za aktuelno.me
piše: Željko Vukmirović
Rezime učinka Demokratskog fronta povodom Predloga zakona o slobodi vjeroispovjesti kreće se na skučenom prostoru prijetnji od “da donesemo benzin i zapalimo Skupštinu” do “preko nas živih”.
Nedostaje samo “dajemo vam još deset minuta, nećemo moći da kontrolišemo masu”.
Baš kao prije četiri godine. Ista meta, isto odstojanje. Ništa odgovornost. Oni to samo politički prijete.
Pa, ko se primi, neka odgovara. Njegova stvar.
Uostalom, taj branitelj srpskog nacionalnog bića u Crnoj Gori iz Demokratskog fronta, Slaven Radunović, bio je jasan još prije četiri godine – “nećemo moći da kontrolišemo masu”. Prošao je bez odgovornosti. Ljepota poroka.
O tome otkad je narod kilogramska masa vjerovatno bi tačan odgovor dali vođe srpskih nacionalista sa boravkom u zatvoru Ševeningen i titulama ratnih zločinaca.
Neće ni Slaven ni Rajo ni Milanče ni Medo. Oni sve to samo “politički”.
Plus, Srpska pravoslavna crkva. Sa upriličenom koordinacijom i sinhronizovanim angažmanom srpskog mitropolita Amfilohija. A bogami i srpskog patrijarha Irineja.
A bogami i portparolke ruskog ministarstva spoljnih poslova Maše Zaharove.
Valjda niste mislili da sve ovo može proći bez nje?
Naročito kad još spočita kako “tema prevazilazi nacionalne granice”. Ili možda neko misli kako Rusija nema legitimitet da se miješa u unutrašnje stvari druge zemlje? Naravno, razlike nastaju kada Evropa upozori Rusiju na poštovanje ljudskih prava. To već ne prolazi. I za Mašu je to itekako petljanje u unutrašnje stvari Rusije.
Tek, petljanje ruskih vlasti se nameće kao nedodirljiva i bezgranična stvar.
I to je suština priče. Sve ima svoje granice.