Za aktuelno.me
Piše: Vlatko Sekulović
U svakom društvu, kako bi bilo funkcionalno, mora biti očuvano osnovno poverenje, kako ga naziva Giddens, među ljudima. Ovo poverenje je zasnovano na dominantnom sistemu smisla i vrednosti, ideologiji, koji naš život, tu kratku crticu između datuma rođenja i smrti kako ga je opisao Balašević, čini vrednim življenja. Svaka zajednica da bi opstala mora imati stavove koji su „core“, „osnovni“, stavovi oko kojih nema pogađanja niti trgovine, jer usled svog značaja čine stubove poverenja i stabilnosti, te uslov opstanka društva.
Među tim stavovima se posebno izdvajaju oni vezani za život i telo, što se vidi i prema pravnoj kodifikaciji tih vrednosti u skladu sa univerzalnim ljudskim pravima i slobodama. Masovni zločini, kvalifikovani kao zločini protiv čovečnosti zahtevaju, usled svojih tragičnih posledica, jednoznačan stav jednog društva, odnosno svih članova te zajednice, i ne može se tolerisati u okviru jednog društva stav koji tvrdi da zločini protiv čovečnosti nisu zločini. Jedan od takvih osnovnih stavova, koji zahteva apsolutnu moralnu i pravnu zaštitu, je stav da se na prostoru Evrope desio Holokaust, odnosno genocid nad Jevrejima u Drugom svetskom ratu. Naredni stav je da je Jasenovac bio logor smrti, a da se nad Srbima na Kozari desio genocid. U istoj ravni je i zločin počinjen jula 1995. godine u Srebrenici, genocid nad Bošnjacima.
Sva tri navedena stava su utvrđena presudama sudova, u postupcima u kojima su izvođeni dokazi, pružana odbrana i na osnovu toga su sudije donele svoj stav osuđujući odgovorne na kazne. Oko ovih stavova ne može biti pregovora, diskusija, pravničkih sofizama. Sloboda mišljenja, pod određenim uslovima, je ograničena, nije apsolutna jer može biti zloupotrebljena, kao što je to nedavno uradio odlazeći ministar u crnogorskoj vladi, Leposavić. Moralna osuda njegovih izjava kojima je negirao genocid u Srebrenici 1995. godine, je zato bila vrlo eksplicitna posebno od strane onih zemalja koje imaju sopstvena iskustva sa nacizmom ili onih za koje su ideologije superiornosti, poput nacionalizma, pretnje po nacionalnu bezbednost, kao što su to SAD. Reakcija najviših crnogorskih državnih funkcionera je bila jasna, Đukanovićeva, kao i Bečićeva. Vlada Crne Gore se nemušto pozvala na poštovanje Rezolucije o Srebrenici, što je načelno bilo u redu, ali nedovoljno, ako se ima u vidu da ministar pravde u toj Vladi nije doveo u pitanje poštovanje presude, nije rekao da presuda za genocid ne postoji, već je zauzeo stav da nije počinjeno delo genocida nad Bošnjacima u Srebrenici jula 1995. godine.
Odnos Krivokapića, kao najodgovornijeg za stavove Vlade i njenih pojedinaca, po pitanju genocida u Srebrenici 1995. godine i zahteva za smenom Leposavića, može se tumačiti na različite načine. Međutim, bez obzira kako je ta Vlada nastala, ko su političke snage koje je čine, bitno je da se iz nje izoluje pojedinac koji ugrožava osnovne stavove savremenog pravnog poretka ne samo u Crnoj Gori, već i u Evropi i svetu, a zasnovanog na Povelji Ujedinjenih nacija i presudama sudova ove organizacije. Ako je cilj da se u društvenoj svesti ojača stav utvrđen presudama međunarodnih sudova da se u Srebrenici jula 1995. godine dogodio genocid, onda je Krivokapićev zahtev za smenom Leposavića konstruktivan.
