piše: Goran Popović
Čim je Nik Đeljošaj pomenuo koncept manjinske vlade, sa Abazovićem kao premijerom, bez učešća, a uz podršku DPS-a, koji ima najveći broj poslanika u parlamentu, to je izazavalo buru paničnih reagovanja među konstituentima parlamentarne većine. Očekivano, ali ne i logično, jer od decembra prošle godine mi praktično imamo manjinsku vladu, bez učešća, a uz podršku Demokratskog fronta, kao najbrojnije političke grupacije u parlamentarnoj većini. DF i Demokrate su saopštile da bi se time „prekrojila izborna volja“.
Oni bi, naime, da i dalje ostanu ekskluzivni krojači izborne volje, mada nemaju pojma što će sa tom voljom, osim da časte Crkvu Srbije raznim nekretninama i udruženo mrze i ogovaraju DPS i predsjednika Đukanovića. Opozicioni sindrom inferiornosti, stican decenijama, toliko im se ukorijenio da sad hoće da smijene i vladu koju su sami birali, ali ni to im ne ide od ruke već nekoliko mjeseci. Novi rok da isprate Krivokapića je 10. decembar, pa ćemo vidjeti kakav će to biti novi kroj izborne volje. Samo dok se Dritanu razbistri.
Veseli premijer, sa još veselijim ministrima, za to vrijeme promoviše bajkovite programe o procvatu i prosperitetu. Veli da je to „priča za građane“, a ne za političare, šta god to značilo. Predstavljajući kapitalni budžet i „investicioni plan“ za narednu godinu obećao je da će za 365 dana realizovati više od 300 projekata, odnosno 14 bolnica, 16 škola, tri stadiona, dva bazena, 75 raznih puteva, deset domova zdravlja, 17 vrtića i još mnogo toga. Za tako intenzivnu investicionu aktivnost skoro svakog dana u narednoj godini izdvojiće skoro milion eura. Mašala!
Istog dana premijer je priznao da mu je „mala glava“, pa mu u nju ne može da stane baš svaki projekat, ali da će građani sa minimalcem od 450 i prosječnom platom od 700 eura biti srećni i zadovoljni. A ako te plate ne isplati u januaru, neka ga smijene u februaru. I još je izjavio da „ako njega bije glas da pije“, onda se to ne može reći za njegove kćerke koje piju samo povremeno. Demantovao je i sve priče iz „gluve sobe“ o varijantama za dostavljanje srpskih popova na Cetinje 5. septembra. Mada nas je potpredsjednica Skupštine Branka Bošnjak naučila da nije riječ o popovima, nego o monasima. I da se oni ne dostavljaju, što je stručno elaborirao i poslanik Koprivica.
A dok se u „gluvoj sobi“ svašta priča, državna preduzeća propadaju. Kako je saopštilo Bojanićevo ministarstvo, polovina javnih preduzeća su gubitaši, a EPCG pod upravom M. Đukanovića ostvarila je pad u poslovanju za 16,7 miliona eura ili 98 odsto. Među gubitašima je i nova avio kompanija TO Montenegro koja je u minusu 2,6 miliona za devet mjeseci. Kako i neće kad je firma osnovana „za nula eura“, a Vlada im kupila dva aviona za 21 milion eura, i to bez motora. I dok pravi gubitke, izvršni direktor To Montenegro Predrag Todorović prima platu od 4,4 hiljade eura i naknadu za zakup stana do hiljadu eura. A prema ugovoru, već je ostvario pravo na 50 hiljada eura bonusa?! Evropa sad, a Crna Gora odmah!
PS: Na osnovu gore navedenog, sasvim na mjestu je jučerašnje pitanje poslanika Ljuiđa Škrelje upućeno potpredsjedniku aktuelne vlade Dritanu Abazoviću: A ko će vas da uhapsi?