Nešto kao fleš: Čime smo to zaslužili

Crnogorski građanski pokret „Odupri se“ se pokazao krajnje neozbiljinim. O količini neiskrenosti bi već mogli da pričamo. A i razočarenja

za aktuelno.me

piše Željko Vukmirović

Osnovana pretpostavka da je pitanje „čime smo zaslužili građanski pokret ‘Odupri se“ potpuno realno, izgleda da stvarno pije vodu. Naročito nakon njihovog putovanja u Brisel. A onda i naročito nakon njihovog saopštenja nakon povratka. Uz posebnu naročitost koju predstavlja saopštenje delegacije EU u Podgorici prema kojoj institucije EU ne stoje iza posjete “Odupri se” Briselu.

Pa, čime smo to zaslužili?

Tako bi, valjda, glasila osnovana sumnja. U pratnji čuvenog razočarenja „zar nam nije dosta i ovoga i onoga, nego nam još treba i ovaj i ovakav građanski pokret“. Tu nema znaka pitanja. A nema ni ništa nejasno.

Eventualna pitanja bi se odnosila na razloge, sa beskrajnom nadom da nisu bili samo tupava kopija beogradskih protesta. Uz zaobilazak u širokom luku one rasprave o tome koliko ih je koštao jedan ručak koji nisu htjeli da plate „neki“ iz opozicije.

No, jedna od ključnih stvari koje smo mogli da naučimo od domaćeg izdanja građanskog pokreta “Odupri se” je prebrojavanje. Taj dio uobičajene balkanske „tehnologije“ svoju omiljenost definitivno duguje zagovaračima populističke retorike. U prevodu, jedne jednosmerne ulice koja se zabija u zid. Kao da nisu kapirali da to uopšte nije bitno, već je važno da uopšte postoji građanski pokret.

Nego, prošao voz. Ostala je samo karta u ruci i zablenut pogled u pravcu odlaska – u nigdje.

Pa, čime smo to zalužili?

Da nam neko prosipa priču o tome kako „nećemo da kažemo s kim smo se sastajali i što smo pričali“? I da to progutamo tek onako, samo da sklizne niz grlo? Sa sve „partnerima“ u EU za koje će se ispostaviti da nemaju pojma o tome? Teže malo. Kamenčina je to. Prvo lomi zube, a i zaglavljuje kod krajnika. Neće da prođe. Ostalo znate. Slijedi ispljuvak.

Crnogorski građanski pokret „Odupri se“ se pokazao krajnje neozbiljinim. O količini neiskrenosti bi već mogli da pričamo. A i razočarenja.

Pa, čime smo to zaslužili?

Komentari

avatar