za aktuelno.me

piše: Marko Vešović

Je suis François, dont ce me poise,

Né de Paris emprès Ponthoise.

 

Ja sam Fransoa, što me tišti,

Rođen u Parizu, kraj Pontoaza

Fransoa Vijon

 

Marko Darinkin, kako leta

Prolaze, sve manje zdvaja,

I biva sve mekši. Najviše od praštanja.

Dovoljno je da se seti kako huje

Sproleća šume iz zavičaja,

Pa da se oseti sretan.

I toliko se prodobri, jao,

Da odavno u njemu ne gore,

Poput požara, maštanja

Kako u Srbiju, na tenku, ujahuje

Da bi, od Topole do Ravne Gore,

Sve brade obrijao.

 

I prestao je, odavno, da sanja,

Kao u dane opsade Sarajeva

Kad je mislio da neće idućih trešanja

Dočekati, kako, bez zlih namera,

Čak sa dubokim divljenjem, iz aviona,

Točnije: iz kabine bombardera,

Gleda Beograd kod Barajeva,

Da se setim Viona.

 

I stoga što  sam za solistu sazdan,

Gledam bez gnušanja, pop Ristine divne

Gadarije kojim u ovcama vazda

Strahove i nade budi kolektivne.

Kada se trudi Hrista, veličana

Dve hiljade leta, da opet ukopa,

Sa smeškom slušam propovedi

Ove stare poprdulje

Od moračkog popa,

Koje su prepune sičana i jedi,

A sve su mu dulje.

 

*Zabranjeno je kopiranje i korišćenje objavljenog sadržaja bez saglasnosti redakcije portala Aktuelno.me i autora teksta

 

guest
2 Komentara
Najstariji
Najnoviji Najpopularniji
Inline Feedbacks
Pregedaj sve
Cccc
Cccc
16.06.2020-13:50 13:50

Smijem se kroz suze,
Umirem od zedji kraj izvora.
Proglašen najbolji stih svih vremena /Fransoa Vijona!!!/

Milica
Milica
17.06.2020-12:20 12:20

Bravo