piše: Željko Vukmirović
Medijska tabloidna uživancija po Srbiji o tome kako je u Crnoj Gori propala turistička sezona okončana je prilično običnom pričom o “paradajz turistima” iz Srbije koji po grčkim apartmanima spremaju zimnicu. Štede ljudi svoju struju kod kuće. Sjetili se. O tome što poslije njihovog boravka i višednevnog spremanja ajvara i pekmeza iznajmljeni apartmani ne mogu ni da se proluftiraju, neka brinu Grci. Sve je plaćeno. I boravak na moru i “zimnica za ponijeti”.
Snalažljivost je vrlina, zar ne?
A to što o tome Grci pričaju kao besramnoj raboti koja pod teretom tegli s ajvarom cijepa gume grčkih autobusa, samo je njihova stvar. Ili taj, kako se već zove, problem.
U Crnoj Gori, pak, oboren je rekord u naplati boravišne takse za turiste. Početkom avgusta ta, nekada birokratska dobitna cifra, iznosila je 4,4 miliona eura. I nije gotovo. Nego, biće da su se i Crnogorci nekako snašli.
Sa druge strane, na crnogorskoj političkoj sceni (a ovo sa scenom shvatite kako god hoćete- nap.a) snalažljivosti ne nedostaje. Čak, tek se tu promovišu snalažljivci.
Demokratska Crna Gora, kao partija ponajboljih snalažljivaca, pretvorili su izdata uputstva izaslanika EU u kapitulaciju vladajuće crnogorske partije. Doduše, baš onako kako DPS-u ide na ruku. Čudno, zar ne?
Ne, samo snalažljivo.
Uostalom, još od poodavno važi da je opozicioni angažman daleko prihvatljiviji i isplativiji od učešća u vlasti. Biti vlast podrazumjeva puno posla. Čemu to? Biti opozicija u Crnoj Gori je puno isplativija stvar. Uredan dohodak, ništa od polaganja računa, nešto povlastica, za samo malo nešto nastupa.
Čist posao za sopstveni interes. Čista ušteda.
Baš kao ona štednja struje i one dobitne tegle od ajvara.
A bogami i pekmeza.