Sve je jasno – „srpski svet“ ili Crna Gora

Piše: Goran Popović

Sve je, evo, neđelju prije izbore, sasvim jasno. Biraćemo 30. avgusta između „srpskog sveta“ i ostatka civilizacije 21. vijeka, u koju se od maja 2006. godine, ubraja i Crna Gora.  Pa što se kome više sviđa.

Jasno je da u „srpskom svetu“ Crne Gore više ne bi bilo. Kao što je, utopljena u tadašnji „srpski svet“, ugašena i nestala sa svjetske zemljopisne karte 1918. godine.

Možete samo zamisliti šta bi se desilo u slučaju da crkveni politički trijumvirat, sazdan iz tri ešelona – Demokratskog fronta četničkog vojvode Andrije Mandića, Demokrata  „balabanskog apatrida“  Alekse Bečića i GP URA  „svetosavca“ Dritana Abazovića (kako ih je ovih dana kvalifikovao komentator jednog ovdašnjeg portala) dođe na vlast u ovoj državi.  Izjava potpredsjednika Podgoričke skupštine Sava Fatića: „Od danas, mi više nijesmo Crnogorci nego Srbi“  bila  bi njihov  spiritus movens. Šta bi se desilo sa ostalim nesrpskim življem (liše Dritana) da i ne slutimo.

Drugi izbor nam je da završimo auto-put do Boljara, izgradimo i Jadranko-jonski, napravimo hidroelektranu Komarnicu, zatvorimo sva već otvorena pregovaračka poglavlja sa Evropskom unijom i da izaberemo premijera koji neće svakom popu i igumaniji ljubiti ruku đe god ih sretne…

Za normalne ljude, izbor je sasvim  jasan, ali…

Predizborna kampanje udružene svetosavske opozicije, međutim, otkrila je da oni računaju na glasače iz, najblaže rečeno, prilično retardirane ciljne grupe građana ove države. Jer  „temeljno stupidni igrokazi“ (B. Grinevski) DF-a i Demokrata, koji se do bolno prećerane frekvencije emituju svuda dokaz su baš takve namjere.

Bez uvrede, ali samo totalni idiot se može „primiti“ na etičko i estetičko dno dna spotova sa „trpezom DPS-a“ i nervoznog policajca koji zaustavlja saobraćaj da prođe „majbah sa Kim Džong Ilom“. (Mada je trčanje bodigarda uz automobil predsjednika izmislila tajna služba Amerike, jedne od najdemokratskijih država na planeti.)

Dodatni doprinos ovom političkom kičeraju daju i tzv. „nezavisni“ elektronski i štampani mediji, đe je teško razlučiti šta je opozicioni politički  marketing, a šta profesionalni i objektivni informativni program. Praktično, nema razlike!

No, već smo sve to viđeli 2016. godine. Znamo čije naslovnice su bile poplavile od slogana „MI ili On“.  Isti slogan, malo razuđen i stupidno inoviran, na snazi je i danas. Ali je sasvim jasno da u Crnoj Gori  ni tada nije bilo dovoljno idiota koji će glasati za njih. Kao ni dvije godine kasnije na predsjedničkim izborima kad je „ON“ u prvom krugu dobio 54 odsto glasova.

Zajebali su se opet: Premala im je ciljna grupa u Crnoj Gori!

Jedina dobra sekvenca u predizbornoj crkveno- političkoj kampanji je što ne daju da niđe ništa ne priča Marko Milačić. A originalna inovacija je preporuka da njihovi glasači treba da budu prevaranti i uzmu pare od Mila, a glasaju za Amfilohija, što su posebno minule neđelje potencirali prvi čovjek Berana Šćekić i prvi na srpskoj listi Krivokapić.

PS: Ostaje da saznamo kako se zove pripadnik Bečićeve nacije „Mir“?  Možda Mirko?  I đe su to Medojevićevi Romi iz Italije, Holandije i Njemačke… I đe su pare iz Srbije?

Sve je jasno…