za aktuelno.me
Piše: Marko Vešović
Opet sam se sjetio Lava Tolstoja koji je u dnevniku zapisao: “Kad ne bi volio pse, taj čovjek bi bio potpuni nitkov“. Pa sam se pitao: voli li pop Risto pse?
Šalim se. Znam da je Amfi dobar, i kad bi bio za dlaku bolji, da ne bi valjao ništa. Znam i kad god se Risto tuči sa Hristom, da potonji pita prvoga: “Šta ima, kolega?“ Za sve je kriva eho-rima Ristu-Antihristu, a ja sam od pjesnika koji bi kraljevstvo dali za dobar srok, meni najdraži od svih konja.
PO DOBRU ILI PO ZLU
U dane kad je mesija iz Požarevca pobedio NATO-pakt, bio sam u Italiji kao savjetnik režisera Đan Vitorija Baldija koji je snimao film o ratnom Sarajevu, i upamtio slona koji je “igrao“ u tom fimu: jednom je na mostu, nalik na Kozju ćupriju kod Sarajeva, istovario bar četvrt tone balege. Tog slona mi je prizvalo u pamet litanje Rista Sotone o litijama i na litijama.
Koje su kolo srpskih sestara, a u njemu svirac Risto dilikće u četničke diple, jer to je jedini način, smatra Gojko Perović zvani Amfilojče, da Crnu Goru učini građanskom, antisekularnom, evropskom. Slažem se. Ako kletve popa Rista, fanatika u zlu, koji proklinje po tri hiljade puta, ne dovedu do prisajedinjenja Crne Gore Srbiji, koja je jednom nogom u Evropskoj Uniji, drugo neće ništa.
Danas malošta čitam, slušam i gledam, izuzev Jugoslavene po formatu, plus pop Risto, najveća jugoslovenska kučka u mantiji. Mora da nikad nije čuo srpsku poslovicu: popa ne čini mantija. Bosanski muslimani kažu slično, ali mnogo živopisnije: “Velik turban, pod njim hodže nema“. Zamijenim li turban mitrom i hodžu sveštenikom, dobijem precizan opis Rista Sotone.
“Jerbo sreće u narodu nije kojim kapa rukovodi crna“, kazao je Njegoš koji je dobro znao šta govori. Zato je Ristosije litijašima zabranio da pominju vladiku Rada. I dođe ti da svisneš od tuge kad vidiš Amfija kako se mitrom svetog Petra Cetinjskog ponosi ko svitac guzicom. A njegove česte priče o tome šta mu Petar Prvi kazao da prenese Srbima u Crnoj Gori dokaz su da se, u istoriji, mučenici drugi put javljaju kao klovnovi. Ali crni pajac iz Donje Morače vazda je uozbiljen kao kad se proliva krv. I kad sam gledao kako Amfi, mjesecima, kuša uplašiti mečku rešetom, pitao sam se: hoće li ikad prestati crnogorska komedija lišena humora, o kojoj govori Mihailo Lalić. Ristov mozak je, kao bataljen sat, zastao u 1992. godini i ta popeskara još sluša srpske topove kako mu pjevaju kao Homerove sirene.
Podsjećam vam na onaj vic. Pita Mujo Sulju: “Koliko je jedan i jedan“.“Dva“ “Malo, majku mu“. Kad sam na internetu pročitao da ime Amfilohije znači “dva voda vojske“, kazao sam: Malo, majku mu. Od cijele JNA, trajno mu preostala samo dva voda. Na njih se paravojni mitropolit može popišati.
Nedavno su iz NATO-pakta poslali depešu Đukanovićau: “Crnogorski papa previše se kurči, pa vas pitamo: koliko ima divizija?“ Ne znam šta im je odgovoreno, ali teško da će Putin zaratiti s NATO-savezom zbog popovskog smrada iz Donje Morače.
Pa kažem: “Dokle će ovaj ovako, znaš li mi reći, bože koga nema?“ “Dok ne lipše“, veli Jehova rezignirano. “A kad će to biti?“ “Kad mu bude ćef“, veli Svedržitelj nemoćno šireći ruke kao njegov Sin na raspeću.“To znači nikad?“ “I ja toga bojim“. “Šta si se, bre, uprepodobio ka sveti Sisoje? Risto je tvoje djelo“. “Ja to nijesam gradio, to je šlam koji su vjetrovi donijeli“, parafrazira Gospod Matiju Bećkovića. “Sve se bojim da nijesi. Tvoj su ručni rad i Karadžić i Amfi kojima si utuvio da se moraju proslaviti, po dobru ili po zlu, svejedno“.
“Vala ga ti prećera.Ali dobro. I ti bi mogao biti smatran nekom vrstom Crnogorca, a njima je prećerivanje u krvi“.“Ma kakvo prećerivaje? Kad je Karadžić odlikovao Amfija Njegoševim ordenom prvog reda, trebalo je da zemljotresom srušiš Njegošev mauzolej, ali ti zemljotrese čuvaš za one koji ti nisu ništa skrivili. A kad je Amfi proglasio Karadžića Svetim Ilijom, morao si ga gađati gromom, ali ti si gromove koje si imao u zalihi potrošio na nevine“.
“Nastaviš li hulu, s tobom ću u pakao, jesi li me čuo?“,veli bog, a lice mu crveno kao crveni pop-Mäcin datum u Amfijevu kalendaru. “Prošao sam pakao djetinjstva, pakao opsade Sarajeva i pakao kad si mi uzeo Gordanu, osušila ti se ruka kojom si je uzeo, i tvoj pakao biće za mene amaterizam. I sav ovaj svijet je teški amaterizam, ko god ga je stvarao, ti ili Đavo. Onaj Đašo što, ispod mitre, popa Rista nagovara na sve pogansko što zbori i što tvori“.
“Može biti, života mi moga“,veli bog, da stiša moju jarost. Jer ako ne vjeruješ u njega, može ti pljunuti pod prozor, što je najbolje znano popu Ristu, najvećem bezbožniku koga je napravila crnogorska alatka za razmnožavanje.
A božju zakletvu “Života mi moga“ nisam izmislio,jer i to je parafaza: u proroka Jezekilja piše da se Bog zakleo: “Tako ja živ bio!“ Mada se u Crnoj Gori veli: “Kleo se samim sobom, dabogda“. Pa vi sad vidite.
*Zabranjeno je kopiranje i korišćenje objavljenog sadržaja bez saglasnosti redakcije portala Aktuelno.me i autora teksta
Sjajni Marko Vešović.