Za aktuelno.me
piše: Marko Vešović
1.Ljubica nam je bila izvanja tetka, s pet šćeri, i sve su mi bile sestre, ne od tetke, ni od izvanje, već sestre. Kad smo bili gimnazijalci, Ljušin mlađi sin Vukosav na bjelopoljskoj ulici me upoznao s Búdom, kćerkom Ljušinoga brata Jakše, a kad je Buda otišla, kazao sam: “Ima dobre noge“. “Ne gledaš je ko sestru“, rekao je Vukosav, a ja se zastidio, zato ovo pamtim. Sjećam se svojih sramota i to se skraćeno savjest. Ali kako Budu gledati kao sestru kad mi Jakša nije bio ništa, a Ljuša mi je bila rođena sestra Darinkina.
Obožavala je ljute paprike: “e kako me, Daro, sele, ova regnu po grlu!“ A da te voli svjedočile su čak njene grdnje: ”paśi sine u paśijem aljinama!” I znala o svakom sve, ali to nije upotrebljavala ni protiv koga, kao Gospava Šajova. Kuća joj vazda puna smijeha i morala je o svakom znati sve da se imamo čemu smijati. Darinka, smrknuta udovica ibeovca, osmjehivala se, a nekad i smijala, kad nam je u kući Ljuša, važan razlog da je volim. Ne pamtim da me ošamarila, kamo li izdvetala, dok Ljuša sjedi kod nas. Volio sam je više no majku i u nastupima samosažaljenja sam mislio: što me ne rodi Ljuša no Dara s ofukom.
2. Preminula Ljuša, u predsoblju čeka da je prime, a umrla od straha. Anđel s ušima ustranu pripustio ju je k sebi da joj uzme generalije. Ko ste vi? Ljubica. I kako još? Simonović. Šćer Radula i Zorke Tapušković iz Toševina. Anđel prelista birački spisak, pa pita: što lažete? Ne lažem, ni do Bog. Ovde nema Ljubice Simonović. Kako će me bit kad nijesam glasala četeres i kusur godina. Zašto, moliću lepo, niste glasali? Kad je na vlas došo popišani Bego, sin polivenoga Milete Ranjova, Bojo Čoveljić mi je reko: naljegla su, Ljušo, pošljednja vremena.Tako i jes, imena mi božeg. A znate li vi da je svaka vlast od Boga? Ne ono. Okle ću znat? Piše u Bibliji. Zalud piše kad sam nepismena. Išli ste u crkvu. Slušali šta pop govori. Iza oslobođenja, pop je s religijom raskrstio prvi među nama. Šta ćemo s vama? Vrnite me da me ture na spisak. Da ne bi? Zavešću vas kao takozvanu Ljubicu Simonović, a Bog će da proveri lažete li.
3. Evo me, Bože, veli Ljuša. Dobro došla, Anđo, ljucka šćeri.U Pape će nečija kučka krepat kad si ti riješila da mi uvratiš. Ne big ti ja ni ovi put došla da nije pod moranje. Fala ti na istini, Ljušo.A što onaj tvoj anđel kaže “lepo” ko da je starojugoslovenski džandar? On je Srbin, Anđo. Svi moji anđeli su Srbi. Kako to, Bože? Ajde da im učinim po volji, velju, kad toliko crkoše za mnom. Ali njin pop je slago da sam Srbin. Da mogu birat, bio big Kinez. Ali ne mogu. Da si Bog, a da nešto ne moreš, to mi je novo. Ti to ne bi razumjela. A što činiš, Bože? Od vraga pravim đavola. Đe sam ? Đe misliš da si? U raj. Pogodi, obraza mi.
A đe je Gospava? Što će ti pogana Gospava? Čuš što će mi? Zar se više nećemo viđet? Je li se ti to, Anđo, otimaš za pakao đe ni ja ne big izdržo po godine. A kako mi moremo? Morate, pa vi je lakše moći. A što mora Gospava? Ne uči ti mene đe ću sa gospavama! Ne učim te, ni do Bog, no velju: imalo je gorije od Gospave. A računam da si bolji no Tito i da ovđe smijem reć šta mislim. Smiješ, a Gospavu ne pominji. Bolje je i za te i za me. Oćeš li to da me ubijediš ili ustrašiš? Ne. No te branim od sebe. Marko Miljanov je reka da pravi ljuđi druge brane od sebe. Ništa najpametnije nije u Crnu Goru rečeno.
Nijesam znala, Bože, da si Crnogorac. Daj, Anđo, ne bleji svašta. Niko ko ne mora nije blesav da bidne Crnogorac. Kako nijesi kad zboriš ka da si postoputa rođen u Pape i među nama rasto? Ja sam, Ljušo, odsvakle pomalo, i iz Papa kad treba. Kad divanim s Papljanima, Anđo, zborim ko vi. A sa Švabama džemrgaš po njinski? E ja. A što ideš ođeven u crnogorsko i šta će ti kapa s oblistom? To se tebe, Ljušo, čini. A Srbijancima se čini šajkača? E ja. A muslimanima ćulaf? E ja. A što to? Od duga vremena, Anđo, svi mi pomalo vodimo politiku.