Jačanje svesti o dimenzijama i prirodi tog zločina iz jula 1995. godine kako bi se kod ljudi izazvala osuda i odbojnost, te usvojili kao svoj stav ono što se neke sudije u dalekom Hagu utvrdile, ne može biti zasnovano samo na ponavljanju opisa zločina, već je neophodno preduzeti mere protiv onih koji osporavaju da se desio taj zločin. Možda odluka Krivokapića neće zadovoljiti pravdu, ali isto tako neće ni presude za ratne zločine, jer apsolutna pravda bi bila vratiti mrtve žrtve među žive. Ipak, sigurno će ojačati svest da se ne može nekažnjeno osporavati zločin protiv čovečnosti utvrđen presudom, pa makar kazna i bila samo smena sa mesta ministra. Porodicama žrtava genocida, to što neki Leposavić neće više biti ministar verovatno ne znači mnogo, ali ovaj više neće moći sa tog mesta da vređa dostojanstvo žrtava i tako da seiri nad njihovim bolom, niti da propagira svoje ideje.
Crnogorsko društvo, zahvaljujući najpre poslaniku DPS-a Nikoliću koji je izveo Leposavića na čistinu, je u procesu potvrđivanja osude genocida u Srebrenici kao jednog od stavova oko kojih nema diskusije. U tom pravcu, inicijative opozicionih i manjinskih partija, te nevladinih organizacija, su bile ključne, ali bi bile ograničene da iste stavove nisu iznele i neke od partija koje čine vladajuću većinu. Obeležje osnovnih stavova koji su u temelju jednog društva jeste da su transcedentni u odnosu na stranačke podele. Stav o osudi genocida u Srebrenici 1995. godine, mora biti jedan od takvih stavova ne samo u Crnoj Gori, već u čitavom regionu, a posebno u Srbiji.
Krivokapićev iskorak se može tumačiti i na sledeći način: nije manje Srbin niti vernik, ako preduzme korake protiv Srbina i vernika koji svojim stavovima vređa ljudsko dostojanstvo onih koji su zbog nacionalizma izgubili sve. Genocid u Srebrenici je zločin protiv čovečnosti, protiv suštine ljudskog bića, njegove jedinstvenosti i značaja ljudskog života, u tome je gori od „običnog“ ubistva. U tom smislu mora biti podržan svaki čin osude onih koji negiraju ovaj zločin. Posebno iz razloga što će DF, kao što je i najavio poslanik ove organizacije, Slaven Radunović, braniti Leposavića, pokušavajući da monopolizuju Srbe, jer Leposavićev stav navodno „dijeli svaki Srbin u Crnoj Gori“, te ispada da Krivokapić nije Srbin, odnosno da je „loš“ Srbin.
Možda svaki srpski nacionalista deli Leposavićev stav, ali sigurno nisu svi Srbi nacionalisti, niti su svi Srbi kukavice zaposednute ideologijom straha od drugog ljudskog bića samo zato što je ono druge vere ili nacije. Crna Gora je uvek imala ljude poput Marka Miljanova, Srbina, koji se nije plašio drugih, za razliku od pomenutog Slavena, već se divio primerima čovečnosti kako u svom narodu, tako i u drugim narodima, istovremeno prepoznajući i osuđujući zločine protiv čovečnosti koje su počinili i pripadnici njegovog naroda. Etika čojstva Marka Miljanova je u korenu osude zločina protiv čovečnosti. Leposavić negiranjem zločina protiv čovečnosti, negira Marka Miljanova. Crnogorski patriotizam zasnovan na čojstvu, poštovanju i ravnopravnosti ljudskih bića i njihovim neotuđivim pravima na veroispovest i naciju, nije monopol bilo koje etničke grupe u Crnoj Gori. Crnogorski patriotizam ima tu osobinu da može biti nadnacionalni, da može uključiti kako Srbe, tako i Crnogorce, Bošnjake, Albance ili Hrvate. Uslov svih uslova je da je jedan od osnovnih stavova tako shvaćenog patriotizma, zasnovanog i na etici jednog Srbina iz Crne Gore, Marka Miljanova, osuda zločina protiv čojstva, uključujući i genocid u Srebrenici 1995. godine.
*Zabranjeno je kopiranje i korišćenje objavljenog sadržaja bez saglasnosti redakcije portala Aktuelno.me i autora teksta