za aktuelno.me
piše Vlatko Sekulović
Humanitarna organizacija navijača, „Delije“, koja je uvek bila tamo gde se „branila Otadžbina“, kako sami tvrde, nakon dobrotvornog performansa bakljadom u Herceg Novom, izvela je novi u Beogradu, ispred stadiona „Rajko Mitić“, postavivši tenk T-55. Verovatna simbolika, u interpretaciji nacionalističkih političara poput Miloša Konjevića, Radomira Nikčevića ili Matije Bećkovića, pošto se navodno radi o imitaciji tenka, jeste da se postavi cveće u cevi istog i pođe dogodine u Prizren, kako bi se nenasilnim sredstvima „istrebila kuga“, kako je to poručio šansonjer na gore navedenoj bakljadi.
Simbolika postavljanja navedenog tenka ima još aspekata. Navedeno oruđe, nekadašnje oružje koje je 1991. godine, navodno, korišćeno pred Vukovarom, vratilo se u Beograd kao obogaljen tenk „maketa“, jadan odraz onog što je nekad bilo, svedočeći o potpunoj uzaludnosti, propasti i štetnosti politike koja ga je uputila na hrvatsko ratište. Borno vozilo koje je pobunjeni vojnik iz Hrvatske dovezao pred zgradu Savezne skupštine u jesen 1991. godine i ražalovani tenk pred stadionom, simboli su vojnog poraza srpskog nacionalizma u „odbrani Otadžbine“ u Kninu, Vukovaru ili Dubrovniku. Imajući u vidu da je Srbija okružena zemljama u sastavu NATO, a da je u BIH i na Kosovu Severnoatlantski savez fizički prisutan, srpski nacionalisti bi prošli isto, ako ne i gore, kao i devedesetih godina prošlog veka, kada bi krenuli ponovo da „brane Otadžbinu“ izvan granica Srbije. Uprkos njihovoj zaluđenosti o superiornosti nad drugim narodima, koja proizilazi iz prostog razloga što pripadaju izabranom, svetosavskom narodu, srpski nacionalisti, tj. njihova udarna pesnica tzv. navijačke grupe u suštini su svesni vlastite inferiornosti, te se plaše i ne žele sukob sa naoružanim i organizovanim protivnicima.
U opisanom kontekstu frustracija i nemoći da svoje nagone iskale nad pripadnicima drugih država, simbolika njihove tenkovske poruke je onda upravljena pre svega prema srpskom društvu i nadležnim državnim organima. Jednostavno, postavljanjem tenka ispred stadiona, dakle na javnoj površini, ove organizovane grupe poručuju svojim sugrađanima da imaju pretenzije nad monopolom sile. Pošto se država od razbojničke bande razlikuje po tome što je njena sila zasnovana na zakonu, jasno je da se radi o pokušaju razbojničke bande da na simbolički način sruši monopol zakonite sile oličene u policiji i vojsci.
Patetično izgledaju i izraz su institucionalne slabosti izjave državnih zvaničnika, da se ne radi o oružju već o nekakvoj maketi, te se stvara privid zakonitosti i čuvanja monopola sile, jer je po rečima nadležnog srpskog ministra za unutrašnje poslove, izvršena nekakva kontradiverziona kontrola deaktiviranog tenka, a tužilaštvo navelo da nema krivičnog dela.
Činjenica ostaje da se ne zna ko je odobrio postavljenje oružja na javnoj površini i uopšte odakle pravo nekome da veliča oružje i nasilje pred fudbalskim stadionom? Oružje se može proučavati i posmatrati u muzeju ili u vojnim objektima, u jednom slučaju radi istorije, a u drugom radi odbrane, a ne pred sportskim objektima. Spram ovog postavljenog u Beogradu, tenk T34 ispred objekta CSKA u Moskvi izgleda kao poveća igračka za decu. Čak i u ovoj situaciji srpski nacionalisti ništa originalno nisu smislili, već su napravili lošu kopiju onoga što je već urađeno u Rusiji, a i tamo nema taj zlokobni prizvuk koji ima veličanje oružja u društvu koje je pregrmelo tri rata pre manje od dve decenije.
Postavljanje tenka dešava se u situaciji kada su mediji u Srbiji preplavljeni fotografijama naoružane osobe u punoj vojničkoj uniformi koja je, prema zvaničnim policijskim saopštenjima, izvršila nedavno četvorostruko surovo ubistvo u Jabukovcu. Veličanje nasilja i oružja u zemlji koja je duboko traumatizovana korišćenjem istih, ne samo usled ratova tokom devedesetih godina prošlog veka, već i masovnim ubistvima, poput devetostrukog ubistva 2007. godine ili trinaestostrukog ubistva u Velikoj Ivanči 2013. godine, te nemoć institucija da i na simboličan način štite monopol sile, može samo dodatno ubrzati proces smanjenja stanovništva u Srbiji. Kultura nasilja samo pojačava emigraciju iz zemlje u kojoj njeni građani svaki dan dobijaju nove dokaze da hajdučke bande mogu nesmetano da rade šta im se prohte, ubiju građanina Frimermana, spaljuju policajca, sruše jedno naselje, prebiju goste i polome čitav lokal, postave tenk. Drugim rečima kultura nasilja i njeni protagonisti predstavljaju glavnu pretnju po nacionalnu bezbednost u Srbiji. Primer kako država, uz sve njene manjkavosti, reaguje na nasilje navijača, simboličko ili stvarno, je i ovogodišnji slučaj obračuna snaga reda sa navijačkom grupom „Varvari“ u Podgorici, ovim poslednjim sigurno skoro neće pasti na pamet da postave kakvo borno vozilo pred stadionom pod Goricom.
*Zabranjeno je kopiranje i korišćenje obajavljenog sadržaja bez saglasnosti redakcije portala Aktuelno.me i autora teksta.