ANATOMIJA JEDNE HAJKE (26): Lelekača za Šekoga

Piše: Šeki Radončić

Mediji isfrustriranog Miodraga M. Perovića počeli su otvoreno da prozivaju i dijele moralne packe svima koji neće da mu se priključe u svetoj misiji medijskog smaknuća Šemsudina Radončića. Tako Miodrag Rašović, Don Mikelijev knjigovođa sa titulom izvršnog direktora Monitora, u svom uvodniku (Monitor, 28. oktobar 2011.) pisanom Kutinom rukom, oštro kritikuje pasivne crnogorske suvereniste i na njih vrši pritisak da skupe hrabrost i javno se uključe u hajku.

„Prećutna saglasnost za linč Pejovića od suverenista koji stoje po strani je takođe značajna. Ne žele da se miješaju u tuđe bitke. Oni se bave uzvišenim stvarima – zastava, himna i jezik. Kako da govore o ratnoj ulozi Mila Đukanovića, kada šefa DPS-a izjednačavaju sa onim što im je najsvetije – državom“, tvrdi Miškov računovođa.

I pored žestoke prljave kampanje protiv autora Heroja našeg doba, u kojoj se obilato koristio neistinama, podvalama i govorom mržnje, Prodavac Laži je u konačnici poražen. Ni jedan pravi crnogorski intelektualac, svejedno radi li se o piscu, naučniku, akademiku, slikaru, režiseru, novinaru, nije pristao da mu Kesedžijini srebrnjaci i zvanje kolumniste Vijesti postanu mjera sopstvene intelektualnosti i svog duhovnog života.

Na vrhu Perovićeve piramide moralnih vrijednosti mogu biti samo kvaziintelektualci Milan Popović, Marko Milačić, Srđa i Koča Pavlović, Miško Đukić, Esad Kočan, Željko Ivanović, Milka Tadić…, sve bolji od boljega.

Predvođeni Prodavcem Laži oni izigravaju savjest Crne Gore, esenciju moralne čistote, pravdoljublja, humanosti, obrazovanosti, pameti, a u stvari uspostavljaju Don Mikelijev medijsko-mafijaški poredak upakovan u celofan univerzalnih ljudskih vrijednosti.

Perovićev javni poziv na linč autora Heroja našeg doba nije privatila ni jedna od tri hiljade nevladinih organizacija iz Crne Gore. Tako su crnogorski intelektualci i nevladin sektor, ne dozvoljavajući da ih Prodavac Laži uvuče u svoju kaljugu, pokazali da u Crnoj Gori postoji kakvo-takvo javno mnjenje koje odbacuje miškovštinu i kočanizaciju.

Cunami

Da sve bude gore po medijsku mafiju, nakon premijere Heroja našeg doba na TV IN i Srđan Kusovac otvara stranice Pobjede Marku Vešoviću, intelektualcu koji ne može da sa strane gleda nepravdu. Britki Vešović će udariti po crnogorskom zlu kao po pranju. A onda će prodavce laži pogoditi cunami: Vešović i Radončić će na stranicama Pobjede napisati knjigu Miško Kesedžija i njegove bize /Esej o crnogorskom zlu/.

Ta knjiga je temeljita destrukcija M. M. Perovića, njegovih ortaka i kvaziintelektualaca. Dokazali smo, a ni jedan navod nam nijesu osporili, da se ne radi o moralnim veličinama, kako su se prodavali, već o običnim moralnim kepecima i švindlerima.

Dok smo pisali knjigu, jako sam brinuo za Vešovićevo zdravlje. Srce pjesnika, koje je već opalio jedan infarkt, osjetljivije je na zemaljske nepravde nego u većine smrtnika. Marko je teško doživljavao najniže uvrede i laži koje su o njemu plasirali Perović i njegovi medijski strvinari. Noćima nije mogao da spava. Često je sebi špricao nitroglicerin pod jezik da obori visok pritisak ili uspori pomahnitali rad srca. „Ubiće me crnogorski otrov“, govorio je Marko. U strahu da će ga ta bagra doista i ubiti, rekao sam Marku da mu više ništa neću prenijeti, ni jednu riječ, ni jednu uvredu koju su na njegov ili naš račun napisali ili rekli Perovićevi pretorijanci.

