za aktuelno.me
piše Vlatko Sekulović
Navršava se 75 godina od oslobađanja koncentracionog logora Aušvic-Birkenau. Ovo postrojenje smrti nas i danas opominje da se takav zločin, poput Holokausta, ne sme ponoviti. Logor u kome je lišeno života preko milion ljudi, pre svega Jevreja i Roma, nije bio prirodna nepogoda, bio je posledica određenih ideja. Nacional-socijalistička nemačka radnička partija bila je politička mašinerija koja je služila promovisanju određenog sistema ideja, odnosno ideologije, koja je postavši državnom, došla do sredstava da realizuje jedan od svojih ciljeva, uništenja naroda koje je smatrala protivnim kulturi.
Suštinu ovog sistema ideja lapidarno izražava jedan pamflet Jozefa Gebelsa, glavnog propagandiste i ideologa nacizma, „Ti prokleti nacisti“, iz 1932. godine. Gebels piše da su nacisti nacionalisti zato što vide naciju kao jedini način da se sve snage nacije ujedine kako bi se održalo i unapredilo njihovo (nemačko) postojanje i uslovi pod kojima (Nemci) žive. Nacionalizam je vezan za krv i rasu, piše Gebels, a Jevreji „uništavaju čistotu krvi“, oni su „svesni uništitelji naše rase“, „kao nacionalisti mi se suprotstavljamo Jevrejima jer ih vidimo kao večne neprijatelje naše nacionalne časti i nacionalne slobode“. Gebels dopušta da su Jevreji ljudska bića, ali kakva, „nepristojna“, jer Jevreji drže Nemce potlačenim na nehuman način i onda navodi sledeći primer: „Ako neko ošamari tvoju majku u lice da li ćeš reći: „Hvala! Ipak je on ljudsko biće“. To nije ljudsko biće, to je monstrum. A ipak Jevrejin je još više učinio našoj majci Nemačkoj, i to i dan danas radi.“.
Za Gebelsa je Jevrejin „otelotvoreni demon razgradnje“ i neprijatelj nacionalista, te piše: „Tamo gde on (Jevrejin) nađe prljavštinu i raspad, on izranja i počinje svoj posao kasapina među nacijama. Krije se iza maske i predstavlja kao prijatelj svojim žrtvama, i pre nego što one to znaju, već im je slomio vrat.“. Dehumanizacija Jevreja kao ljudskih bića, koja se vidi u tezi da oni nisu ljudska bića već monstrumi, je osnovna pretpostavka koja je utrla put genocidu nad Jevrejima. Ako nacisti ubeđuju Nemce da fizički ubiju ljudsko biće, naići će na prirodan otpor, međutim ako to ljudsko biće ubiju pre toga na idejnom planu, na planu kulture, time što će ih ubediti da to biće nije ljudsko već demonsko, koje uništava nacije, a pre svega Nemce, onda će Nemci biti spremniji da ubiju to biće, tog Jevrejina, koji je u njihovoj svesti postao demon, a Nemci njegove žrtve. Ovi primeri perfidnog ludila koji se igra sa pojmovima žrtve, majke, demona, bili su inspiracija i drugim nacionalistima.
Tako Nikolaj Velimirović piše tridesetih godina prošlog veka „Sva moderna gesla evropska sastavili su Židovi, koji su Hrista raspeli: i demokratiju, i štrajkove, i socijalizam, i ateizam, i toleranciju svih vera, i pacifizam, i sveopštu revoluciju, i kapitalizam, i komunizam. Sve su to izumi Židova, odnosno oca njihova đavola. I to je sve u nameri da Hrista ponize, da Hrista ponište, i da na presto Hristov stave svoga jevrejskog mesiju, ne znajući ni dan danas da je to sam Satana, koji je otac njihov i koji ih je zauzdao svojom uzdom i bičovao ih svojim bičem.“. Velimirovićeva verzija antisemitizma ima kao svoju specifičnost da se poziva na Hrista, koji ima ulogu majke iz nemačkog nacionalizma. Ipak, zajednička ideološka nit sa Gebelsom je nesporna, a to je mržnja prema Jevrejima i dehumanizacija ovih ljudskih bića. Fanatičnost antisemitizma Velimirovića se ogleda i u tome da čak i kada je bio zatočen u logoru Dahau, nastavlja da pravda ubijanja koja su se dešavala i u ovom koncentracionom kampu, te piše: „Jer tako (Jevreje) ih uči đavo, otac njihov; Đavo ih je naučio kako da ustanu protiv Sina Božjeg Isusa Hrista. Đavo ih je učio kroz sve vekove do sada kako da se bore protiv sinova Hristovih, protiv dece svetlosti, protiv sledbenika jevanđelja i života večnoga“. U kontekstu borbe protiv zaborava uzroka zločina, negovanja kulture sećanja na Holokaust, koja treba da nam pomogne da sprečimo neke moguće Aušvice u budućnosti, neprihvatljivo je što je tvorac „hrišćanskog svetosavskog nacionalizma“ kanonizovan i proglašen za sveca Srpske pravoslavne crkve 2003. godine. Relativizacija ideja Velimirovića i njegovo pravdanje, otvara put idejama nacionalne superiornosti, a najbolje se očitava u rečima jednog istoričara iz Srbije, koji tvrdi da su ove ideje i njegove knjige bile „njegova privatna stvar, jer njima nije ugrozio ničiji život“. Shodno istoj toj logici ni Gebels, u vreme kada je napisao pamflet s početka svog teksta, nije ugrozio ničiji život, jer nije bio Reich Propaganda Minister, već nacionalista bez vlasti, te je pamflet bio njegova privatna stvar. Jozef Gebels, trinaest godina od kad je napisao „Ti prokleti nacisti“, svoj život je okončao samoubistvom, zajedno sa majkom njegove dece, nakon što su svojih šestoro dece svojim rukama ubili, prethodno učevstvovavši u ubistvu šest miliona Jevreja.
*Zabranjeno je kopiranje i korišćenje objavljenog sadržaja bez saglasnosti redakcije portala Aktuelno.me i autora teksta.