za aktuelno.me
piše Vlatko Sekulović
Velike epidemije kuge, koje nisu zaobilazile ni Balkan, tokom Srednjeg veka pa sve do kraja XVIII veka izazvale su u Evropi smrt miliona ljudi. Tada je ova bolest smatrana za jednu od Božijih kazni, a lečena je molitvama, činima i kozjim izmetom. Bilo je to vreme kada su ljudi svoje postojanje doživljavali kao prokletstvo, a prosečni životni vek nije prelazio 30 godina, kao i hiljadu godina pre toga, u vreme Rimskog carstva.
Pothranjenost, bolesti, izrabljivanje bili su odličja vremena kada su ljudi svoj život vezivali isključivo za crkvu i religiju. U tom vremenu apsolutni gospodari života i smrti bili su feudalci, koji su mogli da prigrabe bilo koju imovinu, bilo koju ženu ili muškarca, bilo koje dete. Običaji prve bračne noći i janjičarstva, priznanja dobijenih mučenjem razapinjanjem, kazne odsecanjem ruku, ušiju ili noseva, bili su samo neki od izraza društvenog poretka tog vremena zasnovanog na kruni koja je davana od strane sveštenika po Božjem pravu.
Međutim, počevši od sredine XVIII veka postepeno dolazi do oslobođenja ljudskog uma od stega religije, crkve, vere i Božjeg prava, te uzdizanja snage razuma, nauke, individualnosti i neotuđivih prirodnih prava i sloboda. Revolucija predvođena velikanima poput Bejkona, Dekarta, Loka, Spinoze, Hjuma, Bekarije, Kanta, da pomenemo samo neke, dovela je tokom decenija do svesti o neotuđivim ljudskim pravima i slobodama, demokratiji, razvoju privrede, značaju nauke, otkriću bakterija i stvaranju vakcina, smanjenju smrtnosti dece, odojčadi i majki, produžetka životnog veka, itd. Prosvetiteljstvo je drugim rečima, život svakog ljudskog bića uspostavilo kao neprikosnovenu i osnovnu vrednost društvenog poretka i stvorilo uslove da bude srećniji.
Na prostoru bivše SFRJ među prosvetiteljima koji su svojim idejama doveli do razvoja južnoslovenskih naroda, značajno mesto zauzimaju i oni srpske nacionalnosti poput Zaharija Stefanovića, Dositeja Obradovića, Vuka Stefanovića Karadžića i Vase Pelagića. Svaki od ove četvorice, a posebno Dositej, Vuk i Vasa su zbog svojih ideja i delovanja bili stalno na meti sveštenika, te predmet ismevanja, anatema, kletvi, fatvi, a posebno od strane onih kojih su se odrekli, pravoslavnih. Vasa Pelagić, svršeni bogoslov, arhimandrit, prosvetitelj i narodni učitelj napisao je u svojoj knjizi „Umovanje zdravog razuma“: „Zabluda je osnovni uzrok svih zala. Religija je najkrupnija zabluda. Svjetlost nauke i zdravog razuma dužna je da rastjera kužnu magluštinu svih predrasuda.“. Knjige ovog prosvetitelja bile su najčitanije u vreme kada su štampane, a svojom poplarnošću posebno se izdvajao „Narodni učitelj“. O svecima i praznicima je pisao: „Koliku i kakvu golemu štetu donose narodu sadašnji praznici i sveci, to može lako da uvidi svaki razuman čovek i dobar domaćin.“.
Danas kada Risto Radović, alijas Amfilohije, poziva na „svenarodno“ klanjanje i celivanje moštiju, tj. ko zna čijih kostiju, samo zato što se istima pripisuju „čudotvorna“ svojstva, svakom razumnom čoveku odzvanjaju reči Vase Pelagića poput upozorenja na uslove u kojima su ljudi živeli pre Prosvetiteljstva. Kao u mračnom Srednjem veku, danas Risto pokušava da nametne iznad razuma, veru, kako bi svoju ideologiju proglasio kao jedinu ispravnu. U delovanju Rista nema razlike kada se suprotstavlja zakonima ili naučnim dostignućima, cilj je uvek isti: uspostaviti ponovo srednjovekovni poredak zasnovan na Božjem pravu, na veri, molitvama i činima. U takvom sistemu vrednosti nema mesta za ljudsko biće, za građanke i građane, već za vlasteline, kmetove i raju. Ovim potonjim nevernicima bi sva prava bila ukinuta, sve dok se ne podvrgnu primatu crkve i sveštenika, te svoj život podvrgli kanonskim pravilima. Risto čitavu kulturu svodi na verski kult, tvrdeći da je to jedino ispravno tumačenje, te nauku izopštava kao deo ljudske kulture, a razum kao sposobnost logičnog mišljenja, poimanja i razumevanja proklinje i proglašava za „đavolju rabotu“ kao što su to nekada radili katolički sveštenici sa Galileom ili Đordanom Brunom. Risto uskliče da „ko je god Bogu objavio rat zna se kako je završio.“. Baruh Spinoza koji je smatrao da je najviši oblik ljudske aktivnosti da uči kako bi razumeo, jer jedino razumevanjem je čovek istinski slobodan, je bio izopšten, poput Dositeja ili Vase, iz crkvene organizacije, jer su po viđenju rabina i popova, „objavili rat Bogu“. Ipak, danas je prosečan životni vek u Evropi skoro 90 godina, 3 puta više nego u vreme kada su ljude lečili molitvama i činima, i uživamo u blagodetima rezultata medicine, mehanike, fizike, hemije i drugih nauka, sve zahvaljujući pobedi prosvetitelja poput Spinoze ili Pelagića. Savremene države, uz sve njihove mane, nisu napravile crkve i popovi, već prosvetitelji, to važi za Francusku, Nemačku, Rusiju, ali i za Crnu Goru i Srbiju i svako drugo moderno društvo.
Risto u suštini tvrdi da svako ko se pobuni protiv njega se buni protiv Boga, te želi da svako ljudsko biće svede na svog bespogovornog vernika i roba, podanika Ristove vizije Boga, koji ne priznaje razum i ljudska prava. Spinoza i Pelagić su se takvom čovekolikom i ograničenom Bogu Rista Radovića, suprotstavljali i razotkrivali one koji su Boga koristili zarad sopstvenih interesa i realizacije svojih ciljeva. Tako je Vasa napisao: „Crkva je privilegisani dom zaglupljivanja, laži i ropstva. Ja, kao profesor bogoslovije i arhimandrit, i po tri puta ovo kažem.“. Dostojanstven život svakog ljudskog bića ne može biti zasnovan na misticizmu i manipulacijama Rista, već na pouci Vase: „Jer se samo umovanjem zdravog razuma dobija sposobnost, snaga da ljudstvo zna i može da iznađe i stvori sve uslove, osnovu koja će mu učiniti i osigurati srećan i blagodetan, napredan i slobodan život.“.