Neću da imam bilo kakve veze sa ubistvom pjesnika. Neću da Marko Vešović okonča život kao Skender Kulenović ili Mak Dizdar: nakon prljavih hajki u kojima su čerečeni, pokosio ih je srčani i moždani udar.

Iako sam naučio biti u manjini, a i nijesam pjesnik, i ja sam teško preživljavao neviđenu hajku, podmetanja, uvrede, lažne prijave policiji, cirkularna pisma i SMS poruke. Svaki njihov novi napad donosio je novu bol u želucu. Svaku noć sam odlazio na spavanje sa blatom koje su na mene bacali hajkači. Kad zatvori oči, slikaru se, kažu, pojave boje, muzičaru zvuk, a meni bi se pojavio Kerovođa s čoporom goniča iza mojih peta.

Ponekad bi se javila i slika Perovićeve rulje kako me juri, kamenuje i hoće živa da me sahrani. No, ujutru bih se budio s novom snagom da istinu istjeram na čistac.

Jaram koji su mi kačili Prodavac Laži i njegovo intelektualno podzemlje još teže je podnosila moja porodica. Posebno im je teško palo javno kopanje moje grobnice, sahranjivanje, pisanje čitulja… Uzaludna su bila objašnjenja da dođe vrijeme kada se prijatelji okrenu protiv vas i da je to trenutak kad im upoznate pravo lice, njihovu pakost, zavist i ljubomoru, koju ranije nijeste primjećivali. Ili ste je ignorisali gradeći prijateljstvo.

Atmosfera linča

Prodavcu Laži i njegovim ortacima jedino je bilo važno da me njihova štampa i mediji proglase krivim i osude na moralnu smrt koja nekada zna biti ravna i onoj fizičkoj. Ta vaninstitucionalna suđenja i presude, bez prava na odbranu i žalbu, postala su specijalka Don Mikelijevog užeg kabineta za moralne likvidacije.

Iako kreiranje atmosfere linča među crnogorskim intelektualcima i u NVO sektoru nije imalo učinka, Perovićevi propagandisti su kod neinformisanih ljudi svakim novim napadom u medijima jačali mržnju prema Šemsudinu Radončiću. Toga zadatka se pridržavao i Veseljko Koprivica. (Dez)informišući čitaoce sarajevskih Dana (28. oktobra 2011.) o crnogorskoj premijeri Heroja našeg doba, Koprivica ističe u svom tekstu da „o tome kako je prihvaćeno Radončićevo djelo dovoljno je pogledati komentare na nerežimskim portalima i medijima u Crnoj Gori“.

Pogledao sam. Javni servis.me objavljuje na desetine fašističkih komentara protiv Šemsudina Radončića, čak i deseteračke pjesme. Zbog darovitosti pjesnika i umjetničke vrijednosti njegove pjesme, izdvojio sam jednu:

26. oktobar 2011. – 18:10 u 6:10 pm

Lelekača za Šekoga

Što si nam se

rastužioo

kome li si

uputioo

sitna slova,

Veljeg pera

osta Šemsooo

ti nevjera.

216

Što si nam se

ukrutioo

na zle putee

uputio.

Nemoj Šeko

obraza ti

crnogorce napuštati.

Mi te Šeko

svi žalimoo

i obrazeee

ne sušimoo.

Što si Šekooo

diga ruku

na se jado

crnu bruku.

Po Veseljkovim instrukcijama pogledao sam i portale raznih medija.

