Za aktuelno.me
Piše: Marko Vešović
Donjomorački prdonja
Kada laže kao sa Ždrala,
Kobilićeva konja,
To često lakrdija nije mala
Već vaistinu velika,
No lašcu, udedečenom ko jelika,
Vjeruju ovce
Jerbo to bleji njihov tata:
Svi su iz JAJCA Ristina,
I to što zbori tvorac nelika
Hristovog, mora biti doslovce
Živa živcata
Istina
Od nehrđajućeg čelika.
A Crnogorci mnogi mu je smiju:
Rile više nema artiljeriju.
I meni Jugoslovenu
Kad ga rime o Ristu krenu
Čini se da sam naprasno posto
Ako ne Crnogorac
Stoposto
Da ustinu jesam gorac
Što reče Milutinović Sima,
Što znači da mogu biti i imam.
Pa kažem: jebo popove
Koji nemaju topove.
Amfilohije spada u najveće lopove,
I, dapače,
U otimače,
Ne, nego u pljačkaše
Povijesti naše.
Te, ako boga ima, da će kolik mačka,
Ne mora biti baš od smragada,
Na tu praksu za svagda
Stavljena je tačka.
Mada znadem da sve to
Što je oteto
Ristu je ko agda
Od baklave slatko.
Montenegrinjce tako je Bog satko.
*Zabranjeno je kopiranje i korišćenje objavljenog sadržaja bez saglasnosti redakcije portala Aktuelno.me i autora teksta
Neprimeran nivo!