piše: Željko Vukmirović
Kad Andrija Mandić krene da se ofira, tu trava ne raste.
Valjda osokoljen otvorenom i organizacionom podrškom Srpske pravoslavne crkve, baš kao i finansijskom podrškom pristiglom iz Srbije na ime “očuvanja srpske kulturne baštine u Crnoj Gori”, eto ti njega niotkuda sa prognozom poraza Mila Đukanovića. Garant.
Ipak, taj potonji Mandićev javni nastup nešto baš i ne pije vodu. O tome kakva je to Mandić dobra učinio za Crnu Goru, nikada nećemo saznati. O tome koliko je njegov prosrpski angažman učinio njemu lično dobra, sasvim je druga stvar. O tome da je malo “vojvoda”, a malo i nije, takođe je nešto sasvim drugo.
O tome da je svojevremeno zaradio imenovanje “prozapadni srpski nacionalista” svakako je posebna priča. O tome da je požurio da proslavi Dan nezavisnosti 21. maja 2007. godine na američkom razaraču u Boki, takođe bi mogli da pričamo. A i o tome da je nešto kasnije uvjeravao američke predstavnike kako će uvesti Crnu Goru u NATO samo da mu pomognu da skine tog…kako se zove…Mila.
O njegovom slavljenju četničkih komandanata i srpskog nacionalističkog pokreta, te promociji izjednačavanja kvislinškog i partizanskog pokreta, nemamo što da pričamo.
O njegovoj umišljenosti povodom rejtinga političke koalicije čiji je jedan od lidera, sve je već rečeno. Ostaje mu samo mučan period do 30. avgusta, kada će morati da odradi Vučićeve i SPC uplate, sve to spakuje protiv crnogorskog predsjednika Mila Đukanovića i gleda da se nekako politički dostojanstveno skloni.
I to je ta stvar sa ofiranjem Andrije Mandića. A tu već trava ne raste…
*Zabranjeno je kopiranje i korišćenje objavljenog sadržaja bez saglasnosti redakcije portala Aktuelno.me i autora teksta
KAPLAR ČOČ – ČETNIK OSTAJE ČETNIK ĐENERALOV ( AMFILOHIJEV )