piše: Sonja Biserko
Izbijanje svetske korona krize praćeno je eksplozijom lažnih vesti i glasina, a sve u cilju širenja panike, ili upiranja prsta u odgovorne za širenje epidemije. Neke od glasina šire pojedine zemlje, građani ili zagovornici teorija zavere što sve nalazi odjek u medijima i na društvenim mrežama.
Neki ga zato zovu virusom dezinformacija. U toku opasnosti kakvu svet već dugo nije video, vodeće globalne sile vode hibridni rat i pokušavaju da obezbede svoje strateške pozicije.
Kina i Iran ućutkali su doktore koji su prvi najavili pojavu virusa. Nestalo je iz javnosti troje kineskih novinara koji su pisali o tome mnogo pre nego što su vlasti reagovale, a predsednik Donald Tramp je samouvereno najavio da će virus (kako ga on zove „kineski virus“) biti poražen za samo nekoliko dana. Italija je zbog kasne reakcije doživela pravi fijasko, a i ostale zemlje EU, koja je sada epicentar pandemije, reagovale su sa zadrškom.
Izgubljeno povjerenje
Širenje virusa naknadno je prinudilo sve vlade da preduzmu najrigoroznije mere, ali su u međuvremenu izgubile poverenje svojih građana.
Umesto da budu lider u ovakvim kriznim situacijama, SAD su ne samo izgubile poverenje svojih građana, već i čitavog sveta. Predsednik Tramp više brine o spasavanju berze od zdravlja nacije koja se suočila sa svim manjkavostima zdravstvenog sistema, ili njegovom totalnom odsustvu.
Trampova administracija je još ranije uskratila finansijska sredstva mnogim zdravstvenim institucijama, nauci, doktorima – upravo onim institucijama koje su nadležne da daju odgovore u ovako kritičnim situacijama. Kriza je pokazala sve manjkavosti neoliberalnog kapitalizma i odsustvo socijalnih politika, pre svega u oblasti zdravstva.
Međutim, nijedna strana neće iz ovoga izaći nepovređena, niti će ijedna izaći kao pobednik. Po svoj prilici, prve reakcije će biti povlačenje međunarodnih aktera u nacionalne okvire, izolacionističke politike će postati sve jače, a solidarnost će biti sve manja. Panika koja je uzela ogromne razmere dodatno umnožava problem, posebno predrasude. Tako Afrika ne želi pomoć Evrope jer navodno, crnci nisu podložni korona virusu. S druge strane, Iran koji se bori sa posledicama američkih sankcija i padom cena nafte kao glavnim izvorom prihoda, dodatno je u problemu jer SAD pojačavaju sankcije.
Balkanske zemlje su takođe zatečene krizom koja ugrožava njihove ionako fragilne privrede. Međutim, pokazalo se da je većina tih zemalja ipak pokazala spremnost da promptno reaguju na izazov.
Panika i patetika
Ne mogu se osporiti mere kao što su zabrana kretanja, zatvaranje škola, univerziteta, zabrana javnog okupljanja i sl. Međutim, ono što zabrinjava je to što populistički lideri daju populističke odgovore. Tako je predsednik Srbije Aleksandar Vučić od početne reakcije o „smešnom virusu“, samo nekoliko dana potom zatvorio zemlju, uveo vanredno stanje i policijski čas.
U obraćanju naciji (gotovo svakodnevnom) izneo je i svoj pogled na krizu, otvoreno osudio EU zbog odsustva solidarnosti, optužio Milano kao glavni izvor zaraze u Srbiji i okrenuo se Kini kao jedinom spasiocu Srbije. Njegovu patetičnu izjavu da ,,evropska solidarnost ne postoji i da je to bajka na papiru“ iskoristili su kineski lideri u svom nadmetanju sa Zapadom, pre svega s Amerikom. Njihova glavna poruka je da samo ,,autoritarni kapitalizam“ daje brza i efikasna rešenja.
Na takvo otvoreno okretanje leđa EU, reagovao je šef delagacije EU u Srbiji koji je izjavio da je ,,Evropska unija već aktivirala razne postojeće mehanizme da pomogne Srbiji“, kao i da je „aktiviran sistem civilne zaštite koji omogućava da se drugih članica traži pomoć“. U toku je i razmatranje kako efikasno i na najbolji način da se usmeri 200 miliona eura iz pretpristupnih fondova u mere za podršku srpskoj privredi.
Ogoljavanje
Kriza je Srbiju ogolila do kraja, njene urušene institucije, nedostatak stručnjaka, autističnost i nesposobnost da prihvati realnost – sve to je posledica „srbovanja“ tokom poslednjih 40 godina, kako je nedavno napisao novinar Milojko Pantić.
Čak i odluka crnogorske vlade da preduzme mere pre pojave prvog slučaja korona virusa, u Srbiji je protumačena kao mera za zabranu litija. Vredi, međutim, pohvaliti epidemiologe poput Kona i Radovanovića (još uvek preostalih u Srbiji) koji, čini se, dobro ,,upravljaju krizom“.
Međutim, apsurdne predsednikove (Vučićeve) poruke naciji (kao i drugih nacionalnih spasilaca) poput one ,,od svih maski i lekova, najbolji je sapun“, sa čime su se lekari složili, povod su za sprdnju koja se širi društvenim mrežama. Upravo ta eksplozija humora kao da je oslobodila energiju koja će se možda odraziti i na izborne rezulate, jednom kad izbori budu upriličeni.
Još uvek nisu jasne posledice najnovije pandemije, posebno za zemlje neoliberalnog kapitalizma, jer su upravo one pokazale da jedan oblik državnih politika mora postojati na dobrobit nacije i čovečanstva. Ono što je sigurno je da je globalna ekonomija na udaru nevidljivog neprijatelja, što će neminovno dovesti do prestrojavanja na globalnom planu na sasvim drugim osnovama. Od svakog pojedinačno zavisi da li će to biti u prilog boljem i pravednijem svetu ili će svet doživeti društveni kolaps.
Problemi kao što su pandemije, klimatske promene, požari, terorizam, trafiking i sl traže globalne odgovore i saradnju svih.