Ekonomska kriza neviđenih razmjera izazvana pandemijom, primorala je Evropsku komisiju da zatraži isto tako neviđeno veliki budžet. Mnogo je lijepih riječi i planova, ali im ne vjeruju svi u Evropskoj uniji.
„Ovo je odlučujući trenutak za našu generaciju“, izjavila je predsjednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen na predstavljanju predloga budžeta pred Evropskim parlamentom u Briselu. Nijedna zemlja sama neće uspjeti da izađe iz ekonomske krize nastale zbog mjera protiv korona-virusa.
„Najodvažnije mjere su najbolje za našu budućnost“, uvjerava Fon der Lajenova. I kaže: „Ovo je trenutak Evrope!“ Taj konjunkturni fond šefica Komisije krstila je „Sljedeća generacija Evrope“ – kako bi jasno pokazala da je reč o „investiciji u zajedničku budućnost“, a ne u vraćanje starih dugova. Trebalo bi da se stvori osnova za zelenu, digitalnu i socijalnu Evropu.
„Svaka država-članica pogođena je krizom, zato naš zajednički interes mora biti da se zajednički i brzo opet izađe iz krize“, izjavila je predsjednica Komisije za Dojče vele nakon svog nastupa u Evropskom parlamentu.
„Moramo najvećom brzinom da obnovimo zajedničko tržište EU. To ne može nijedna članica sama. Svi zavisimo jedni od drugih.“
To je najveći budžet koji je Evropska unija ikad postavila. U sledećih sedam godina Evropska unija želi da potroši 1.850.000.000.000 (1,85 biliona) eura, što odgovara oko 1,9 odsto BDP svih 27 članica i to prije pandemije, dakle 2019.
Mnogo novca – ko će da ga da
Redovan sedmogodišnji budžet bio bi 1,1 bilion eura. Preostalih 750 milijardi eura predviđeni su za program obnove ekonomije narušene pandemijom korona-virusom. Novac bi već u sljedeće dvije godine trebalo da stigne u posebno teško pogođene regione i privredne grane. Kako bi pomogle svojim nacionalnim kompanijama, same članice Unije već su za obnovu u svojim državnim budžetima izdvojile čak trostruko više, oko 2,4 biliona eura. No taj nacionalni iznos u velikoj mjeri zavisi i od bogatstva članica: tako da preko polovine tog iznosa otpada samo na najbogatiju državu – Njemačku.
Ali EU želi i novcem da pokaže svoju djelotvornost: ona je još prije više nedjelja odvojila 540 milijardi eura za akutne programe podrške, iako je do sada samo dio tih sredstava zaista i zatražen. Predsjednica Evropske komisije proteklih nedjelja je imala zadatak da u rekordnom roku sastavi taj ogromni budžet zajedno s tim instrumentom obnove. Njen prethodnik Žan-Klod Junker nedavno je za Dojče vele taj njen zadatak uporedio s kvadraturom kruga. Jer za razliku od nove predsjednice koja je prvi put suočena s tim zadatkom, on je već prolazio kroz sve te postupke odobravanja evropskog budžeta. U Evropskom parlamentu po pravilu nema problema – tamo su tražili čak i više novca nego što stoji u predlogu Komisije. Ali njega bi trebalo da prihvate i parlamenti svih država-članica, a tu se onda lome koplja i pokušava da se dođe do kompromisa.
Angela Merkel želi da obavi posao
Ursula fon der Lajen je taj predlog velikog srednjoročnog budžeta dala još u vrijeme dok Hrvatska predsjedava EU, ali niko ne očekuje od Zagreba da uvjeri članice da ga prihvate. To će svakako potrajati i kad Njemačka bude preuzela predsjedavanje u drugoj polovini ove go dine. Kao finansijski najsnažnija članica i najveći platiša u evropski budžet, Njemačka ipak ima više šansi da pronađe kompromis. U svakom slučaju, i njemačka kancelarka Angela Merkel izjasnila se da želi da postigne slogu već tokom ove godine. Ali to nikako neće biti lako: već i kod „normalnog“ dijela budžeta države-članice uvek imaju svoje ideje o tome koliko žele da plate, a koliko da dobiju iz kase EU.