Neki čitaoci portala Vijesti, nijesu baš prijateljski raspoloženi prema autoru Heroja našeg doba, pa imaju konkretan prijedlog:

• jovan_celebic | 04.10. 2011. u 11:45h

Mislim da ovom mudžahedinu Šemsudinu treba zabraniti da kroči u Crnu Goru a kamoli da piše.

Što se može smatrati demokratskim činom u poređenju sa „Mondeom“, komentatorom sa „portala“ Slobodna Crna Gora.eu, koji smatra „da Radončića treba osuditi na kaznu strijeljanjem, bez prava na žalbu“.

Na blogu Slavka Perovića, komentator „Kela“ prepričava kako je na Free Montenegro Miško Đukić „u emisiju doveo nekog Roka Pajsera“. I kako je taj Roko „za Radončića pričao da je bio kasap koji se nije mica sa stočne pijace. Uzme ovcu i nosi je pješke za vrat do Drpe Mandića, mrčena ovca mu piša i sere za vrat i Šemso tako uneređen stigne s njom do mesare.“ Izdvojio bih i komentar sa portala TOPIX.com:

• miki haker, Podgorica, Montenegro, Oct 25, 2011

JEBACEMO TI MATER TURCINE!

POPUSI NAM KURČINE!

Pod uticajem neviđene hajke, najčudovišnijih podmetanja i javnog žigosanja na fejsbuku mi se tih dana javio i V. Redžepagić, selefija (vehabija) iz Plava. Optužio me, uz mnogo uvreda, da napadam muslimanske prijatelje, nezavisne intelektualce i medije, jer „sam brat Fahrudina Radončića, prijatelja zločinca Mila Đukanovića!“

[Nekoliko mjeseci kasnije, 17. januara, 2012., Redžepagić mi se ponovo javio iz Plava:

„Selam Alejkum, tek sad sam počeo kapirat’ određene stvari. Ova reagovanja na pisanja Nikolaidisa od strane Pavlovića (koji je blizak prijatelj i istomišljenik osoba koje Vas napadaju) počela su mi otvarati oči. A također, prije nekoliko sam bio na predavanju Marka Milačića, Milana Popovića i još nekih ljudi, i kad sam čuo njihovu priču da se protive čak nezavisnosti Kosova, da kritikuju NATO bombardovanje SRJ, da prijateljuju neki od njih sa Miroslavom Lazanskim i slično, jasno mi je bilo kakvu ekipu ljudi sam slušao. Tako da tražim od Vas halala. Žao mi je što sam razgovarao sa Vama na onakav način. I nadam se da ćete prihvatiti moje izvinjenje. Potrudiću se, zbog sebe, da ubuduće ne govorim i mješam se u stvari koje dovoljno ne poznajem.“]

Koprivica je bio u pravu: komentari na ekstremističkim portalima i u medijima Prodavaca Laži doista govore o tome kako su prihvatili Radončićevo djelo, ali i o nepoštovanju elementarnih standarda pristojnosti i uljudnosti, o jeziku mržnje, uvredama, diskreditacijama, nipodaštavanjima, koji podstiču na nasilje i predstavljaju direktan poziv ne samo na moralnu, već i na fizičku likvidaciju.

Moćni govor mržnje, koji svakodnevno raspiruju nezavisni a privatni pretvorio se u mač koji bi kidao glave: Šemsudinu Radončiću, kome je Don Mikeli već iskopao grobnicu a njegov ortak Željko Ivanović napisao čitulju, život je bio i bukvalno ugrožen. Bilo je pitanje dana kad će neki luđak ili radikal ubiti tu ološ kao psa pored plota.

U sjutrašnjem nastavku čitaćete OD MIKELIJA DO DON MIKELIJA

*Anatomiju jedne hajke na engleskom jeziku možete preuzeti na OVOM linku.

*Zabranjeno je kopiranje i korišćenje objavljenog sadržaja bez saglasnosti redakcije portala Aktuelno.me i autora teksta