Nijesam znala da i ti umiješ političit. Moram kad ste stoka. Sreća je što ve je malo. Malo nas je kad je za dobro, a kad treba činjet poganstva, ima nas živi živistijan. Te si mi riječi sa srca skinula. Kad je da se nešto ljucko učini, vazda se nađete u prečem poslu. I moram političit. Drukše ne biste priznali poganstva. Upečobrazi: nijesam pa nijesam? Ko da ga je Sulumija odnjivila? E ja. Ili velite, ne znam, ne pantim, davno je bilo! Ti mu kažeš da je pogan, a ono se čudi ko da je viđelo lijevu bradvu? E ja. A čim vidite da sam u crnogorsko i da zborim ka vi, rasknjezite se, pa ve ne moram nogetat da priznate.
A ima li ig da nemaju šta priznat? U Pape su taki rijetki ko po grobu jagode. Ama ima ig kojijem se more oprostit. Njig je malina. A ima ig kojijem se ne more. Tijeg je višina. Papljana u paklu ima više no u Stambol Sandžaklija.
E veliš li? A ko ubi Velimira Vešovića, čoeka Darinoga? Đavo zna. Sumnjam na trojicu. Posigur ću znat kad dođu ovamo. Svaki oteže. Taki smo ti mi. Zaudara po zadnjoj pomasti, više ga je u zemlju no na zemlju, a ne mre. Pop Kruno nas je, znači, lago da sve znaš? Lago, ada no šta. Ko I za sve drugo. Što bi za me istinu zborio?Ko sam ja da mene štedi? Šta to pričaš, Gospode, ako boga znaš?Zar ti nijesu božje sluge?Popovi su mi podrepne muve. Znam toliko, ako ne znam baš sve, ko Gospava Šajova.
Pa što si ga, Bože, puštio da laže? Ko da nemam pametnija posla no nazorisat vaše uštve? To je Gospava umjela bolje od tebe. E vala jes. Znala je i đe đavo jebo đavola, za izvineš ti i tvoj obraz. Da se Hitler nije ubio, Gospavu big pito đe se skrio. Jedna je Gospava. Drugu ne vjerujem da bi opet umio sazdat, slava ti i milos. Umio big, ama sebi sam to zabranio. Svašta ti, mešim, sebe moraš zabranjivat da bidneš Bog? Zato i velim: ne pominji Gospavu od sto oka što je lajala svašta za svakim, pa i za mnom lično.
Ama i ti si za to kriv. Kako, anđeli s tobom? Ne bio joj dat onoliku jezičinu. Nije Gospava samu sebe gradila. Jes, Ljušo, taman ona. Svak gradi sebe, ja s tijem nemam ništa, ali ti ni to ne bi razumjela. Opet On! Ne razumijem! Pitaj mog sestrića Marka razumijem li. On je svake godine prolazio sa skroz odličnim. Pušti Marka. Za njega je najbolje rekla ona te ga je rodila: “Ima li pod kolo nebesko ovake blese? Čudi me kako umije gaće vezat”.To je ona zborila zbog zlijeg očiju. Jednom njen unuk Goran došo u Pape, a kad je viđela da k njenoj kući ide vještica Stanija, Dara nagaravi Gorana kotlom da ga sačuva od njenijeg očiju. Tako je i Marka garavila svim i svačim. Misiš li da Dara ne zna koga je rodila? Marku sam spremio gurabiju ka Marksu. Kada dođe da me traži, narediću svetom Petru: reci mu da me nema.
Đe si turio Rumicu Mašanovu? U pakao, đe big drugo. Što, Bože, ako boga znaš? Što mi je milo. A ja ti, bez Rumice, za raj ne big ni pjana poigrala. S njom i Darom nijesam se razdvajala. Viđi, viđi! Još nije ovđe ni ugrijala mjesto, a Boga uči šta će i kako će. Mala sam ja za to, Bože, ama jopet. Vidi se, Anđo, da si udovičetina od ‘47. godine i da te tries i kusur godina niko nije pošteno iskrko. Ti si ko Jeka Komunista te je pola vijeka o jadu zabavila Cetinje. Je li to ona te je Đilasa osudila na smrt: da ga u jamu bače? Ta. Kad je došla, nastavila da naređuje. Mokrim konopom sam je golu bio da svati ko sam. Ama, jopet, ja ko velju. Ništa ama i ništa kovelju, no šut! Nijesam znala da će me i na nebo ušutkavat! Mislila sam e ovđe smijem govorit iz punije usta. Izvini, Anđo. E nek sam, vala, i to čula. Da se Bog izvinjava. I to dvaput.
