Za aktuelno.me
Piše: Vlatko Sekulović
Fascinantan je sveobuhvatni napredak koje je kinesko društvo ostvarilo u proteklim decenijama. Jednom mom prijatelju, visokom službeniku ogromne državne kompanije postavio sam pitanje koja je razlika između Indije i Kine? On mi je slikovito objasnio: „Pre 40 godina i mi i Indijci smo se vozili na krovovima vagona. Danas se oni i dalje voze na krovovima vagona, a mi sedimo unutra i još imamo klima uređaje.“.
Kineske vlasti, uprkos modernizaciji koju su sproveli u svojoj zemlji od vremena Deng Sjaopinga, pretvorivši jedno društvo u kojoj su ljudi još uvek umirali od gladi, do svetske naučne sile u kojoj vozovi saobraćaju brzinama od 500 km na čas, nisu uspele da iskorene neka narodna verovanja. Verovanje da pojedine divlje životinje usled svog oblika ili drugih svojstava imaju posebne lekovite moći je još uvek ukorenjeno u tom društvu. Tako postoji verovanje da nosorogov rog pomaže potenciji, a tigrove kosti leče od epilepsije i raznih drugih bolesti. Konzumacija preparata ili jela spravljenih od divljih životinja je izraženi zdravstveni rizik u Kini. Prilikom izbijanja svake epidemije u poslednjih dvadeset godina, pojavljuje se sumnja da su ta verovanja pomogle ili čak omogućile nastanak zaraze, poput poslednje COVID-19 koja se po nekim teorijama vezuje za konzumiranje mesa slepog miša ili neke druge divlje životinje.
Verovanje u magijska svojstva predmeta, životinja ili određenih radnji, svojstveno je, prema antropolozima, svim civilizacijama. U Evropi, posebno u XV i XVI veku se urok protiv neplodnosti u braku uklanjao uriniranjem kroz bračni prsten ili ključaonicu crkve, a kuga se lečila kozjim izmetom. Verovalo se da je glavna pretnja po buduće mladence i njihovo potomstvo bila da neko urokljivo veže uzicu, a taj čin je svoju magijsku moć vukao iz sličnosti sa podvezivanjem životinja. Celivanje moštiju svetaca, njihovih zemaljskih ostataka, ili ikona, istog je korena kao i verovanje u magična svojstva pojedinih životinja ili radnji. U današnje vreme, imajući u vidu slobodu veroispovesti, svako je slobodan da veruje u šta želi, sve dok se ne to verovanje ne sukobi sa osnovnim vrednostima određenog društva, a ovaj problem postaje posebno vidljiv kada se takva verovanja sudare sa modernom medicinom.
U sred najstrožijih mera izolacije koje su čitav svet, pa i Srbija primenili, pojedini sveštenici SPC uporno prkose takvim merama. U Sabornoj crkvi u Novom Sadu, je 22.3.2020. godine organizovano pričešće vernika SPC na otvorenom, u skladu sa zakonom. Ipak, svi prisutni su se pričestili, okrepili dušu vinom, odnosno simbolički pijenjem Hristove krvi, jednom istom kašikom. Ovaj obred je u potpunosti izveden u skladu sa nedavnim pozivom vernicima episkopa zvorničko-tuzlanskim Radeta Sladojevića, alijas Fotija, da dolaze na molitve i pričešća jer ne treba da se plaše, kako reče, „virusa korona“. Ovaj sveštenik je potom izjavio: „Kada dođe neko zlo ili epidemija, treba svi da kažemo da je Bog naš moćniji od svakog zla i epidemije i idemo u crkvu da se molimo i pričestimo.“.
Naučno je dokazano da se virus COVID-19 prenosi kapljično sa čoveka na čoveka i da se zadržava na metalnim površinama. Usled toga su i propisane od strane Svetske zdravstvene organizacije mere, koje sve države sa manje ili više uspeha, na manje ili više rigorozan način primenjuju, kako bi se suzbila najveća zdravstvena pretnja nakon Drugog svetskog rata. Ipak sveštenstvo SPC ima problem sa tim merama, verujući da su kašika i vino samim činom pričešća oslobođeni od virusa, a vernici imunizovani.
Vera u isceliteljske i zaštitničke moći moštiju su osnov ocene koju je isti taj Rade izneo da su u Crnoj Gori ljudi izašli na litije „da kažu da postoje, da su s Bogom i svojim svetinjama, da nemaju straha i da brane pravoslavnu vjeru i svoje svetinje“. Drugim rečima izašli su da brane svoju veru u magijsku moć predmeta koji će ih ritualno zaštititi od svakog zla, uključiv i koronavirus i upale pluća. Ako je već ta vera toliko jaka, kako oni kažu, onda bi se sveštenici poput već pomenutog Radeta, u duhu svoje moralne superiornosti, oboženosti, doslednosti i čvrstine, morali odreći blagodeti koje im pruža penziono, socijalno i zdravstveno osiguranje koje uživaju besplatno zahvaljujući finansijskoj pomoći poreskih obveznika kako u Bosni, Srbiji ili Crnoj Gori.
*Zabranjeno je kopiranje i korišćenje objavljenog sadržaja bez saglasnosti redakcije portala Aktuelno.me i autora teksta
Bravo čoveče!
Ko razume svatiće.