Još je veći problem s kreditom koji želi da podigne Evropska komisija: takvo zajedničko zaduživanje i garancije za pozajmicu uopšte nisu predviđene sporazumima Evropske unije.
Gibtran Volf iz briselskog instituta Brojgel smatra da je takvo zajedničko zaduživanje nužno i opravdano s obzirom na ogromne izazove zbog pandemije. To je i mišljenje Ursule fon der Lajen koja zaduživanje smatra neophodnim zbog „hitne i izuzetne krize“, ali isto tako obećava da će to biti izuzetak i da će biti ograničeno na dvije godine.
Ipak, natezanje je očigledno već počelo: takav „izuzetan“ kredit zapravo je zajednički predlog njemačke kancelarke Angele Merkel i francuskog predsednika Emanuela Makrona, samo što su oni spominjali 500, a ne 750 milijardi eura, koliko stoji u predlogu Evropske komisije. Pritom se jasno uočavaju i grupe zemalja koje su se formirale: Italija, Francuska, Španija, Grčka, Portugalij i Kipar već su ispružile ruku i traže od EU zajedničku pomoć za izlazak iz krize – a tome se nadaju i neke druge, siromašnije zemlje sa juga i istoka Evrope.
Nije ih samo četiri
S druge strane je „štedljiva četvorka“ čiji je najeksponiraniji član austrijski kancelar Sebastijan Kurc. On je već poslao pismo svim članicama kojim odbija bilo kakav oblik zajedničkog zaduživanja za fond koji će u sledećih 20 do 30 godina otplaćivati sve zemlje EU. On ne nudi pomoć, već samo pozajmicu pogođenim članicama – što je Italija već odbila kao neprihvatljivo.
U „štedljivu četvorku“ se trenutno, osim Austrije, svrstavaju još samo Holandija, Danska i Švedska, ali to nipošto ne znači da i neke druge države nisu nepovjerljive. Njemačkoj kancelarki moralo bi da bude jasno da će takav evropski kredit biti ulje na vatru za ekstremnu desnicu u Njemačkoj, a već tradicionalno oprezne s novcem su i baltičke zemlje, kao i Slovačka.
Predsjednica Evropske komisije želi, ne samo da progura svoj predlog budžeta, već i da posegne i za „evropskim porezom“, dakle porezom koji bi se direktno slivao u blagajnu Brisela. Iako tu postoji ogroman otpor, Van der Lajenova tvrdi: „Mislim da u ovoj potpuno novoj situaciji moramo da idemo i potpuno novim putevima“ – kako bi se izašlo iz situacije u kojoj se EU još nikad nije nalazila.
EU se (konačno) sjetila zdravstva
„Sljedeća generacija Evrope“ – to pomalo zvuči kao naslov nekog naučnofantastičnog filma. A novac tog fonda i jeste fantastičan. Ipak, nije fantastika, već se otprilike zna ko bi dobio koliko. Najviše naravno Italija – oko 173 milijarde eura, doduše više od polovine samo kao pozajmicu. Španija bi dobila oko 140 milijardi, Francuska 39, a i u kasu Njemačke „vratilo“ bi se oko 28 milijardi eura. Novac iz fonda „Sljedeće generacije Evrope“ nije zamišljen da odlazi u nacionalne budžete država-članica – po pravilu s poznatim ishodom. Novac bi bio odobren samo za konkretne projekte s jasnim kriterijumima, a te investicije bi trebalo da podstaknu „novu generaciju“ evropske ekonomije. Tu su već poznati prioriteti: ekologija, zaštita klime, digitalizacija. Sada se tim prioritetima pridružio se još jedan: unapređenje javnog zdravstva. To je nešto sasvim novo. Irska ekonomistkinja Ema Klensi prebrojala 63 slučaja posljednjih godina kada je Evropska unija svoje članice zvanično pozivala da smanje državne izdatke za zdravstvo.