I još ću nešto reć, pred tobom mogu. Moreš slobodno. Sve što sam čula, o tome sam samo u moju i u Darinu kuću pričala.Kad sam obučen u crnogorsko, lakše oprostit vašim uštvama.To sam svatio kad mi je došla Nokova baba Jagra. Đe si je turio, Bože?U raj, Anđo.Taman si učinio, ka da si mene pito. Ne bleji, Ljušo, vijeka ti. Šta ne bleji? Koja je to mučenica. Boga pitaj koliko je puta Noko išćero po noći iz kuće. Jednom bio strašni sud, vjetar obaro stogove sijena, razvaljivo kutnje krovove, šljive i kruške izvaljivo. Ujutru žene kod Mirosave, pričaju o sinošnjem kijametu, a Jagra veli: niko ne zna kake su munje sinoć pucale ko nije noćio napolje.
Ali ne pantiš Jagrinog sina Miletu. Pantim ga ko kroz sito. Za vrijeme švapske okupacije bio je u komite. Ili će to bit komiti iz prisajediniteljskog vakta, ne znam, a nije ni važno: kod mene, i ono te je bivalo prije Crnojevića Iva, i ovo te se odigrava za vakta Titova, sve je to isto ništa. I dolje je, ne boj se. Jednom je Mileta, sa desetak drugā, naišo kroz Krokočevo. Kroz koje Krokočevo? Ono te ga u svoje ćitabe opisuje tvoj sestrić Marko. Jagra kupila grane i ugledala Miletu na putanjku povr Ledinka Jašovoga. Kad je viđela đe vodi bulumentu, bači brstine, pa prijekijem putem kroz Mrkojev ječam, uleti u kuću i veli đeci: sklanjajte onu kacu sira! Čujala sam za tu priču. Kako čujala? To u Papama svak zna. Ali dobro: ti si iz Rovaca. A Rovčani se često prave da ne znaju ni koliko Turčin ima nogu… Uto će Mileta pred kuću. I da ti, Anđo, ne duljim. Nijesam ti ja, Bože, Anđa no Ljuša. Bile vi Anđe, ili Ljuše, to vam isti đavo kad dođete u moje šape. Bolje bi bilo da ste Anđe koje su Ljuše, ili Ljuše koje su Anđe, ali vi ni to ne bi pomoglo…
Sin je pita: imaš li mom društvu išta dati da turi na usta? Ne ja, bogomi, ranimo ti se koprivom. Ako je narod ijo koprive, biće da je još vlado Švabo. Dobro si. Uto pukne puška sa Okruglice, a komiti svitnu kroz prozor ka Poljanama. Jagra više nije Miletu viđela živa, dva dana iza toga je ubijen. Po dostavi špijuna, one rđe Ćinćurske, kako mu bi ime. Galjo. Znaš li, Bože, da je mašicama vuko oca za nos? E ja. Mileta još ne bješe napunio devetnes. Vidosava Veljova ga našla mrtvog. Potlje je vikala: ne mož otkinut dva oka od njega. Tako je bilo, Anđo. Jagra puštila sina da joj ode gladan iz kuće – da joj komiti ne pojedu kacu sira. Sebet toga joj dugo nijesam uzimo dušu, zalud me molila. To je za vas dugo, a vođek ti je ko kad pređeš iz sobe u sobu. Ni dolje nije mlogo drukše.
Kad umrete, Ljušo, kojijem ne mogu oprostit, đavolu ig dajem da ig tura na struju i ćera ig, Anđo, da vreli katran miješaju kurcem, da oprostiš ti i tvoj obraz. Kojijema mogu oprostit, korziraju po nepokošenoj livadi, pogle kako je puna rose. Ovđe kod mene ti je, Anđo, vazda ljetnja zora puna rose. Ima li ljutijeg paprika? I da ig ima, okle mi? Kako ću bez njig? Dolje su zborili da gore ima što poželiš. Nećeš ig više željet. Nećeš znat da ig ima. Ne vjerujem, bogomi. Sve mogu zaboravit, sem ljute paprike Darine. Ljuća je od njig Dara. Ljuća je Dara od najljuće paprike iz Kanja kod Bijeloga Polja. I nevolja joj je bila, imena mi božega.
Kad je banula Jagra, stio sam je vragu predat. Ama lako je s insanom u pakao. I obukog crnogorsko, nastavim kapu, obučem džamadan i dimije, da viđu šta će reć ta babetina. Uljegnemo u priču, i u neka doba viđu: nijesam prijašnji. Odvuglo ti oko srca? Taman tako. I milo mi i mrzno što sam drukši. Ka đevojci kad je načnu? Šta to pričaš sebe u njedra? Ka što je đevojci milo kad prvi put okusi meda, a i mrzno joj, e ne more mladoženji reć da ju je krava razbučila rogom. Hihihehehahahohohuhu! Dobro reče tvoj sestrić: Ljuša je zajebant kakog nema u tri sreza. Šalu je Bog ostavio. E ja. Ma neka, velju, nek sam drukši, Papljani su naopaki, njina poganstva nadaleko nema, ne mogu ig sve ćušnut u pakao, moram pođekoga spasit od sebe. Iako to nijesu ničim zaslužili.
*Zabranjeno je kopiranje i korišćenje objavljenog sadržaja bez saglasnosti redakcije portala Aktuelno.me i autora teksta