Istovetan sistem, u svojoj suštini je postojao u svim feudalnim društvima, te tako Dušanov zakonik utvrđuje da su svi podređeni zakonu (vlastela, vlastelčići, sebri, meropsi, popovi, itd.), odnosno Caru Dušanu, a on je dostojniji, izabraniji od drugih, tj. njegova volja nije ničim ograničena osim Božjom voljom. Tako npr. Lazar Hrebeljanović nije bio car, tj. suveren, jer u vreme Nemanjića, kada je verovatno dobio titulu, odnosno teritorije na upravljanje, bio je njihov vlastelčić, odnosno sizeren određene teritorije. Ekonomski iskazano, indikativan je član 190 Dušanovog zakonika o žiru, tada je žir imao savremeni značaj kukuruza, koji navodi: „I ako u župi žir rodi, toga žira caru polovina, a tome vlastelinu čije je imanje polovina.“.

Gore navedeno već ukazuje na osnovno svojstvo feudalnih sistema: institucionalizovanu nejednakost ljudi u vrednosti života, odnosno dostojanstvu, između plemstva i ostalih. Carev je ultimativni benefit, što bi rekao Abazović, jer su svi oni Carevi „Vlastelima i vlasteličićima, kojim je dalo carstvo mi zemlju i gradove.“. Tako član 94. Dušanovog zakonika propisuje: „Ako ubije vlastelin sebra u gradu, ili u župi, ili u katunu, da plati tisuću perpera, akoli sebar vlastelina ubije, da mu se obe ruke otseku i da plati trista perpera.“. Novčana kazna je plaćana caru, te je ovaj u oba slučaja imao benefit i bio relaksiran. Međutim, gubitak vlastelina je predstavljao po cara i njegov poredak veću društvenu opasnost, te je kazna za sebra (vrv. građanina) dehumanizacija i osuda na prosjačenje. Sudbina meropha, seljaka, je bila poluropska te član 207. propisuje: „Meropah, ako pobegne kuda od svoga gospodara u drugu zemlju ili carevu, gde ga nađe gospodar njegov, da ga osmudi i nos raspori, i ujemči da je opet njegov, a drugo ništa da mu ne uzme.“.

Simbol suverena kao izvora zakona i pravde, njegove vrhovne vlasti, bio je štap koji je na vrhu imao model ruke sa dva svijena i tri ispružena prsta, te otud i naziv „Ruka pravde“. Uz ovaj štap, suveren je imao i druge simbole svoje vlasti, poput onih koji su se mogli videti prilikom ovogodišnjeg krunisanja Čarlsa III: krunu, žezlo, presten, mamuze i mač. U desnoj ruci suveren drži žezlo ili mač, a u levoj „Ruku pravde“. Prsti na ruci su takođe imali svoju simboliku: palac je predstavljao kralja, kažiprst razum, a srednji prst milosrđe. Poruka je jasna i namenjena podanicima koji su mahom nepismeni:  Kralj, razumom i milosrđem, sudi. Srednji prst, pored svog „milosrdnog i plemenitog“ značenja u „Ruci pravde“ ima i svoje drugo značenje antičkog falusnog simbola,  „uskraćivanje milosrđa“, „narodsko“ shvatanje sadržano u simboličkom pokazivanju muškog polnog organa.

Interpretacijom značenja „Ruke pravde“ dolazimo do finalnog zaključka da je abazovićevsko poimanje „prsta milosrđa“ savremena „narodska“ simbolika upućena građankama i građanima Crne Gore. Da je Abazović želeo da trajekt bude simbol pravde, verovatno bi ga krstio samo „Pravda“ ili „Justitia“ u skladu sa EU standardima. Međutim, frojdovskim rečnikom objašnjeno, a podsvest je čudo, Bokokotorskim zalivom će saobraćati plovilo ”Ruka pravde”, ispruženog srednjeg prsta čoveka koji ne uspeva da prikrije manjak sopstvenog značaja, tzv. ”relaksacije”. Osobe koji svoj strah od besmisla smanjuje ubeđujući sebe da je suveren Crne Gore, tj. da je Crna Gora ”on”, ”Le Montenegro  c’est moi” a njegova ”Ruka pravde” i pripadajući srednji prst će stići sve one koji to zaslužuju, makar dok ih voza između Kamenara i Lepetana.

*Zabranjeno je kopiranje i korišćenje objavljenog sadržaja bez saglasnosti redakcije portala aktuelno.me i autora teksta